AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 30 DEC 2000 22:50:58 GMT

    Banke:Biznis ili patriotizam

    Priština, 29.12.2000

    Već deset godina je kultivisano ubeđenje da će "nakon odlaska Srbije, Kosovo imati svoju banku". Čak, procene su išle dotle da će osim komercijalnih banaka na Kosovu postojati i Centralna banka i valuta.

    Međutim, za kategoriju biznis - patriota, na Kosovu se stvara jedna sasvim drugačija realnost, iako realno gledajući efikasija nego što su to oni zamišljali. Osnovana je jedna banka - MEB banka, ali "to je nemačka banka", dok je šest "domaćih" banaka dobilo privremenu licencu. Iako je otada prošlo osam meseci one još nisu dobile I stalnu dozvolu za rad. Ipak, ima razloga da se postavi I pitanje da li su to uistinu domaće banke. Prema strukturi kapitala, Nova banka Kosova ima sve akcionare sa Kosova, Privredna i Kreditna banka akcionarski potencijal su uglavnom obezbedile od jedne švajcarske kompanije, čiji je vlasnik gospodin Bexhet Pacoli, Trgovinska banka je pokušala da okupi kosovske trgovinske kompanije ali je na kraju zakucala na vrata jedne američke privatne kompanije, a osnivači Hipotekarne banke.

    Međutim, MEB banka (Micro Enterprise Bank) je započela prva sa radom I za veoma kratko vreme učinila je "čudo". Počela je sa solidnim početnim kapitalom od tri miliona nemačkih maraka, a do sada je uspela da skoro utrostruči taj kapital. "Naš kapital sada iznosi osam miliona nemačkih maraka, a naš cilj je da do kraja godine on bude veći za još oko dva miliona nemačkih maraka. Imamo 21183 štedišu, od kojih su 30 odsto pravni subjekti koji su deponovali oko 140 miliona nemačkih maraka, a transfer je izvršen u visini od milijardu nemačkih maraka", kaže gospodin Ralf Reifemaier - zamenik direktora ove banke u Prištini.

    "Osnivači ove banke ne vole toliko da se bave transferom novca, oni najviše vole da posluju u oblasti kreditiranja. Do sada smo dali 537 kredita u visini od 7,5 miliona nemačkih maraka, a do kraja godine plasman će dostići cifru od oko 10 miliona nemačkih maraka", ističe Reifemaier.

    Po njemu, prosečna visina kredita se kreće oko 13 hiljada nemačkih maraka I kreditna politika ove banke je vođena logikom: mali plasmani - mali rizik. Za kosovare, međutim, nije zabrinjavajuće samo davanje malih kredita, već njihove visoke kamate. "Interesne stope za kratkoročne kredite su veoma visoke i kreću se do 24 odsto godišnje. U kreditnoj politici nisu obuhvaćene ruralne zone, gde živi oko 70 odsto stanovništva Kosova koje je i najviše nastradalo tokom rata. Provizije za međunarodne finansijske transfere su veoma visoke. Banka nema nikakvu politiku štednje koja bi bila veoma značajan izvor finansiranja ekonomskog razvoja Kosova", kaže mr. Halim Gjergjizi, direktor Instituta "Eko - projekt".

    I potpredsednik Privredne komore Kosova Mustafa Ibrahimi podvlači da su uslovi koje nudi MEB banka za privredu Kosova veoma nepovoljni I to u prvom redu zbog visokih kamata. Imajući u vidu da je to faktički jedina banka na Kosovu, ona takođe po njemu, igra ulogu monopolističke banke i da veoma je malo pomogla Kosovu u prethodnom periodu.

    Gospodin Reif Reifemaier je ipak drugačijeg mišljenja. On kaže da su glavni ciljevi MEB banke razvoj finansijskog sektora I obezbeđivanje kredita za male biznise. "Mi smo samo jedna banka i ne možemo da razvijemo čitavu privredu odjednom. Mi smo banka malog biznisa, dakle finasiramo mikro biznise", objašnjava Reifemaier.

    U zemljama EU se uveliko raspravlja o pitanju kamata u Centralnoj evropskoj banci, a u Nemačkoj se kamate za komecijalne kredite kreću od 10 do 12 odsto. Pravnici tvrde da se onaj ko odredi kamatnu stopu od 24 odsto može "optužiti za prevaru ili nelegalan profit putem korišćenja nepovoljne ekonomske situacije". Međutim, da li se tako ocenjuje I rad MEB banke u Prištini?

    "Nedostatak zakona stvara ambijent da MEB banka mora sama da snosi veliki deo rizika. Ako neko na primer ne vrati kredit, ne postoji niko ko bi branio banku na sudu, tako da ona mora da bude obazriva", kaže Ben Atkins glasnogovornik Evropske banke za razvoj i obnovu, koja je I akcionar u MEB banci. S druge strane zamenik direktora MEB banke u Prištini kaže: "Što se kamata tiče, mi ne poslujemo po konceptu NGO, mi nismo ovde da bismo dali samo nekoliko kredita I da nestanemo. Želimo da imamo snažnu I efikasnu banku koja stvara profit I koja će postojati narednih sto godina. Dakle, mi treba da pokrijemo naše troškove, te zbog toga I primenjujemo ovakve kamate. Vi, s druge strane zaboravljate da je rizik na Kosovu mnogo veći nego u Nemčakoj I drugo da dajemo kredite u malim sumama, a oni su skuplji".

    Marc Engelhardt, direktor nemačkog Ureda za obnovu i razvoj (GORED) u Prištini opravdava visoke kamatne stope u MEB banci i njen rad ocenjuje veoma uspešnim. "Ideja je bila da se sa MEB-om osnuje jedna prava komercijalna banka na Kosovu. Mi smo jedan od pet njihovih akcionara, ali MEB ima sposobno upravljačko osoblje koje se sve više zamenjuje kosovskim osobljem". S druge strane, oko visoke kamatne stope Engelhardt navodi da potražnja dokazuje upravo suprotno: "Zahtevi za kreditima u MEB banci su prevazišli naša predviđanja. Do sada smo uspeli da damo oko 600 kredita preko MEB banke u visini od više od pet miliona nemačkih maraka i to se desilo od aprila meseca ove godine. Dakle, nije prošlo ni osam meseci, a svakoga dana dolaze novi klineti, čak u tolikom brioju da banka ne može da prebrodi talas klijentele pošto ona za sada još uvek nema dovoljno kvalifikovano osoblje. Istina je da su kamatne stope relativno visoke, ali to smo uradili svesno, jer želimo da se krediti daju na osnovu kriterija tržišne ekonomije što znači samo za ona preduzeća koja su uistinu u stanju da stvaraju profit, koje su usmerene prema profitu, rade efikasno I da su u stanju da otplaćuju kredite. Želimo da sprečimo ono što se desilo u Bosni, gde su delimično finasirana sa jeftinim kreditima preuzeća koja nisu mogla da prežive I koja su bankrotirala nakon godinu ili dve, prouzrokujući tako I bankrot same banke. U Bosni se to deslilo u dva navrata I zato želimo da upravo tako nešto izbegnemo. Naš je cilj da se na samom početku na Kosovu radi kosekventno I na dugoročnom planu, na osnovama kriterija tržišne privrede".

    Meb banka ipak uspešno zauzima tržište na Kosovu. Iako uz visoku cenu, ona je jedina banka koja daje kredite I biznismeni su je kao takvu prihvatili. Međutim, ovdašnji bankari su sasvim drugačijeg mišljenja. Oni smatraju da kada bi postojalo više banaka da bi i konkurencija među njima bila veća, te bi i cena njihovog rada bila manja. Kosovski bankari svu krivicu svaljuju na Centralni fiskalni autoritet na Kosovu koji ima kompetencije centralne banke. "Oni ne žele da nam izdaju radne dozvole", žale se ovdašnji bankari, ali s druge strane nijedan od njih ne priznaje da još uvek nisu spremni da započnu sa radom. Oni nemaju ni kapital niti kadar za suočavanje sa novostvorenim okolnostima.

    AIM Priština, Ibrahim REXHEPI