AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 28 DEC 2000 13:27:04 GMT

    Prodat makedonski Telekom

    Sve u znaku zlata: Za 51% najrentabilnijeg preduzeca u zemlji madgjarski konzorcium “Matav” u kojem ima nemackog, americkog i grckog kapitala treba do 11 januara 2001 godine da plati 708 miliona maraka, te da kao strateski investitor tokom sledece dve godine ulozi jos najmanje 500 miliona

    AIM Skopje, 28.12.2000

    Kraj dve hiljadite godine doneo je Makedoniji i kraj trogodisnje neizvesnosti. Prodata je “zlatna koka” domace ekonomije. Novi gazda makedonskog Telekoma je postao konzorcium “Matav”. U njemu, pored madjarskog operatora koji pripada nemackom telekomunikaciskom gigantu “Deutsche Telekom” znacajan deo akcija poseduju jos grcke kompanije “Demko” (vlasnistvo Ineramerikana) i “Kosmo telko”, kao i fond CEEF Djordja Sorosa, iza kojega stoji agencija vlade SAD OPIK, zaduzena da pomaze americke biznismene sto investiraju u rizicna podrucja sveta.

    Za upravljacki paket od 51% akcija i cetri godisnji monopolski polozaj makedonskog “Telekoma” “Matav” treba do 11 januara 2001 godine da uplati 362,5 miliona eura ili oko 708 miliona maraka. Sporazumom koji su u Skoplju potpisali ministar finansija Nikola Gruevski i direktori “Matav”-a Elek Stroub i Herman Horst, ovaj konzorcj se obavezao da tokom prve godine upravljanja investira 136,6 miliona eura, a tokom druge jos 119,1 milion. Planirano je da za sedam godina novi strateski partner ulozeni vise od 630 miliona eura za modernizaciju tehnoloskih kapaciteta i usluga. U to spada instaliranje novih 142 hiljade fiksnih i 167 hiljada bezzicnih telefonskih linija, zatim 53 hiljade ISDN kanala, 3500 ADSL veza i 380 hiljada novih mobilnih korisnika. Planirano je takodje i razvijanje solidnog Internet servisa koji ce biti kompatibilan sa evropskim standardima i koji ce omoguciti primenu Internet ekonomije preko najsavremenijih WAP i GRSP tehnologija, te pretvaranje MobiMaka u posebni samostalni operativni i finansjski sistem za mobilnu telefoniju, kako bi uspesnije saradjivao sa nezavisnim mobilnim operatorima iz drugih zemalja regiona, osobito iz Grcke i imao vece sanse za povecanje kapitala. Nove gazde imaju nameru da ovaj kapacitet koji ce ih ukupno kostati oko milijardu i 85,5 miliona maraka, pretvore u glavni telekomunikaciski centar Balkana koji ce im nositi “zlatna jaja”. Istovremeno nude da makedonski Telekom postane deo “Deutsche Telekom group” koja je prisutna u 65 zemalja sveta i obecavaju da ce svi gradjani i sama Makedonija, od ovog biznis dila, koji je poprilicno uzdrmao duhove u zemlji, imati koristi. Makedonija je zadrzala pravo na “zlatnu akciju” koja joj omogucava da stiti vitalne nacionalne interese, sto znaci, kako je javnosti objasnjeno, da ime i sediste Telekoma nece biti promenjeno, da novi gazda nece moci prodavati akcije drugima dok ima status monopola, niti povecavati cene usluga nekontrolirano, odnosno vise od 6 % iznad inflacije tokom jedne godine.

    Makedonska vlada je, potsetimo, odluku za prodaju Telekoma donela januara 1998 godine. Prvobitno je bilo planirano da proces tece u vise etapa, da se prvo strateskom investitoru iz inostranstva ustupi svega 33% akcija, a zatim i vise, zavisno od “ radnih rezultata” i prilika na trzistu. Tada se prijavila samo jedna zainteresovana kompanija, pa se od prodaje odustalo. Proces privatizacije je poceo time sto su Svetska banka, odnosno njena clanica IFC i ING iz Holandije ulozile po 25 miliona maraka u vidu zajma do konacnog izabora strateskog investitora. Rok je bio juni 2000 godine, s tim da se ulozeni novac ne vraca, vec da bude pretvoren u akcionerski ulog. To ce biti sada i ucinjeno, jer se ulagaci, uprkos malom zakasnjenju, nisu predomislili.

    Novi javni medjunarodni tender je raspisan pocetkom ove godine. Navodno, po preporuci MMF-a na prodaju je ponudjen kontrolni paket od 51% akcija. Javna je tajna da su odluku o visini procenta samostalno doneli vladajuci politicari. Javilo se 6 zainteresovanih kompanija od kojih su u finisu ostale samo tri. Bili su to madjarski “Matav”, grcki ”Ote” i slovenacki “Telekom”. Slovenci su se povukli na tri dana pre otvaranja prispelih koverata, pa su specijalna vladina komisija i konsultant za privatizaciju makedonskog Telekoma angazovan iz Londona, birali izmedju madjarske i grcke ponude. Bili su izlozeni snaznom pritisku lobista, kako biznismena tako i diplomatskih predstavnka zainteresovanih zemalja. Intervenisao je, kazu, licno predsednik grcke vlade Kostas Simitis, te ambasador SAD u Skoplju Majk Ajnik, sto se mnogima ovde nimalo nije dopalo. Grci su ponudili 5 miliona marka vise u kesu nego zajedno madjari, nemci i amerikanci , ali su bili slabiji u delu planiranom za investicije, sto je bilo presudno za konacan izbor, tvrde dobro upuceni.

    “Na kraju balade”, opozicija, koja je bila protiv prodaje upravljackog paketa Akcionerskog Drustva u drzavnom vlasnistvu “Makedonske telekomunikacije”, pokusava da dokaze da je visina provizije bila odlucujuci faktor izbora, a ne povoljnost ponuda i razvojnih vizija kandidata. Vlada to, naravno, demantira navodeci da je izborom konzorcijuma “Matav” koji je poznat i priznat najsavremeniji telekomunikaciski operator u istocnoj Evropi ( poseduje 2,9 miliona fiksnih linija i 1,2 miliona mobilnih predplatnika i sa prihodom od 1,5 milijardi eura ostvarenim 1999 godini kotira na berzama u Budimpesti i Njujorku), na vreme postupila u skladu sa svetskim trendovima u ovom profitabilnom biznisu. Izbegla je, podvlaci, dominaciju grka u makededonskoj privredi i sirom otvorila vrata za ulazak i drugih inostranih investitora.To ce se, uverena je, pozitivno odraziti na stabinost zemlje i na standard njenih svih gradjana. Trecinu dobijenog novca od prodaje Telekoma vlada planira da iskoristi za otplatu nekih starih spoljnih dugova. Drugu trecinu ce upotrebiti za povecanje deviznih rezervi i ono sto ostane bice ulozeno u razne razvojne projekte iz oblasti socijale, obrazovanja, zdravstva, infrastrukture, na osnovu dogovora sa MMF.

    Proces “zlatne privatizacije”, kako se ovde naziva prodaja Telekoma, kontinuirano je izazivao burna reagovanja, kako na ekonomskoj, tako i jos vise, na politickoj sceni. Razumljivo, jer se radi o ”zlatnoj koki” domace ekonomije koja je sa svojih 504 hiljada pretplatnika u fiksnoj, 100 hiljada u mobilnoj telefoniji i vise od 10 hiljada redovnih INTERNET predplatnika, ciji broj svakodnevno raste, drzavi donosila godisnje vise od 120 miliona maraka cistog profita. Stoga nije mali broj onih koji su protiv prodaje Telekoma strancima i nastoje da vec zavrseni posao osujete. Kazu da za to imaju vremena sve dok strateski partner ne uplati novac. Udruzena opozicija je to pokusala sa parlamentarne govornice na vanrednoj sednici Sobranja Makedonije. Optuzila je vladu da za racun licnih interesa pojedinaca iz svog vrha, zapostavlja interese gradjana koji ce, ni krivi ni duzni, na kraju platiti ceh i ove njene “biznis avanture”. Ocenila je, imajuci u obzir dosadasnja iskustva, da potpisani sporazum sa Matavom nema odredbe koje garantiraju da ce novi gazda uloziti obecani novac u razvoj. Ili, ako to i ucini, bice to oped preko ledja gradjana - korisnika njihovih usluga, jer je navodno, u sporazumu precizirano da ce nastojati da cene tarifno priblizi evropskim, u medjunarodnom saobracaju do 50%, a u lokalnom do 75 %. Opozicija smatra da je postignuta cena po kojoj je Telekom prodat manja nego sto bi trebala da bude na osnovu njegove realne vrednosti, jer spada u red najrazvijenijih u regionu. Procenjen je na 2 milijarde DM. Posebno je zamereno vladi na navodnoj netransparentnosti tokom prodaje koja je izvrsena po partiskoj liniji, jer u komisiji za izbor kandidata, po njihovom saznanju, nije bilo nezavisnih predstavnika. Ogorceni su sto vlada nema strategiju ni kriterije kako i gde najrentabilnije uloziti ogroman novac kada ”legne na racun”, vec zagovara vracanje dugova sto je na samom startu neoprostiva greska. Upozoreno je da ce, kada za to saznaju, zemlje poverioci, pozuriti da smanje vec odobrene popuste za vracanje dugova koji sada iznose 40% .

    Opozicijona VMRO-VMRO optuzuje da je Telekom namerno procenjen za 300 miliona maraka manje, kako bi se od tih para platile provizije mnogim lobistima koji su ucestvovali u prodaji makedonske “zlatne mlade”. Uz to insistira da se stopira privatizacija Telekoma sve dok se ne precizira vlasnicka struktura kompanije. Trazi da se obestete svi gradjani koji su svojevremeno, uplatom od hiljadu maraka za dobijanje telefona od 1981 do 2000 godine, ucestvovali u izgradnji PTT mreze, te sada imaju pravo i da ucestvuju u njenoj privatizaciji. Plasiraju podatke da je na taj nacin sakupljeno 280 miliona maraka, sto pretstavlja 16-17% realne vrednosti Telekoma. Tome dodaju i izdvajanja zaposlenih za razvoj kompanije koji po tom osnovu poseduju 10 % akcija. Pozivaju gradjane da putem privatnih tuzbi sudovima izbore svoja prava. Prvi pokusaji nisu uspeli, jer je sud podnete tuzbe, pod pritiskom politicara, odbacio kao neosnovane, tvrdi zastupnik Pravnog komiteta udruzene makedonske opozicije, advokat Petar Selegov, najavljujuci zalbu visim sudskim instancama.

    Analiticari procenjuju da ce sudski sporovi o vlasnickoj strukturi Telekoma tek uslediti i da ce prsti politike tek pokazati svoju moc. Potpredsednik vlade Zoran Krstevski je najavio da ce, ako sud prihvati tuzbe gradjana, ono sto njima pripada, biti isplaceno od vladinog dela akcija.

    Vreme treba da pokaze da li je prodaja makedonskog Telekoma “zlato sto sija “ ili ne!

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA