AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 25 DEC 2000 05:32:39 GMT

    Slovenija, iznutra

    Birokratsko etni鑛o 鑙规enje

    Fotelja slovena鑛og ombudsmana postala je usputna stanica za raznorazne islu緀ne politi鑑re dok se, kako upozorava Helsin筴i monitor Slovenije - nastavlja "administrativno etni鑛o 鑙规enje" Neslovenaca.

    Ljubljana, 23.12.2000.

    Desilo se o鑕kivano - Darja Lavti綼r Bebler, kandidat sa Ku鑑novim blagoslovom za ombudsmana (za箃itnik ljudskih prava), nije dobila potvrdu u slovena鑛om parlamentu. Za izbor joj je trebala podr筴a dve tre鎖ne poslanika, ali je za nju od 81 prisutnih glasalo 57 delegata, dok je 20 bilo protiv nje, 鑙me nije postigla zakonom obavezan kvorum. Iako se mnogima 鑙nilo da je stvar oko Bbeblerove posle Ku鑑nove podr筴e prakti鑞o zavr筫na, izborna ma筰nerija vladaju鎒 partije je posustala tek zbog nekoliko buntovnih poslanika SLS+SKD (koji su glasali druga鑙je uprkos koalicji sa Drnov筫kovom LDS). Zanimljivo je da Beblerovu nije podr綼la ni Stranka mladih, koju su smatrali Drnov筫kovim satelitom.

    Sam dogadjaj mo綿a i ne bi bio zanimljiv, da ne otvara brojna pitanja u vezi stanja ljudskih prava u Sloveniji, kao i licemeran odnos dr綼ve i medija prema pojavi kr筫nja ljudskih prava "kod ku鎒". Jo u trenutku kada su mediji objavili da je predsednik dr綼ve favorizovao Beblerovu za mesto za箃itnika ljudskih prava, postalo je jasno da je to bio lo potez. Jer, Beblerova je po pitanju li鑞og anga緈ana oko pojave kr筫nja ljudskih prava bila na repu od 22 prijavljena kandidata; 箃o je razljutilo Nevu Miklav鑙-Predan, predsednicu Helsin筴og monitora Slovenije, koja je takodje ulo緄la kandidaturu i to u zakonom predvidjenom roku (za razliku od Beblerove, koja je zakasnila). Tako je ve prilikom kandidature za ombudsmana do筶o do ozbiljnih kr筫nja zakona i prava, zbog 鑕ga je Neva Miklav鑙-Predan zatra緄la za箃itu od Ustavnog suda Slovenije. Njen zahtev je odba鑕n iz formalnih razloga, ali je ostala 鑙njenica da je ubacivanje Darje Lavti綼r Bebler "preko reda" ostavilo mu鑑n utisak o kr筫nju postupka izbora.

    Zanimljivo je da ni opozicija nije po箃edela Beblerovu, potkrepiv筰 "slu鑑j ombudsman" tvrdnjama da su kritike na njen ra鑥n opravdane; istakli su da je Beblerova kao poslanik vladaju鎒 partije (Drnov筫kova LDS) do sada dokazala da dobro radi po direktivama nadredjenih, pri 鑕mu nije zapam鎒na po autonomnim istupanjima i inicijativama sa podru鑚a ljudskih prava. Protivkandidati su dodali da ombudsman ne mo緀 biti neko, ko u poslednjih deset godina nijednom nije podigao glas za stigmatizirane i ugro緀ne. Istina je da je Darja Lavti綼r-Bebler bila 鑜anica uticajnog Saveta za za箃itu ljudskih prava Ljube Bavcona - ali to je bilo pre osamostaljenja, kada je za箃ita ljudskih prava u Sloveniji bila u sprezi sa odbranom osnovnih nacionalnih prava (npr. proces "protiv 鑕tvorice pred vojniim sudom u Ljubljani"). Posle 1991. godine Slovenci su se na筶i u autonomnoj situaciji - iz "potencijalno ugro緀ne manjine u Jugoslaviji" prerasli su u ve鎖nu koja posredstvom sopstvenog dr綼vnog aparata ugnjetava druge - prevashodno one koje 緐ta 箃ampa iz milja zove "Neslovenci". Je li u odbranu njihovih prava iko podigao glas? Ako izuzmemo par novinara, 筧ku pravnika i nekoliko retkih predstavnika nevladinih organizacija - niko drugi. Iako u Sloveniji deluju brojna "filantropska dru箃va"...

    Ima ne鑕g perverznog u spoju politike i filantropije, bar 箃o se Slovenije ti鑕. Nije sporno da neko iz represivnog aparata pretr鑙 u tabor boraca za ljudska prava. Samo 箃o je ovde to nekako suvi筫 鑕sto i naprosto - olako. Kada je Slovenija prihvatila institut ombudsmana, za prvoga medju jednakima izabran je Ivo Bizjak, po struci matemati鑑r, koji je tada zavr筰o karijeru na mestu ministra policije. ﹖a vi筫, ministarsku funkciju u policiji je morao da napusti pre zavr筫tka mandata, po箃o je bio objektivno odgovoran jer su mu se podredjeni zaneli - slovena鑛i specijalci su uhva鎒ni u razbojni箃vu, u Austriji. Bizjak je tokom svog ombudsmanskog mandata uglavnom raspetljavao slu鑑jeve koji su zgre筫ni upravo u doba njegovog ministrovanja u policiji. Netom mu je istekao mandat ombudsmana, i Bizjak ponovo postaje ministar u Drnov筫kovoj vladi; ovoga puta u fotelji ministra pravosudja. Dr綼va je na njegovo biv筫 mesto 緀lela da instalira Beblerovu, iz vladaju鎒 LDS, valjda kao neku vrstu birokratskog kontinuiteta. Iz 鑕ga bi moglo da se zaklju鑙 da slovena鑛a dr綼va na mestu ombudsmana ne 緀li jake, autonomne li鑞osti koje bi u鑙nile ne箃o konkretno na podru鑚u za箃ite ljudskih prava na najvi筫m nivou.

    "Dr綼va svoje brigu za ljudska prava vidi kao napor da razli鑙te oblike kr筫nja ljudskih prava sakrije od o鑙ju javnosti," ocenjuje Neva Miklav鑙 Predan, predsednica Helsin筴og monitora Slovenije. 萯njeni鑞o stanje joj daje za pravo. Kakva je uloga ombudsmana u slovena鑛om dru箃vu najbolje govori podatak da slovena鑛i parlament i po dve godine kasni sa raspravama o godi筺jem izve箃aju ombudsmana. I to bez nekih 緀规ih reakcija aktuelnog ombudsmana, 鑙me marginalizacija te li鑞osti u ovda筺jem dru箃vu postaje jo jasnija.

    Kakve posledice ovakva praksa ostavlja na zdravlju slovena鑛og dru箃va, najbolje se vidi na primeru oduzimanja statusa stalnog prebivali箃a svima koji 1991. godine nisu dobili slovena鑛o dr綼vljanstvo. Time je na stotine ljudi preko no鎖 ostalo bez ikakvih li鑞ih dokumenata, socijalne i zdravstvene za箃ite, prava na rad... Nepravda je delimi鑞o ispravljena kroz "Zakon o uredjenju statusa gradjana drugih dr綼va naslednica nekada筺je SFRJ", kojim je osam godina posle osamostaljenja prekinuto stanje bespravja u kojem su se na筶e desetine hiljada gradjana poreklom iz drugih republika nekada筺je Jugoslavije, a koji su se posle osamostaljenja zatekli u Sloveniji. Mnogi od njih 1991. godine nisu zamolili za slovena鑛o dr綼vljanstvo, dok ga drugi, zbog razli鑙tih razloga - nedovoljno znanje slovena鑛og jezika, optu綽e da su "u鑕stvovali u agresiji" na Sloveniju, du緀g izbivanja iz dr綼ve - nisu ni dobili. Njihov problem nije zavr筫n brisanjem iz registara dr綼vljana, po箃o je Ministarstvo unutra筺jih poslova Slovenije odlu鑙lo da sve one koji su do 1991. godine imali stalni boravak u Sloveniji, a koji posle osamostaljenja Slovenije nemaju slovena鑛o dr綼vljanstvo - izbri筫 i iz registra stalnog boravka.

    Mnogi su izgubili pravo na penziju i ostale "beneficije" koje su stekli tokom svog radnog veka, a 箃a im se zapravo desilo saznali bi tek po odlsku u op箃inu, da obave kakvu administrativnu formalnost, prilikom koje bi im slu綽enici zaplenili li鑞e dokumente i re鑙ma "vi vi筫 ne stanujete ovde" uni箃avali voza鑛e dozvole, li鑞e karte i paso筫. Dobar deo njih nije imao izbora - postali su ne緀ljeni stranci i iselili iz Slovenije, ukoliko su uspeli da isposluju dokumente mati鑞e dr綼ve. Stru鑞jaci za ljudska prava su uzalud upozoravali da slovena鑛i MUP nema pravo da jednostrano, bez pravnomo鎛og postupka, bri筫 ljude iz registra, kao i da gubljenje ili neprihvatanje statusa dr綼vljanina Slovenije ne sme da zna鑙 i gubljenje statusa stalnog boravka. ﹖o je ste鑕no pravo, koje bi dr綼va morala po箃ovati. U najgorem slu鑑ju bi onaj, koji je do osamostaljenja Slovenije u緄vao pravo stanovnika Slovenije (republi鑛o dr綼vljanstvo) posle osamostaljenja mogao spasti na status stranca sa stalnim boravkom, a nikako stanovnika bez bilo kakve dozvole za boravak, koji tek mora da se bori za svoj status. Ministarstvo unutra筺jih poslova je uprkos pravno potpuno pogre筺oj politici stalno odbacivalo optu綽e o nelegalnosti svojih postupaka i smanjivalo broj brisanih iz registara. Takva politika je relativno dugo bila uspe筺a, jer zbog poja鑑ne doze ksenofobije u Slovenaca posle osamostaljenja na takve poteze nije upozoravao gotovo niko; ni PEN, ni Dru箃vo knji緀vnika, ni mnogi drugi "za箃itnici ljudskih prava" u Sloveniji. 萢sni izuzetak predstavlja nekoliko pravnika na 鑕lu sa pomenutim Bavconom, te Helsin筴i Monitor Slovenije, koji od 1995. godine radi u novom sastavu. Prethodni Helsin筴i odbor Slovenije vodio je ex-novinar i ex-ministar Stane Stani sve dok zbog nerada nije izba鑕n iz Helsin筴e federacije, 箃o govori samo za sebe.

    Jedina organizacija koja je kasnije poku筧vala da probudi savest javnosti bio je obnovljeni Helsin筴i monitor Slovenije. Medjutim, i on je do緄veo izvesnu kompromitaciju, zbog druge krajnosti - predsednici Nevi Miklav鑙 Predan se ponekad otmu isuvi筫 op箃e i 鑑k nedokazane ocene. Zato je njen rad pra鎒n ili 緀stokim medijskim napadima ili ignorisanjem. To ne bi bilo tako tragi鑞o, kada bi ostale organizacije koje tvrde da se bave za箃itom ljudskih prava u Sloveniji valjano obavljale ulogu kriti鑑ra vlasti. Medjutim, re鑕ne organizacije ve godinama "ne vide" ni箃a sporno u dr綼vi Sloveniji, ali se zdu筺o zala緐 za prava lama u Kini... Ova vrsta (patriotskog) daltonizma organizacije poput Amnesty International donela je neza箃i鎒noj ljudskoj vrsti poneko razo鑑renje vi筫, ali je zato dr綼va Slovenija pro筶a odli鑞o pa je u izve箃ajima Bele ku鎒 i drugim dokumentima o kr筫nju ljudskih prava o Sloveniji zapisano sve najlep筫.

    A 箃a je bilo sa onima koji su izbrisani iz registara, na primer? Helsin筴i monitor Slovenije je u svim svojim protestima podvla鑙o 鑙njenicu da su februara 1992. godine nepoznata lica, na temelju nepoznatog zakona, izbrisala 箃o iz administrativnih kompjutera 箃o iz knjiga stalnog boravka oko 130 hiljada dotada筺jih gradjana Slovenije, koji su preko no鎖 postali apatridi, lica bez domovine i bez prava na sticanje slovena鑛og dr綼vljanstva. Uprkos brojnim pritu綽ama, nadle緉i organi jo uvek nisu otvrdili ko je kriv za pomenuta kr筫nja. Da sve bude bizarnije, brisanje je obavljeno ne samo bez ikakve pravne podloge, ve i bez znanja ugro緀nih osoba i bez prava na 綼lbu.

    Stoga nije 鑥dno da ispravljanje krivica ne ide glatko. Prema dikciji novog "Zakona o uredjenju statusa gradjana drugih dr綼va naslednica nekada筺je SFRJ" stalni boravak je ponovo zatra緄lo svega 14.000 ljudi. MUP tvrdi da je odba鑕nih "svega" 0,36 posto prijavljenih. Uz sve to, Helsin筴i monitor Slovenije upozorava i na 鑙njenicu da policija sada zahteva neke druge dokumente, bez zakonske osnove. Dvanaesti 鑜an zakona o dr綼vljanstvu tra緄 "dokaz o neprekidnosti boravka", iako je stalni boravak uistinu prekinut nelegalnim postupkom same dr綼ve. "Celoj stvari danas pristupaju jednako administrativno kao tada, kada su ih administrativno izbrisali," komentari筫 Neva Miklav鑙 Predan, koja i dalje tvrdi da se "administrativno etni鑛o 鑙规enje nastavlja".

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)