AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 24 DEC 2000 11:44:23 GMT

    Albanska privreda pokušava da se ispravi na noge

    Ekonomski dosije:

    Tokom 2000-te, privredni ekonomski rast je bio 7,8 odsto, a inflacija dva odsto. Ali, zemlja se i dalje nalazi u mraku

    Tirana, 24.12.2000

    Albanski privredni tokovi tokom 2000-te godine ocenjeni su od strane Međunarodnog monteranog fonda kao veoma pozitivni i u skladu sa predviđanjima s početka godine. Predviđa se da ekonomski rast (povećanje domaćeg bruto proizvoda) za ovu godinu dostigne 7,8 odsto, ali i da inflacija bude kontrolisana programiranim parametrima, tj., da iznosi oko 2 odsto. Izvoz je zabeležio rast i predviđa se njegovo dalje povećanje sa ponovnim aktivnostima u industriji hroma i čelika. Zvanične devizne rezerve su na nivou od 4,5 meseci uvoza.

    Prema ekspertima, smanjenje finansijskog deficita iz unutrašnjih izvora (iz bankarskog sistema) je jedan od glavnih činilaca makroekonomske stabilnosti uspostavljene tokom tri poslednje godine. Tokom ove godine registrovan je sistematski i stabilan rast finansijskih izvora države, uglavnom posredstvom porasta poreznih dohodaka. S druge stane, poreska i carinska administracija na kraju novembra ove godine je prikupila ukupno oko 75 milijardi leka ili skoro 100 odsto, koliko je planom i predviđeno.

    Nivo opšte budžetske potrošnje krajem septembra meseca dostigao je 116 milijardi leka, realizujući oko 94 odsto predviđenih fondova za ovaj period. Nerealizovanje u potpunosti programiranog nivoa potrošnje, uglavnom se vezuje za još uvek nizak nivo realizacije investicija sa inostranim kapitalom, kao i sa nerealizacijom alociranih fondova za operativnu potrošnju i održavanje. Međutim, eksperti predviđaju da će do kraja godine doći do sistematskog rasta upotrebe ovih fondova, dostižući opštu sumu budžetske potrošnje na više od 170 milijardi leka.

    Rezultati privatizacije nekoliko velikih i snažnih kompanija istovremeno odražavaju i povećanu zainteresovanost stranih investitora. Privatizacija kompanije mobilne telefonije AMC ocenjena je uspešnom i od strane međunariodnih finansijskih institucija, kako sa gledišta primene procedura, tako i kredibilnosti kupca i dobiti države.

    Takođe, tokom 2000-te, privatizovana je i druga najveća banka u zemlji, Nacionalna trgovinska banka, sa glavnim akcionarom turskom bankom ''Kent bank'', koja u vlasništvu ima 60 odsto plus dve akcije i sa drugim akcionarima, kao što su međunarodna finansijska korporacija (IFC) i Evropska banka za obnovu i razvoj i svaka od njih poseduje 20 odsto minus jednu akciju.

    Albanski parlament je treće nedelje decembra usvojio državni budžet za 2001.godinu, koji se bazira na projektoivani privredni rast od 7,3 odsto i inflaciju u granicama od 2 do 4 odsto. Glavni fiskalni pokazatelji kojima se teži ovim budžetom su:

    Prvo, dok se porast opštih budžetskih prihoda predviđa da bude osam odsto, predviđa se da će poreski i carinski prihodi porasti za oko 13 odsto u poređenju sa 2000-tom. Planira se da se to omogući posredstvom produbljivanja poboljšanja fiskalnog administriranja, dok se takođe predviđa preuzimanje i niza novih fiskalnih politika koje uključuju snižavanje tarifa i nekoliko drugih fiskalnih olakšica. Ove politike imaju za cilj da stvaraju povoljnije uslove za biznis i podsticanje investicija.

    Tako, u oblasti carinskih taksi će se nastaviti sa politikom reduciranja maksimalnog nivoa carinskih taksi. Od 1. Januara 2001. maksimalni nivo carinskih tarifa će biti 15 odsto u poređenju sa 18 odsto kakva je danas. Ovo snižavanje dolazi nakon stalnih snižavanja od maksimolnog nivoa od 30 odsto, koji je primenjivan početkom 1998. godine. Produbljavaće se i stimulacione politike za podsticanje investicija posredstvom reduciranja najnižeg novoa carinskih tarifa od pet odsto na dva odsto za sve artikle, gde su uglavnom uključene mašine, proizvodna oprema kao i repromaterijal. U oblasti poreza i domaćih taksi, sniziće se novo poreza na dobit od 30 na 25 odsto.

    U oblasti akciza predviđaju se promene za alkoholna pića i alkohol, odnosno i na način njihove primene. Prema ekspertima, politike javne potrošnje u okviru Nacrta budžeta za 2001. godinu, oslanjaju se na srednjoročni program budžeta 2001./2003. u kojem su kao prioriteti određeni infrastruktura, obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita.

    Dalje, za 2001. godinu, predviđa se i pozamašno povećanje opšte potrošnje za oko 16 odsto, što je direktno povezano sa stvaranjem novih prostora za investicije u infrastrukturi, a ne zadirući u prioritete, sektor obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Takođe, posredstvom ovog budžeta će se bolje podržati i reforma u javnoj administraciji, kombunujući reduciranje broja zaposlenih sa povećanjem motivacije za rad posredstvom diferenciranog porasta plata.

    Tokom 2001. godine, primeniće se i povećanje plata za budžetske radnike, kao i povećanje penzija. Srednje povećanje plata za sve budžetske radnike biće osam odsto, počev od 1. jula 2001. godine. Za radnike javnog reda i odbrane primeniće se povećanje od 10 odsto, počev od 1. januara 2001.godine, kao i za sve budžetske radnike povećanje od 8 odsto od 1. jula. Takođe, i penzije će se povećati u visini od osam odsto od 1. jula 2001. godine.

    Previđa se osetno povećanje investicija tokom 2001. godine u poređenju sa ovom. U Projektu budžeta se predviđa da investicije finansirane iz unutrašnjih izvora dostignu sumu od 19, 5 milijardi leka, u poređenju sa 15,2 milijarede leka koliko je bilo predviđeno planom za 2000-tu godinu. Ova cifra takođe predviđa i dovoljne finasijske izvore za udeo Vlade u investicijama koje će se finansirati iz inostranih izvora, a predviđeno je da iznose 23,5 milijardi leka.

    S druge strane, projekat budžeta 2001. za sektore privrede predviđa osetan porast u poređenju sa 2000-tom kao i troškove za infratsrukturu i javne radove, u obrazovanju i zdravstvu koji variraju od 18 do 30 odsto. Ovim porastom se predviđa da će nivo troškova za infrastrukturu i javne radove dostići 4 odsto od domaćeg bruto proizvoda u poređenju sa 3,3 odsto od planiranog u 2000-toj godini; Za obrazovanje se predviđa da dostigne 3,2 odsto od ukupnog bruto proizvoda u odnosu na tri odsto koliko je iznosio u prethodnoj godini; i za zdravstvo se predviđa da dostigle 2,7 odsto od 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda. A za ostale sektore predviđa se porast troškova za 13 odsto u poređenju sa 2000-tom godinom.

    Što se tiče privatizacije u javnom sektoru, očekuje se da će pri kraju prvog šestomesečja 2001. godine Bankarska štedionica biti spremna za ulazak u proces tendera, a početkom godine proglasiće se i drugi operator usluga GSM u Albaniji. Takođe, u drugom šestomesečju 2001. godine, biće spremno za proces tendera i jedina državna kompanija fiksne telefonije ''Albtelekom''.

    Predviđanja za podizanje na noge albanske privrede izgledaju optimistično, iako Albanci prolaze najtežu zime tokom poslednjih 30 godina. Gradovi i sela Albanije uronila su u dubok mrak zbog nedostatka električne energije. Bilo kako bilo, ekonomisti tvrde da će naredne godine biti bolje.

    AIM Tirana Dorian KOCA