AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 31 DEC 2000 22:44:19 GMT

    Sporo "sticanje identiteta"

    Priština, 31.12.2000

    Ako se od nekog građanina Kosova, posebno Albanca, danas zatraži neki lični dokument, on može pokazati ili nekoliko ili nijedan! Veliki broj njih je ''izašao'' iz rata sa spaljenim dokumentima, zajedno sa spaljenim i uništenim kućama, drugi su objašnjavali da su njihova dokumenta pocepali pripadnici srpskih snaga bezbednosti na granici Kosova sa Albanijom i Makedonijom, tokom njihovog bega ili deportacije u proleće 1999. godine. Ali, ima i onih koji nikada nisu ni imali dokumente. Stanovnici čitavih sela nisu nikada imali dokumente, posebno ne oni koji su nastanjivali zone poznate po ''otpor-u'' prema srpskim vlastima. Ostajanje bez dokumenata je bilo u velikoj meri prisutno tokom '90 - tih godina, kada se (posebno) u seoskim sredinama njihovo odbijanje smatralo ''pasivnim otporom''. Svakako, najviše dokumenata je uništeno tokom rata i najviše su ih ''izgubili'' oni koji su prelazili granicu sa Albanijom. Objašnjenje je jednostavno. Miloševićeve snage su želele da proteraju ljude, ''oduzmu im identitet'', kako bi sebi stvorili alibi u slučaju selekcije povratnika. Izgleda da je sve ovo konstruisano kako bi služilo tezi da su ''mnogi stanovnici Kosova u stvari emigranti iz Albanije, a ne autohtoni stanovnici''...

    Bilo kako bilo, nekoliko stotina hiljada ljudi je nakon rata ostalo bez dokaza o svom identitetu, a proces opremanja ličnim dokumentima je tekao puževim koracima. Administracija OUN je obećala da će se prvi dokumenti početi izdavati tokom leta ove godine, odmah nakon završetka procesa registracije glasača za lokalne izbore od 28. oktobra. Međutim, to se nije desilo. Trebalo je da meseci prođu kako bi ovaj proces, doduše veoma trom, počeo da se realizuje - 19. decembra. Zamenik civilnoig administratora Kušnera, Tom Kenings je izjavio da je pripremljeno (napokon) 34 identifikacionih dokumenata (ličnih karata). Svi oni koji će dobiti ovaj dokument su osobe koje su tokom registracije stanovništva svrstani u ''slučajeve za razmatranje'' ili jasnije, osobe koje ne poseduju ni jedan identifikacioni dokument. S druge strane, do kraja januara 2001. godine očekuje se priprema i štampanje 250 hiljada ličnih karata. Ostaje još da se 700 hiljada ličnih karata koriguje, obzirom da je tokom registracije stanovništva ustanovljeno da je bilo tehničkih grešaka, izjavili su međunarodni predstavnici ''tražeći izvinjenje zbog grešaka i kašnjenja''... Gospodin Kenings je rekao da Misija OUN na Kosovu (UNMIK) na ovaj način stvara centralni sistem podataka koji će funkcionisati kao civilni registar i biti upotrebljen za svu dokumentaciju ubuduće, kao što su lične karte, putni dokumenti, vozačke dozvole, kao i birački spiskovi za naredne opšte izbore. Administracija je ostavila javnost u nedoumici kada je saopšteno da su ''podaci prerađeni u Indiji i da je ustanovljeno puno grešaka''. Gospodin Kenings je to pokušao da opravda sledećim rečima: ''Za nekoga ko ne govori albanski jezik nije odmah jasno kako se neko ime tačno piše. Mi smo proglasili međunarodni tender, izabrali smo najbržu i najjeftiniju ponudu i kasno smo shvatili da kvalitet nije dobar'', objasnio je Kenings. On je priznao da je bila zajednička greška UNMIK-a i OEBS-a odluka da podaci budu poslati u Indiju, a ne da na primer osnuju jedan lokalni administrativni punkt u kojem bi se ti podaci obradili. Greške su bile evidentne još odmah nakon završetka civilne registracije na Kosovu, ali zvaničnici su tvrdili da su i takve liste bile dovoljne za identifikaciju birača, no da greške u drugim podacima onemogućavaju izdavanje ličnih karata. I sada, sve te greške se moraju ispravljati, ovde, na Kosovu. Čitav taj proces, prema međunarodnim zvaničnicima koštaće oko 30 miliona nemačkih maraka, a za samo korigovanje grešaka koje treba da se izvrši na Kosovu izdvojiće se oko 250 hiljada nemačkih maraka.

    Ipak, izdavanje ličnih karata je počelo. U normalnim okolnostima, to bi trebala da bude olakšavajuća vest, ali već razočarani kosovari ''mole samo da proces ne zastane zbog grešaka''. Oni se nadaju da će odmah započeti proces izdavanja ''pasoša'', koje UNMIK naziva ''putnim dokumentima, pošto Kosovo sa svojom supstancijalnom autonomijom ne može imati pasoš''... Tom Kenings kaže da svi oni koji dobijaju lične karte mogu odmah da podnesu zahtev za putni dokument, za koji treba da plate 60 nemačkih maraka - za razliku od ličnih karata koje se izdaju besplatno. Oni koji podnose zahtev za putni dokument moraju da čekaju na njega četiri nedelje, pošto se ''isprave šalju u Nemačku radi njegove opreme, a u cilju onemogućavanja falsifikovanja''. I ako se ima sreće da se dobije putni dokument (još nije zabeležen nijedan slučaj), može se posetiti 14 zemalja koje su ga priznale: Finska, Nemačka, Španija, Švajcarska, Engleska, SAD, Danska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Grčka, Austrija i Hrvatska, Francuska... Ali zato Makedonija još uvek nije priznala ove dokumente, i kako je preneto, razgovori oko ovog pitanja, sa makedonskom Vladom su u toku. Nema objašnjenja da li će biti potrebne ''vize'' za putovanja u pomenute zemlje, ali se zna da ni druge susedne zemlje sa Kosovom nisu priznale ovaj dokument (Srbija, Crna Gora).

    Dakle, kosovari će imati dokumente s kojima će se slobodno kretati po Kosovu, ali kako se izrazio jedan kosovski publicista, oni izgleda da na ovaj način ''dobijaju status nebeskog naroda, jer da bi stigli u zemlje u kojima se ovi dokumenti priznaju, moraju da prelete''... Sa ovim ''modernim'' dokumentima, koji su prlazili relaciju Kosovo - Indija i obrnuto, Albanci izgleda kao da su zatvoreni u svojevrstan ''geto'' - unutar Kosova.

    Paradoksalno, oni ''spas'' traže u jednom uredu u centru Prištine, gde se i dandanas može dobiti jugoslovenski pasoš sa potpisom i pečatom Ministrastva unutrašnjih poslova Srbije, iako to ministrastvo niti kontroliše niti administrira Kosovom. Ova ''aktivnost'' očuvanja ''jugoslovenske vlasti'' vrši se u sedištu Centra za mir i toleranciju koje čuvaju snage KFOR-a. Ispred vrata ovog centra čekaju kosovari u dugim redovima da bi dobili dokument zemlje ''koju ne priznaju''... Misija OUN kaže da je pravo svakoga građanina da ako želi koristi pasoš SRJ, jer između njega i putnog dokumenta postoji velika razlika, s tačke gledišta međunarodne diplomatije. Zatim, u UNMIK-u podsećaju da prema Rezoluciji 12 44 Kosovo jeste deo SRJ i da ova država ima pravo na izdavanje pasoša... Albanci gledaju ispod oka, psuju i ponovo čekaju u redovima... Njihovi lideri niti ih u tome mogu sprečiti, niti pomoći. Oni se jednostavno ne mogu ni usprotiviti, jer bi morali da imaju alternativu. No, ni oni sami nemaju validne dokumente...

    Bilo kako bilo, proces opremanja građana ličnim dokumentima je započeo i bez obzira što se pokazalo da je to dug, spor i mukotrpan (greške još uvek nisu ispavljene), smatra se veoma značajnim procesom. Jedina nada je da će se vremenom na ulicama Kosova nalaziti sve manje ljudi ''bez identiteta'', ako ni zbog čega drugog, onda da bi se se suzio krug oko onih koji mogu biti deo zločina na Kosovu koji su barem do sada bili uglavnom nerazjašnjeni ...

    AIM Priština, Besnik BALA