AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 20 DEC 2000 02:21:12 GMT

    Sukcesija

    SHS protiv Skoplja

    Najnoviji predlog Makedonije o primeni novog ključa za podelu imovine nekadašnje SFRJ okrenuo je u Sloveniji na glavačke uvreženu podelu na "dobre" i "loše" momke: Odmah je pokrenuta lavina kritika na račun tzv. "nerazvijenih" država sa područja ex-Jugoslavije.

    Ljubljana, 19.12.2000.

    "...Zato niko ne može ni približno da proceni kada će se rasprava o sukcesiji pokrenuti sa mrtve tačke..." Zaključak novinara, koji je prošle nedelje izveštavao za slovenačku televiziju o naprasnom manevru u (naizgled) okončanoj priči o podeli imovine i dugova nekadašnje SFRJ, zvučao je sumorno. A kako i ne bi; za svega sedam dana desilo se nekoliko neočekivanih obrta. Prvo je jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanović stigao 9. decembra u Ljubljanu, čime je počela prva zvanična poseta visokog jugoslovenskog funkcionera Sloveniji. Svilanović je istom prilikom još jednom službeno potvrdio ono što je jugoslovenska vlada već nekoliko puta najavila; izjavio je da SR Jugoslavija odustaje od teze o sebi kao jedinoj naslednici SFRJ i ujedno potvrdio da Jugoslavija pristaje na podelu imovine prema ključu MMF-a. Po tom ključu bi države naslednice nekadašnje SFRJ podelile 46 tona zlata zamrznutog u bazelskoj banci tako da bi SRJ dobila 36,52 % od rečene količine, Hrvatska 28,49 %, Slovenija 16,39 %, BiH 13,2 % i Makedonija 4,4 odsto zlata.

    Sve je izgledalo dogovoreno dok nije stigla šokantna vest iz Skoplja - Makedonija je preko kabineta premijera Ljupčeta Georgijevskog svim državama naslednicama poslala na znanje nov predlog. Makedonija, naime, smatra da predvidjeni kriterijumi daju prednost Sloveniji i Hrvatskoj a guverner makedonske narodne banke Trpevski zahteva da udeo Makedonije mora da se povisi na osam odsto od 46 tona zlata. Skoplje je svoju inicijativu potkrepilo tvrdnjama da je ona u skladu sa modelom prema kome su u zajedničku centralnu banku EU ulazile pojedine države. A u tom modelu približno jednaku ulogu igraju kako bruto domaći proizvod, tako i broj stanovnika pojedine države. Ukoliko bi novi ključ prošao, za Makedoniju bi to značilo povećanje njenog dela "kolača" sa 21,6 na skoro 32 miliona dolara.

    Poslednji zaplet zapravo i nije neka novost. Četiri republike - Slovenija, Makedonija, Hrvatska te Bosna i Hercegovina, do sada su u glavnom delile slične pozicije u odnosu na stavove SRJ. Sličnost je podrazumevala i varijacije na temu; tako je slovenačka delegacija, na primer, protežirala kriterijum doprinosa u savezni budžet, prema kome bi Ljubljani automatski palo u ruke više od 20 odsto ex-jugoslovenske imovine. Taj model je, medjutim, ubrzo odbačen i usled kritike evropskih stručnjaka. Zatim je ponudjen pomenuti kriterijum raspodele prema dugovanjima Medjunarodnom monetarnom fondu; prema čemu bi Sloveniji pripalo 16,39 odsto, SRJ 36,52 odsto, Hrvatskoj 28,49 odsto, BiH 13,20 odsto a BJR Makedoniji 5,4 odsto od celokupne jugoslovenske imovine. Posle protesta makedonske delegacije da takav kriterijum ne omogućava normalno poslovanje, preostale četiri delegacije su uslovno pristale na modifikovan model deobe, prema kome bi Slovenija dobila 16 odsto, SRJ 35,3 odsto, Hrvatska 27,2 odsto, BiH 13 odsto i BJR Makedonija 8,5 odsto imovine SFRJ. Ali i taj je dogovor propao pošto, kako su objasnili članovi slovenačke delegacije, Makedonija je takvu podelu shvatila kao nekakvu milostinju, pa je još vatrenije insistirala na kriterijumu broja stanovnika, koji je odbacila - Slovenija.

    U Sloveniji je novo aktiviranja kriterijuma "broja stanovnika" (posebno pošto se činilo da je pacifikovan glavni kočničar dogovora - službeni Beograd) izazvalo priličan šok; prvi put posle deset godina samostalnosti trebalo je najednom promeniti ton u komentarima o raspravama o sukcesiji, gde je do sada vladala podela na "dobre" i "loše" momke. Posle promena u Beogradu i Skoplju, uobičajena perspektiva je potpuno izmenjena. Tokom poslednjih godina je slovenačka javnost uspavana izveštajima kako samo tvrdoglavi Beograd minira deobu imovinu a Slovenija hrabro predvodi interese četiri ostale republike, koje tvrdo stoje iza zajednički formulisanih stavova. Sada su se najednom negativci našli u ulozi >dobrih<, dok su dojučerašnji saveznici postali "mangupi u našim redovima". Da po službenu Ljubljanu i njene pregovarače sve bude gore, jeretički tonovi nisu potekli samo iz Skoplja, već su naišli na naklonost i u Sarajevu pa čak i Crnoj Gori... Sada je najednom i Crna Gora i njena samostalnost (koju Slovenija inače podržava) najednom postala problem, pošto onemogućava i komplikuje proces pregovaranja oko nasledja.

    Za deo etabiliranih komentatora iznenadna promena političkog miljea nije činila veliki problem - umesto analiza interesa pojedinih republika, u medijima je uklonjena slika o nepodnošljivim "autokratama iz Beograda" i lansirana nekada popularna teza o "nerazvijenima" koji koče "promene" odnosno "uspešan završetak rasprave o sukcesiji". Iz rukava je izvučena i pomoć za nerazvijene, koja je u nekadašnjoj SFRJ neracionalno trošena za užitke oligarhija i propale industrijske gigante. Sada je na delu ista dikcija.

    "Makedonija predlaže da dugove nekadašnje SFRJ delimo prema jednom ključu, a bazelsko zlato (dakle, onaj minimum zlatih rezervi koje su na dohvat ruke) - prema drugom! Jednostavno rečeno - hteli bi da za dugove plate što manje, a iz rezervi da uzmu što više mogu. Pregovaračka polazišta jesu stvar svake države, ali ono što sada rade u Skoplju i Sarajevu nije drugo do balkanizacija, retrogradni politički proces vraćanja u 'solidarnostni mentalitet' nekadašnje Jugovine. To je refleks država koje nisu sposobne da privredno prežive same i koje bi i dalje da se malo 'šlepuju'. Zanimljivo je da sada Beograd nastupa mnogo više državnički i konstruktivno. Što je i razumljivo, pošto mu se žuri, jer je sasvim bez para. Jasno je i da zbog najnovije sprege Beograd-Ljubljana-Zagreb nekadašnji 'manje razvijeni' zapravo uopšte nemaju šansi; njihovi pregovarači argumenti su suviše tanki..." uverava svoje čitaoce Boris Jež, udarno pero slovenačkog "Dela".

    Na ovakav pogled stanja stvari moglo bi se mnogo šta dodati; od činjenice da je pomoć za nerazvijene bila deo kompenzacije za lošiji položaj "nerazvijenih" na nekada zajedničkom tržištu (slične mehanizme poseduje i EU, pa će Slovenija, kao delimično "nerazvijena", uskoro koristiti slične "strukturne" fondove), do činjenice da će pregovarački proces zaista krenuti s mrtve tačke tek kada se svi slože. O čemu najbolje svedoči nastavak pregovora predstavnika naslednica SFRJ 18. i 19. decembra u Briselu. Slovenački mediji su šturo izvestili da se u Briselu nije "raspravljalo o suštinskim pitanjima" (?) već da je sastanak organizovan samo kao "predstavljanje stavova". Toliko očekivan brzi dogovor, prognoziran posle promena u Beogradu - očigledno neće biti ni malo brz.

    A što se samog kriterujuma raspodele tiče, priča je, i što se Slovenije tiče, nešto komplikovanija. Slovenija je obavezan ključ raspodele prihvatila u posebnom zakonu i u sporazumu sa bazelskom bankom BIS. U skladu sa tim sporazumom računa na 1310 deonica od ukupno 8000 deonica nekadašnje SFRJ, a od prošle godine u istoj banci poseduje i otvorenu kreditnu liniju za 50 miliona dolara. Možda zahtev Makedonije i drugih država nastalih na tlu nekadašnje Jugoslavije i nije nerazuman, ali izvesno je da bi podela imovine po "makedonskom" ključu slovenačkih 16,39 odsto smanjila na 12,62 odsto raspoloživog zlata. Zato najnovije prepiranje oko nekoliko miliona dolara može izgledati i tužno i nepotrebno. Brza deoba državnog blaga i brza medjusobna saradnja svih država nekadašnje Jugoslavije donosila bi godišnje ne desetine, nego stotine miliona dolara. Sasvim sigurno - značila bi mnogo više od nekoliko miliona dolara. Koliko je poslednji nesporazum besmislen svedoči i kretanje na svetskom tržištu zlata. Da su se sve naslednice dogovorile još 1992. godine, kada je cena zlata bila visoka, mogle su da podele i odmah iskoriste zlato vredno 600 miliona dolara. Sada, zbog pada vrednosti zlata, isto ex-jugoslovensko zlato vredi još samo 400 miliona dolara.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)