AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 03 JAN 2001 20:02:17 GMT

    Balkanska raskr规a

    Tirana, 3.12.2000

    Tirana - Pri箃ina. Tirana - Sarajevo. Tirana - Sofija... 萫sto sam se nalazio na balkanskim raskr规ima tokom 2000-te godine. 萢k, i kada nisam bio na Balkanu, kada sam bio u Va筰ngtonu, Rimu, Londonu, Kopenhagenu, Briselu, opet sam se vrteo po balkanskim raskr规ima.

    Sada je ve postalo u modi da se svuda govri o Balkanu. Govre poznati eksperti, koji poznaju bolje nego sami balkanci stara i nova imane ulica Sarajeva ili Tirane, zasigurno i njihovu istoriju i mladi avanturisti koji, po箃o su nau鑙li da ka緐 ''faleminderit'' na albanskom i ''hvala'' na srpskom, bele緀 u njivim CV da su eksperti geopolitike regiona.

    Obi鑞o balkanci govore o Balkanu, a zapadnjaci govore o Jugoisto鑞oj Evropi. Ovaj drugi termin je stvoren zbog mnogih razloga najvi筫 geopoliti鑛ih, ali pre svega da bi se izbegao gorak ukus koji ostavlja termin Balkan. U stvari, meni je uvek izgledalo suprotno, da upravo poku筧j da se prikrije termin Balkan ostavlja gorak ukus.

    ''Uop箃e se ne stidim 箃o sam balkanac, nasuprt mogu da budem i ponosan'', kazao sam mom ameri鑛om kolegi na jednoj Konferenciji u Rimu. ''Na kraju krajeva, demokratija se rodila na Balkanu''...

    ''Yes, but you forgot it'', uzvratio mi je Amerikanac. Nije bilo nikakvog smisla da pridodam ostale argumente koji su vezani za staru ili novu balkansku kulturu, a koji bi zapo鑕li pominjenjem Homera i Eshila, a zavr筧vali se imenima Kadarea i Kusturice i ostalih istaknutih balkanaca.

    Na balkanskim raskr规ima stvari su koliko komplikovane, toliko i upro规ene.

    Ponovo o herojima

    Balkanci su umorni, u to nema sumnje. Ratovi, emigracije, siroma箃vo, duga tranzicija iscrpili su ljude. Ali, izgleda da su ljudi umorni i od heroja, pa bili oni pravi ili izmi筶jeni.

    Terra Heroica Poluostrva izgleda da vi筫 nema potrebe za herojima. Balkanci, srbi, Rumuni, Albanci, Hrvati, po鑕li su da odbijaju heroje i to je dobar znak.

    Heroj Hrvata Tu餸an, po鑙va u grobu zaboravljen i umesto njega Stipe Mesi i Ivica Ra鑑n, dva normalna 鑟veka i smrtnika vladaju zemljom bez heroja.

    Ko箃unica tako餰 ne li鑙 na heroja. Milo筫vi je imao pretenzija da to bude. Bez obzira 箃o se govori o nekakvoj pli筧noj srpskoj revoluciji ili srpskoj salonskoj revoluciji, Ko箃unica se nije popeo na na vlast herojski. 萢k, upravo ono 箃o je najherojskije kod njega, poza sa kala筺jikovom tokom rata na Kosovu predstavlja najmra鑞iju mrlju u njegovom politi鑛om portretu.

    萢k, heroji nisu uspeli ni na Kosovu. Iako su bili jedini koji su svkakao mogli da se ukrase lovorikama pobednika, heroji Oslobodila鑛e vojske Kosova su izgubili od Rugove, koji se barem sa herojem ne mo緀 uporediti. Ljudi su odbili besmrtnike ili ta鑞ije re鑕no aroganciju heroja.

    Postolja su ostala prazna ili takore鎖 prazna i u Tirani, sarajevu, Bukure箃u. ''Spasioci'' su odbijeni. Strahoviti Vadim Tudor, jedan rumunski Hajder ili 甶rinovski, koji je obe鎍vao kampove za rad, dobio je glasove svakog tre鎒g Rumuna, ali je svakako odlu鑞o odbijen.

    Izgleda da se epoha nacionalisti鑛ih ili antikomunisti鑛ih heroja zatvara.

    Ponovo o zidovima

    Sva oba obrazlo緀nja o istinskim ili la緉im herojima Balkana dolazila su mi u mislima poslednjih dana 2000-te godoine, za vreme ru鑛a u jednom restoranu u Kopenhagenu sa Kirom Gligorovim, biv筰m 84-di筺jim predsednikom Makedonije. Skroman, sa za鑥饀ju鎜m jasno鎜m misli, Gligorov uop箃e nema izgled nekog heroja, ve jednog tipi鑞og balkanskog starca.

    Jedan od najzna鑑jnijih likova balkanske politi鑛e scene u poslednjoj deceniji, 鑟vek koji je doneo nezavisnost svojoj zemlji izbegav筰 rat, ka緀 da gleda bez entuzijazma na nov politi鑛i koncept Zapadnog Balkana. Postoji opasnost novih podela na Poluostrvu, ka緀 Gligorov.

    Termin Zapadni Balkan u stvari zna鑙 ''biv筧 Jugoslavija, minus Slovenija plus Albanija''. Drugim re鑙ma, problemati鑞i deo Poluostrva.

    Ako bismo se dr綼li geografije, Zapadni Balkan bi sa鑙njavali Hrvatska, jedan u緄 pojas Bosne, Crna Gora, Albanija i Gr鑛a.

    Samit u Sarajevu 1999.-te godine promovisao je Pakt stabilnosti za Balkan. Samit u Zagrebu 2000-te godine posve鎒n je zbli綼vanju zemalja Zapadnog Balkana (nije re鑕no Zapadne jugoisto鑞e Evrope) sa EU.

    Izgleda da stvari idu istim putem, ali u stvari nije tako. Jasno je da su zemlje Balkana sada zainteresovanije za individualnu agendu pribli綼vanja sa EU, nego za balkansku agendu pakta stabilnosti. Postoje dve razli鑙te brzine. Bugarska i Rumunija izgleda da nisu voljne da 鑕kaju na druge, zakasnele.

    Mnogi zidovi su pali na Balkanu, ali mnogi ljudi se odr綼vaju. Sada, ako ima 筫ngensku vizu u d緀pu mo緀 da proputuje celom Evropom, ali na Balkanu nije tako. Albanija primenjuje vize za Bugarsku, Bosnu, Rumuniju, Srbiju, Hrvatsku i obrnuto. Ista situacija je svugde. 萢k, Albanija i Jugoslavija jo uvek nemaju diplomatske odnose. U Tirani se 鑕ka da Beograd na鑙ni prvi korak.

    Mo綿a bi Pakt stabilnosti trebao da po鑞e upravo od onoga 箃o u Tirani nazivaju balanskim 筫ngenom, slobodna komunikacija ljudi u 鑙tavom regionu.

    萢k i dalje. Ako se 緀li leteti iz Tirane u Beograd, iz Skoplja u Zagreb, iz Sofije u Podgoricu ili Bukure箃a u Sarajevo, mora se otputovati u Budimpe箃u ili Be, 鑕sto se ne mo緀 sti鎖 za jedan dan. Sada kada izgleda da su ratovi zavr筫ni, jedna balkanska vazduhoplovna kompanija ne predstavlja luksuz ve potrebu. Izgleda da Budimpe箃a ima privilegiju da bude glavni grad Balkana iako nije deo Balkana. Ma餫rski ''Malev'' leti takore鎖 u sve balkanske glavne gradove, a osim Albanaca niko od ostalih Balkanaca nema potrebu za vizama da bi otputovao u ma餫rski glavni grad.

    Pakt stabilnosti 鎒 trijumfovati samo ako bude bio i Pakt integracije, pisao je pre izvesnog vremena Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije u Sofiji.

    Jedina alternativa za zidove koji jo uvek postoje bio bi Balkan sans frontieres. To smo sanjali jedne no鎖 na pla緄 u Dra鑥 zajedno sa Zlatkom Dizdarevi鎒m.

    Ponovo o drugima

    ''Sve 箃o se ovih deset godina desilo sa nama mo緀 se sa緀ti u jednu re: Odbijanje Drugog'', kazala mi je Sonja Liht jedne no鎖, pro筶og marta u Va筰ngtonu dok smo se vra鎍li sa jedne ve鑕re koju je organizovao Institut Aspen. Sonja je bila u pravu. Drugi, bez obzira na ono 箃o se ka緀 u uobi鑑jenim kodovima starih Balkanaca, i dalje biva odbijen, izba鑕n, zaboravljen.

    On je po pravilu neprijatelj, izdajnik, prodat velikim silama. On je tako餰 kriminalac, ubica, hajduk, mamut, nikogovi.

    Ovo nisu pretpostavke. To su samo neki epiteti iz predizbornog re鑞ika 2000-te godine u Albaniji. A radilo se samo o lokalnim izborima.

    Osim toga, balkanski sindrom sumnje ostaje jo uvek sna綼n. Balkanska sumnja nije neka metodi鑞a kartezijanska sumnja, niti filozofski skepticizam. To je jednostavno nepoverenje. Ovaj virus ne dopu箃a da se ide napred, ne dopu箃a saradnju, komuniciranje. Onaj ko nosi ovaj virus najvi筫 mo緀 da izgradi jedan kiosk, kakvi se na hiljade nalaze u Tirani, Skoplju, Podgorici, ali mu je te筴o da se ujedini sa drugima, da izgradi supermarkete ili da asfaltira puteve.

    Odbijanje drugog i sumnja u drugog le緀 na slabim temeljima na筰h aliberalnih demokratija. Drugim re鑙ma intolerantnim. I Gr鑛a jedna aliberalna demokratija, ali svakako je demokratija. 萢k je Gr鑛a jedna nacionalisti鑛a zemlja, ali ipak demokratska.

    Demokratija i nacionalizam nisu uvek me饀sobno suprotstavljeni, prema nekim istra緄va鑙ma. To je jasno, ne samo u slu鑑ju Gr鑛e, no to mi ne izgleda kao primer koji treba slediti.

    Ako Ko箃unica u Srbiji ili Rugova na Kosovu budu poku筧li da izgrade nacionalisti鑛e demokratije nakon prolivene krvi tokom ove decenije, pla筰m se da bi to bile nove demokratske karikature.

    Jo dugo 鎒 na Balkanu biti te筴o da se izvr筰 razlika izme箄 etni鑛og nacionalizma i civilnog nacionalizma. Civilni nacionalizam kao preduslov ima postojanje civilnih dru箃ava koja su u balkanskim dr綼vama slaba i jo uvek veoma malo civilna. Etni鑛i nacionalizam obi鑞o ne mo緀 bez zidova, 鑑k ni bez neprijatelja.

    Zato, ustru鑑vam se da re鑙 demokratija i nacionalizam stavim jednu pored druge.

    Ponovo o istoriji

    Srpsko, kosovsko, hrvatsko, bo筺ja鑛o dru箃vo su postkomunisti鑛a i postkonfliktna dru箃va u isto vreme. Sudar ovih dveju agendi je koliko originalan, toliko i nepredvidljiv.

    Na primer, na Kosovu postoji razumljiva sklonost da se bavi samo problemima dru箃va koje je tek iza筶o iz rata, ali za stolovima se sve vi筫 govori i o problemima koje je sa sobom ostavio jugoslovenski komunizam. Kosovsko dru箃vo je i postkomunisti鑛o dru箃vo i kao takvo, pre ili kasnije, 鎒 morati da raspravi i re筰 sve probleme sa kojima su se ostala postkomunisti鑛a dru箃va suo鑙la. Nije tu re o izvla鑕nju 餫vola iz boce (jer 餫voli svkakao ne nedostaju), ve da bi se u鑙lo iz istorije i da bi se istini gledalo u o鑙.

    S druge strane, u srbiji se zapa綼 sklonost (u velikoj meri prirodna) da se na postmilo筫vi鎒vski re緄m gleda kao na jedan postkomunisti鑛i re緄m i da se srpsko dru箃vo smatra samo kao postkomunisti鑛o dru箃vo ili posdiktatorijalno, zaboravljaju鎖 da je srpsko dru箃vo i jedno post - war dru箃vo, 鑑k dru箃vo koje je dalo nacionalisti鑛i konsenzus za rat.

    Ako se za rane koje su diktature izazvale svojim narodima lek mo緀 na鎖 u pomirenju, pravdi, pra箃anju ili zaboravu, kako su to u鑙nili ﹑anci, za rane koje je jedan narod naneo drugim narodima postoji samo jedna formula. Izvinjenje, kao 箃o su to u鑙nili Nemci.

    ...Jer, na kraju krajeva, i katharsis na Balkanu je ro餰n. I ja se nadam da ga nismo zaboravili.

    AIM Tirana, Remzi LANI