AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 24 DEC 2000 23:23:27 GMT

    Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji

    Konačno diskontinuitet

    AIM, Beograd, 24. 12. 2000.

    "Srbija je u subotu glasala za dikontinuitet i to je najveći značaj proteklih republičkih izbora”, ocenio je dr Vladimir Goati, priznati stručnjak za izborne procese, prve preliminarne rezultate brojanja glasova za izbor 250 poslanika u budućem parlamentu Srbije. Ubedljivu pobedu DOS, kome je poverenje dalo čak dve trećine izašlog biračkog tela, ne umanjuje činjenica da je na decembarske izbore izašlo oko 15 procenata manje birača nego u septembru na savezne, predsedničke i lokalne. Stručnjaci procenjuju da uzroka povećanoj apstinenciji ima više. Na jednoj strani je izuzetno hladan uz to i radni dan kao i opuštanje pristalica DOS koji su posle septembarskuh izbora a naročito posle dogadjanja 5. oktobra bili toliko uvereni u pobedu opcije koju podržavaju, da su smatrali da se ovoga puta može i bez njihovog glasa. Na drugoj strani po svemu sudeći na izbore nije izašao dobar deo dojučerašnjih vernih glasača SPS, a možda i deo pristalica SPO, dve partije koje se s pravom mogu smatrati najvećim gubitnicima na ovim izborima. Prva, jer je u odnosu na izbore održane pre samo tri meseca osvojila skoro miliona glasova manje, a druga jer nije uspela čak ni da obezbedi izborni cenzus.

    "Možda je ovako nešto i bilo logično", kaže jedan od lidera DOS Slobodan Orlić, jer "ove dve partije zapravo su obeležile poslednju deceniju na ovom prostoru i red je da zajedno odu u istoriju". Čelnici i pristalice DOS svakako mogu da budu više nego zadovoljni. Pokazalo se na najbolji način da je Srbija na njihovoj strani, tačnije na strani promena koje su oni obećali. Kako će svoju dominantnu poziciju u budućem srpskom parlamentu, čije se konstituisanje očekuje u prvih petnaestak dana januara naredne godine, iskoristiti, ostaje da se vidi. Jedno je medjutim jasno. Dvotrećinska većina u paralmentu daje im prostor da ispune sva obećanja. Za 177 poslanika koliko se procenjuje da će DOS imatu u skupštini , kao i za kabinet Zorana Djindjića koji je unapred sastavljen ,neće biti onih uobičajenih 100 dana poštede.To im nameću i aktulena situacija i nestrpljivi gradjani, čiji su džepovi prazni i koji će uspeh vlade meriti prevashodno po tome koliko će se više para naći u njihovim novčanicima na kraju naredne godine.

    Opozicija koju će činiti Socijalistička partija Srbije sa verovatnih 37 poslanika, Srpska radikalna stranka sa 22 poslanika i Stranka srpskog jedinstva sa 14 poslanika, trebalo bi da budu korektiv buduće vlasti. Ili, kako oni sami obećavaju "konstruktivna opozicija". Da li i koliko će se ovog načela držati neizvesno je. Tromesečno iskustvo sa saveznog nivoa ne budi nadu da bi u njihovom ponašanju moglo da dodje do bitnijih promena. Posebno ne ako se imaju u vidu reagovanja nakon objavljivanja prvih preliminarnih podataka o izbornim rezultatima koje su i socijalisti i njihovi dojučerašnji koalicioni partneri JUL dočekali tvrdnjma o "najnedemokratskijim i najnerugalrnijim izborima ikada održanim u Srbiji". Ivica Dačić, podpredsednik GO SPS, čak tvrdi da je "10 do 15 odsto pristalica SPS odustalo od izbora zbog upotrebe spreja"a govori i o "nevidjenom zastrašivanju i demonizaciji SPS i nekih njenih članova protekla tri meseca"." SPS je juče završila jednu fazu svog života, istorije i rada. Pred nama je novi početak SPS kao najveće opozicione partije i nastavak započete reforme" rekao je Dačić podsećajući da je i "SPS pre deset godina bio u poziciji da ima 194 poslanika u parlamentu a neke od članica DOS koliko i SPS sada". Profesor Zoran Lučić iz CeSIDA, ne deli medjutim njegovo mišljenje. "Nikada do sad ni jedna jedina stranka nije uspela da napravi tako ubedljivu većinu i osvoji dve trećine glasova birača. Bilo je ubedljive većine u parlamentu, ali je ta većina od 194 mesta, koliko je osvojio SPS 1990. godine ostvarena zbog izbornog zakona. Te godine na snazi je bio dvokružni većinski sistem, a sada je proporcionalni sistem sa jednom izbornom jedinicom. Tada je SPS sa osvojenih blizu 47 odsto glasova dobio 194 mesta u parlamentu. Ovog puta, DOS će imati nešto manje mesta ali sa preko 65 odsto osvojenih glasova, što je prosto nezabeleženo u istoriji višestranačja u Srbiji", smatra Lučić, ne analizirajući posebno detalj da je DOS ovoga puta pobedio u svim opštinama Srbije, osim u Preševu, gde se na izborima nisu pojavili Albanci nezadovoljni izbornim zakonom ili da je na Kosovu utrostručio broj pristalica u odnosu na septembarske izbore.

    Medjutim, Lučić ističe jedan drugi interesantan detalj: ne samo da se prvi put poklapaju rezultati do kojih dolaze stranke sa onim koje objavljuje RIK, već se po prvi put desilo da se rezultati ispitivanja javnog mnjenja pre izbora poklapaju sa rezultatima izbora, osim u slučaju koalicije koju predvodi Stranka srpskog jedinstva čiji ulazak u parlament predstavlja svakako iznenadjenje izbora, što je dokaz da nikakvih kradja na izborima nije bilo. Stručnjaci procenjuju da prelazak izbornog cenzusa od 5 odsto SSJ treba da zahvali glasovima okorelih nacionalista iz redova SPS, SRS i SPO koji su ovoga puta razočarani u svoje partije glas dali stranici koju je osnovao Željko Ražnatović Arkan, koja je uzgred, već bila u paralementu.

    Sadašnji lider SSJ Borislav Pelević ne vidi zašto se u "Srbiji patriotizam smatra zlom" i kaže da je "ponosan time sto je SSJ nacionalistička stranka", ocenivši da bi "nacionalizam trebalo da bude ponos svakog Srbina".

    Analitičari upravo završenih izbora svakako neće moći da zaobidju ni to kako su prošle preostale četiri partije koje su istakle svoje izborne liste. JUL, čiji su čelnici tvrdili da imaju 250 hiljada članova, je osvojio manje od 14 hiljada glasova, ili tek neznatno više nego što im je bilo potrebno potpisa za kandidaturu. Tih 0,4 odsto osvojenih glasova biračkog tela Srbije zapravo predstavlja njenu realnu snagu na političkoj sceni. Po manje od jedan procenat birača glasalo je za partije Zorana Lilića i Milorada Vučelića, bivših visokih funkcinera SPS što takodje ne spada u domen iznenadjenja sobzirom na to da su se ove partije pojavile neposredno uoči izbora. Ono što medjutim ne može a da se ne svrsta u red kurioziteta ovih izbora svakako je manje od 4 procenata glasova koje je dobio Srpski pokret obnove. Sunovart ove partije odpočet na septembarskim izborima nastavljen je daljim delenjem glasačkog tela ove nekada najjače opozicione partije u Srbiji kojoj u ovom trenutku veruje manje od 100 hiljada birača. Tvrdnja lidera ove stranke da je neuspeh SPO posledica "desetogodišnje satanizacije Miloševićevog režima i sada režima DOS" "ne pije vodu". Umesto toga uzroke kraha ove partije trebalo bi tražiti, smatra se, u onome što je ona nudila biračima: konzervatizamu, retrogradnosti i stalnom vraćanju u prošlosti.

    Srbija to očito više neće. Ona je glasala za promene. Za raskid sa svim što ju je gurnulo na margine civilizacijskih tokova. Komotna većina koju sada ima DOS na republičkom nivou čime je zaokužena većina ostvarena u preko 100 opština u Srbiji i na saveznom nivou gde vlada u koaliciji sa SNP, ni u kom slučaju ne znači da će zadatak budućeg parlamenta i Vlade Srbije biti lak. Na to upozorava i Adrijan Severin, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kada kaže da "ovi izbori jesu značajan korak u pravcu demokratizacije u Srbiji jer označavaju kraj jednog tužnog perioda koji je bio obeležen velikim razaranjima. Medjutim, isto tako su i početak teškog perioda izgradnje i pomirenja. Poraz Miloševića nije dovoljan sam po sebi da bi se odnosi sa svetom postavili na pravo mesto". Naravno, i odnosi unutar zemlje. Na tom terenu vlada i parlament najviše će dokazivati svoju sposobnost, i spremnost da kako kaže Zoran Djindjić "vlada ne vlada, nego da bude servis privrede i gradajanaŤ.

    Tatjana Stanković (AIM)