AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 21 DEC 2000 08:46:07 GMT

    U traženju nacional-populiste

    Ko će popuniti prazninu kod birača koji su razočarani političaima

    AIM Sofija, 20.12.2000.

    Koja je sličnost između Jerga Hajdera i Vadima Tudora, ili recimo, između njih i Adolfa Hitlera? Svi su oni predstavnici one posebne vrste političara čija zvezda zasija na političkom nebosklonu u trenucima totalnog razočaranja aktuelnim političkim sistemom. Ovaj stalež ima jedno karakteristično obeležje - prepun je nacionalizma i populizma. A oni su po pravilu opasni za demokratiju i za politički sistem uopšte.

    Bugarska u kojoj nijedna politička snaga ne stigne da sakupi više od 30 procenata odobravanja, izgleda perfektna sredina za ražanje nekog novog nacional-populiste. Tim više da je susedna Rumunija već stvorila "narodnog lidera". Pola godine pre parlamentarnih izbora, međutim, na bugarskoj političkoj sceni još uvek postoji slobodna niša za domaćeg Tudora. Ono što je zanimljivo jeste da nema kandidata da je zauzmu.

    Političke partije u zemlji trenutno uživaju najniži rejting za svih 11 godina postkomunističke ere. Poverenje u vladajući Savez Demokratskih Snaga (SDS) koji ima apsolutnu većinu u parlamentu opalo je na 25-27%. Osnovna opoziciona snaga, Bugarska Socijalistička Partija (BSP), međutim, nije u stanju da iskoristi svw manje poverenje prema vladajućim snagama i njen rejting se ne miče sa 21'22%. Ostale manje partije kreću se negde oko praga koji je potreban za ulazak u parlament - 4%, pri čemu je po tradiciji najsigurnije na političkoj sceni prisustvo Pokreta za prava i slobode (DPS) koji računa na glasove turske manjine. Bilo bi normalno da u predizbornoj situaciji, kakvi će biti narednih 6 meseci, poverenje prema već postojećim političkim snagama raste. Međutim, teško da će to, posmatrano u celini, promeniti revolt političarima koji je zabeležen na zadnjim lokalnim izborima 1999. g. Očekuje se znatan odliv birača u odnosu na izbore 1997. pošto je tada SDS bio oličenje novih nada za korenite promene, dok se sada takva raspoloženja ne mogu primetiti. I pored toga što ostaje vodeća partija, za SDS bi glasalo milion birača manje nego 1999, navode ispitivanja javnog mnjenja.

    Zašto se u Bugarskoj još uvek nije rodio domaći nacional-populista poput Hajdera? I da li će se uopšte roditi u toj povoljnoj sredini? Verovatniji odgovor je - ne.

    Teško bi se moglo reći koji je razlog za to. Dali zrelost društva ili prosto odsustvo pravog čoveka. Činjenica je da su i mnoga dovoljno zrela društva kao što je austrijsko podložna idejama i uticaju nacional-populista. Bugarski birači određeno imaju znatno manja demokratska iskustva nego oni u zemljama EU tako da ni taj argument nije presudan.

    Možda se jednostavno na sceni nije pojavio onaj političar koji bi uspeo da podigne emocionalni stepen birača. Poslednji pretendent za "miljenika masa" Žorž Gančev uspeo je da uvede u parlament Bugarski Biznis Blok (BBB) zahvaljujući svom atraktivnom ponašanju u predizbornoj situaciji. Bez obzira na očigledno populistički platformu, on je uvek uspevao da okupi dovoljno birača da bi preskočio 4-procentnu barijeru. Skandali u BBB koji se pretvorio u raketu-nosač za lansiranje neidentifikovanih u društvu osoba, verovatno će na kraju izbaciti iz političkog života i samog Gančeva.

    Bugarska ne može da rodi svog Hajdera iz krugova nacionalističkih partija. Većina njih su marginalne organizacije koje se pojavljuju na političkoj sceni samo u predizbornoj situaciji. Najozbiljnija među njima izgleda VMRO ali je ona predstavnik umerenih nacionalista. Do sada je organizacija učestvovala u političkom životu kao partner SDS ali je od pre godinu dana krenula samostalnim putem. Razlog je što VMRO nije dobila željene fotelje i položaje u državnoj administraciji i oblasnim upravama u Jugozapadnoj Bugarskoj. Osim toga VMRO je dokazala održivost svoje politike osvojivši nekoliko mesta za kmetove na lokalnim izborima 1999.g. Ukoliko natupi samostalno na izborima, partija čiji je lider Krasimir Karakačanov ima šansu da preskoči barijeru od 4%.

    Ako uspe da uđe u parlament, to bi verovatno bio veliki uspeh za bugarski politički sistem, kao što je bila pojava DPS na početku tranzicije. Baš kao što se za DPS pokazalo da je umereni predstavnik turske manjine, koji ne ugrožava etnički mir i demokratske promene, tako je i VMRO umereni tumač nacionalističkih raspoloženja u zemlji. Njihovo prisustvo na političkoj sceni parira pojavu krajnjih nacionalističkih organizacija koje bi se mogle pretvoriti u opasnost po etnički model.

    Izgleda da ni bivši ministar unutrašnjih poslova u prvoj vladi SDS Bogomil Bonev neće biti taj bugarski populista, nezavisno od svog potencijala. Bonev još uvek uživa jedan od najvećih rejtinga među političarima mada je pre skoro godini dana napustio politički život. Dok je bio na čelu MUP rezervni general Bonev uživao je veliko poverenje mada nije imao za sobom iskustvo profesionalnog političara. Od pre dve nedelje on je lider nove formacije - Građanske partije koja pretenduje da zauzme svoje mesto u desnom političkom prostoru, tamo gde je i SDS. U stvari, takva će biti taktika Boneva i njegovih sapartijaca - da privuku na svoju stranu birače koji su razočarani upravljanjem SDS. Njegovi prvi medijski nastupi pokazali su da populizam neće biti njegovo osnovno oružje. Više je verovatno da Građanska partija založi na informaciju kakvom general nesumnivo raspolaže u izobilju kao bivši ministar unutrašnjih poslova.

    Česti si slučajevi kada populista-nacionalista izlazi iz krugova levo orijentisanih partija. Međutim, na političkom horizontu u Bugarskoj takav se ne vidi ni iz tog pravca. Tamo već postojeće partije pokušavaju da stvore neku vrstu koalicije koja bi im pružila šansu da se izbore za većinu u parlamentu. Međutim, političari krajnje kevih shvatanja više vole da ostanu sklonjeni u redovima BSP i da pokušavaju da je osvoje iznutra. I sve dok potencijalni populisti s leva budu vodili unutarpartijske bitke, teško da bi se pretvorili u opasnost za politički život.

    Slabo je verovatno da bi neko mogao dati recept kako se čuvati pojave nacional-populista. Izgleda da je u Bugarskoj kod svih potencijalnih i aktivnih političara bar što se toga tiče pobedio razum. Međutim, dokle će taj model raditi? Verovatno do pojave nekog domaćeg Tudora ili Hajdera.

    Georgi Filipov (AIM)