AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 04 JAN 2001 12:06:52 GMT

    Stari recept kontrole za novu vlast

    I vlada Ljubco Georgievskog kao da nije voljna menjati zatekle zakone o radiodifuziji koji joj daju neogranicene diskrecione mogucnosti kontrole privatnih elektronskih medija. Ovi pak, drugi put u zadnjih 10 godina, odlucili su se da prekidom programa skrenu paznju domace i strane javnosti na netranstparenotnost podele "njihovih" para, emitiranje divih radio stanica i monopol MRTV.

    AIM Skopje, 3.01.2001

    Samo par dana pre Nove Godine najveci deo privatnih elektronskih medija u Makedoniji resio se da svoje slusaoce i gledaoce potseti kako je ovdasnji medijski prostor izgledao u vreme kada su zracili samo Makedonska radio TV (MRTV) i lokalne radio i TV stanice na drzavnim jaslima - radio stanice su prestale emitirati tocno u podne u vremetrajanju od 5 minuta, a TV su prekinule na minutu svoje centralne vecernje vesti.

    Privatni elektronski mediji protestovali su zbog netransparentne podele sredstava za produkciju programa od javnog interesa, nestopiranja rada medija koji emitiraju bez potrebnih dozvola i monopola kojeg ima MRTV. Predsednik udruzenja koje obuhvata najveci broj privatnih elektronskih medija i vlasnik radio mreze sa nacionalnom koncesijom "Kanal 77" Goran Gavrilov tvdi da interakcija ovih triju elemenata pretstavlja "ekonomsku cenzuru i rusenje radiodifuznog trzista".

    Neporedni povod da ovi mediji prekinu emitiranje u znak protesta jeste vladina odluka o raspredeljivanju sredstava za produkciju programa "od javnog interesa" u visini od oko 3 miliona maraka. Po tvrdjenju medija-strajkaca "vlada je skandalozno podelila pare od radiodifuzne takse". Naime, po makedonskom pozitivnom zakonodavstvu, svaki posednik radio i TV aparat u drzavi placa radiodifuznu taksu kroz racune za srtuju. Devedest posto ovih sredstava ide na racune MRTV, takozvanih "lokalnih javnih radio i TV stanica" i javnog preduzeca koje se brine o mrezi predajnika i veza. Deset posto radiodifuzne takse je ostavljeno za finansiranje programa "od javnog interesa" u produkciji privatnih radio i TV stanica, ali i nezavisnih producenata, kao neka vrst "finansiskog ventila" za njih ili dela kolaca "ubranog" od gradjana za medije cije programe slede besplatno. Ove pare se dele po konkursu kojeg raspisuje Savet za radiodifuziju, koji i razmatra predloge, da bi na kraju uputila predlog o dodeljivanju sredstava Vladi, koja je po zakonu nadlezna za njihovu dodelu. Dosad je raspisano samo dva konkursa - prvi je prosao bez nekih ozbiljnih problema, dok je ovaj drugi prouzrokovao nezadovoljstvo vecine privatnih eletronskih medija.

    Nakon visemesecnog natezanja unutar Saveta za radio difuziju o tome kome ce biti dodeljene pare, predlog je najzad stigao na adresu vlade, gde je nastao novi visemesecni zastoj. Tvrdi se da su partijama na vlasti bliski mediji pritisli svoje politicke mentore da se umesaju u raspredeli ovih oko tri miliona nemackih maraka u njihovu korist, ali i da su se i neki ljudi iz ladinih struktura dosetili da ovu dodeli iskoriste da bi kaznili privatne elektronske koji im nisu po volji. Po trvdjenu clanova Udruzenja trgovackih radiodifuznih preduzeca (ovo rogobatno ime je jedino moguce po Zakonu o trgovackim drustvima!), koje ima 86 clana od ukupnog broja od 110 koncesionara, kada je predlog stigao u Vladu stvar u svoje ruke su uzeli clanovi udruzenja "Eter" ciji su clanovi bliski partijama u vlasti, koji su dobili veliki deo love iz ove podele. Po ovoj verziji dogadjaja "Eter" je "skrojio" novi predlog, kojeg su zatim vladini ljudi dali ljudima iz Saveta da ga "upakuju" kao svoj predlog! Tako su neke lokalne stanice dobile i po vise od stotinjak hiljada nemackih maraka za recimo sest polsatnih TV emisija!

    Prava je rasomonijada oko toga jeli vlada odlucivala na osnovu predloga Saveta za radiodifuziju ili je njegov predlog "doradjivan" i kao takav, mnogim izmenama u odabranim i sto je najvaznije u iznosima, usvojen od Vlade. Vladin portparol Antonio Milosovski izjavio je da je Vlada delovala u potpunoj suglasnosti za Savetom za radio difuziju: "Najodgovornije tvrdim da je Vlada postivala predloge Saveta za radiodifuziju pri rraspredeljivanju sredstava za projekte. Za ovo cu snositi odgovrnost ako treba". Dok je predsednik Saveta Ljubomir Jakimovski odbio da komentarise vladinu odluku tvdeci da je Savet u vise navrata pismeno insistirao da Vlada odlucuje na osnovu njihovog "izvornog" predloga. Ljudi iz Udruzenja trgovackih radiodifuznih preduzeca su javnosti dali na uvid predlog kojeg je Vladi poslao Savet za radiodifuziju. Prosto uporedjivanje sa odlukom koja je izasla u Sluzbenom listu daje za pravo onima koji tvrde da je neko u medjuvremenu "posredovao". Savet za radiodifuziju, kao svojevidnu kompenzaciju ostecenih, najavio je skoro raspisivanje treceg po redu konkursa na kome ce biiti raspredeljeno vise od 3,5 miliona nemackih marka - "privatnjacima" je ponudjena mogucnost da se svi projekti koji su odbijeni na vtorom, nadju i u trecem konkursu.

    Ali to nije pokolebalo clanove Udruzenja trgivackih radiodifuznih preduzeca. Pored prekida programa u znak protesta prvatni elektronski mediji zatrzili su ukidanje sporne vladine odluke, o svemu obavestili strane diplomate i predstavnike medjunarodnih organizacija, najavili su pokretanje postupka na Ustavnom sudu i mogucnost duzeg prekida programa.

    Druga stvar zbog koje negoduju privatni elektronski mediji jeste emitiranje divih radio i TV stanica, onih koje nemaju frekfenciju dodeljenu na koriscenje od strane drzave, pa i ne placaju za nju, koji su izvan oficijalnih finansiskih tokova i kao "nepostojeci u eteru" mogu sebi dozvoliti luksuz da po bagatelnim cenama emituju reklame. Njih vec nekoliko godina ne gone inspektori nadelznog ministarstva (za saobracaj i veze) jer navodno ne postoji zakonski osnov da se zapleni njihova oprema za emitiranje. Elektronski mediji koji placaju za od drzave dobivenu frekfenciju, ciji finansiski rad podlezi svim obavezama po vazecim zakonima, zale se da ne mogu biti konkurentni "divljacima" i tako imaju male sanse da rade rentabilno, da zaradjuju novac od kojeg trebaju izmedju ostalog placati godisnje i po vise desetaka hiljada nemackih maraka drzavi za koriscenje date frekfencije.

    Pitanje monopola MRTV e jedna od najvecih nevolja po njih, tvrde privatni elektronski mediji. MRTV se nije transvormirala u javni servis. Kolicina reklama i cene po kojih ih emituje deklasiraju konkurentnost privatnjaka. S jedne strane niko u drzavi ne vodi racuna o zakonskom limitu emitovanih komercijalnih programa, a damping cene su rezultat pokrivenosti troskova putem radidifuzne takse. Sigurno jaci argument "prvatnjaka" jeste da recimo vesti TV A-1 i TV Sitel zajedno gledaniji i vise puta od centralnog dnevnika MTV. Ili u anketi koju je uradila "brima-Galup" prvom i drugom kanalu MTV u junu verovalo 12 + 5,5 ili ukupno 17,5, u oktobru 24,2 procenata ispitanika, dok TV A-1 i TV Sitelu u julu verovali 10,4 + 26,9 ili ukupno 37,3 procenata ispitanika, a u oktobru 38,6 procenata. U anketi o gledanosti programa kod MTV najgledaniji su komercijalni nedeljni programi vezani sa bingom, a kod A-1 i Sitel informativni programi. Zato privatni elektronski mediji smatraju da je doslo do promene uloga - da oni ostvaruju "javnu delatnost" time sto informiraju javnost, dok "javni servis" zabavlja populaciju umesto da bude obrnuto. Sadasnja vlast u svoju odbranu istice tezu da ona samo sprovodi zakone koje je donela sadasnja opozicija dok je bila na vlasti. Sadasnja pozicija naravno koristi "kvaku 22" - i njoj odgovaraju zakoni koji de fakto omogucuju polugu kojom vlast moze kontrolirati medije ili u najmanju ruku uticati na njihovu sudbinu. A po tim zakonima, sto se elektronskih medija tice, iako postoji Savet za radio difuziju - po svim nisanima nezavisno telo izvan dosega partiskih prisaka, koje vrsi izbor onih medija kojima ce dodeliti (ili oduzeti) frekfenciju, koji vrsi monitoring njihovih programa, predlaze kome ce pripasti novac za produkciju programa od "javnog interesa"- ipak jeste samo savetodavno telo, jer vazne odluke donosi vlada, dok nadlezno ministarstvo uz vladu ima na raspolaganju seriju diskrecionih prava nakon cega Savet jesete samo ukrasna figura u pravnom poretku. Toga je svestan i sam Savet, koji od samog pocetka trazi da se njegov status i kompetencije promene, ali zasad malo od tih njegovih zahteva su uslisani i od stare i od nove vlasti. I ovih dana Savet za radiodifuziju zatrazio je od parlamenta da inicira promene zakona koji ce ticu njegovog delokruga, a premijera trazi da bude inicijator "okruglog stola" svih zainteresiranih na kome ce se inicirati resenja za sve nagomilane poteskoce i nejasnosti oko elektronskih medija - i onih koji treba da obavljaju funkciju javnog servisa i onih komercijalnih.

    Neke vidlljive spremnosti oficijalnih struktura da krenu tim putem nema - sto je veca mogucnost vanrednih parlamentarnih izbora i sto su blize redovni u 2002 godini tesko je verovati da ce ova vlada uci u takve promene zakonodavstva.

    AIM Skopje

    ISO RUSI