AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 20 DEC 2000 01:27:58 GMT

    Vreme reformi

    Spoticanje o kadrove

    AIM, Beograd, 20. 12. 2000

    "Reforme neće krenuti kroz povećanje nezaposlenosti, jer smo mi zemlja sa najvećom stopom nezaposlenosti.Cena će, medjutim, biti u nečem drugom. Moraće da se radi i da ljudi ponovo uče, jer smo desetak godina bili u zapećku i van svetskih tokova.Uveče, kada deca legnu da spavaju, inženjeri će morati da otvore knjige, da idu na Internet kako bi se upoznali sa tokovima u svetu. Isto će morati da čini i sve druge profesije. Svako mora da radi na sebi. Nigde u svetu se obrazovanje ne završava izlaskom iz škole, niti vreme staje dobijanjem radnog mesta...". Ovako svoje vidjenje reformi objašnjava Zoran Djidjić, premijer Srbije ukoliko DOS bude odneo pobedu na predstojećim parlamentarnim izborima.

    Ove Djidjićeve reči medjutim kao da nisu doprle do svesti ljudi u Srbiji, kao da su se zaustavile ispred nekog neprobojnog zida. Ni jedne reakcije, osim ako se pod reakcijom ne podrazumevaju tvrdnje iz redova radikala i socijalista kako "DOS hoće reformama radničku klasu da ostavi bez posla ili je prepusti bedzušnoj eksploataciji stranaca". Drugi, od partija do sindikata, zaokupljeni prošlošću s najvećom pažnjom analiziraju Djidjićeve tvrdnje da ”Vlada koju će formirati nije nikakav plen da se deli, već da je to mandat za promene i da vlada treba da bude instrument tih promena, a ne instrument upravljanja i vladanja društvom, servis privredi a ne neko ko će odlučivati u ime privrede".Oni, kojima je radno mesto "najveće blago" koje imaju u rukama pa makar im ono ne obezbedjivalo ni minimum egzistenicje, nisu spremni da o ovoj temi ni govore. Kod njih je odavno strah od gubitka posla konstatnta u razmišljanju.

    Može li se stoga dogoditi, da čak i ukoliko DOS osvoji ubedljivu većinu na predstojećim izborima, kako se inače očekuje, sam mandatar bude iznenadjen otporom u realizaciji programa i to baš na pitanju kadrova? Mnogo je elementa koji upozoravaju da bi ovako nešto zaista moglo da se dogodi. Sobzirom na to da je rešila da krene put Evrope, Srbija se nalazi pred takoreći kompletnom promenom sopstvenog zakonodavstva. U ovom trenutku, što na nivou Srbije, što na nivou savezne države,"u igri" je najmanje 200 zakona, koji suštinski drugojačije treba da izgledaju."Evropsko odelo" medjutim traži i znanje a logično pitanje je imaju li ga naši stručnjaci? Mišljenja su podeljena. Dok neki poznavaoci trenutne kadrovske baze ocenjuju da ona i nije tako loša, da imamo pravnike koji su se koliko-toliko bavili uredjivanjem recimo tržišne ekonomije za razliku od istočnoevropskih zemalja koje su za uskladjivanje svojih propisa morale posebno da školuju ljude, drugi smatraju i da u ovom poslu zaostajemo i da su nam nužni strani konsultatnti i literatura. Godine izolacije i zaziranja od "sveta koji nas mrzi", nedostupni strani časopisi i knjige, nedovoljno susreta sa kolegama iz inostrastva, nepoznavanje novih tehnika rada, sve je to unazadilo Srbiju bar onoliko, koliko i zabrana investicija, trgovine i transfera tehnologija iz razvijenih zemalja.

    Zvanične obrazovne institucije, od osnovne škole do fakulteta, zrele su za radikalnu reformu, ali za to je potrebno vreme. Srećom, tu su alternativne, nezavisne, doskora nezvanične istitucije kakva je recimo Beogradska otvorena škola, kao deo Mreže koledža Programa za podršku vioskoškolskom obrazovanju, koja se može pohvaliti da je barem polovina studenata koja je kroz nju prošla nastavila postdiplomske studije na nekom od svetskih univerziteta, a mnogi su se zaposlili kao asistenti i istraživači na univerzitetima ili naučnoistraživačkim institutima, u brokerskim kućama, bankama, osiguravajućim društvima, nevladinim organizacijama. Tu je svakako i Alternativna akademska mreža, osnovana kao odgovor na politizaciju Beogradskog univerziteta, do pre mesec dana jedina jugoslovenska članica u Udruženju evropskih univreziteta. Ovih dana najavljeno je otvaranje Mejdunarodne postidplomske škole za pravo EU i medjunarodno poslovno pravo, pod okriljem Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir UN. Evropa je i sama spremna da pomogne Srbiji na ovom planu. Ministrastvo za obrazovanje, nauku i kulturu Austrije, kako je nedavno učestvujući na Medjunarodnoj konferenciji "Univerziteti u Srbiji na putu ka evropskoj integraciji”istakla Barbara Vajtgruber, načelnica Odeljenja za medjunarodne odnose, spremno je da pruži konkretnu pomoć u vidu 280 hiljada evra za stipendije studenata i naučnih radnika, medjunarodnu razmenu, reforme univerziteta i studentske unije i asocijacije. Sličnu spremnost iztrazile su i Nemačka i Norveška. Francuski ministar za obrazovanje Žak Lang najavio je podršku obnovi univerziteta i naučnih ustanova u Srbiji. Šta medjutim uraditi sa onima koji su već u radnom odnosu? Šta sa radnicima koji su završili zanate i možda bili sjajni radnici ali pre desetak godina?

    Djindjić u svom programu dosta pažnje posvećuje prekvalifikaciji zaposlenih u privredi, vanprivredi i državnoj upravi i unapredjenju menadžmenta kako u samim preduzećima tako i u institucijama koje bi trebalo da servisiraju privredu.To bi trebalo da bude posao posebnih vladinih agencija u kojima bi bili angažovani mladi stručnjaci sa iskustvima u medjunarodnom poslovanju . Kriterij koji predvidja za druge, budući premijer postavlja i svojim saradnicima."Buduća vlada biće sastavljena iz političkog i ekspertskog dela. Sekretari će biti ti koji će voditi poslove i oni neće biti smenjivi kao ministri. Ali, tu već dolazimo do pitanja šta su ekspreti?. "Oni koji sebe nazivaju ekspertima uglavnom su se zadovoljavali kritikama postojećeg ako nisu bili uz vlast, što im baš nije ni bilo teško, a oni koji su bili uz vlast pokazali su na delu šta znaju. Otuda, nama trebaju imena koja imaju svoju potvrdu u onome što su uradili." Zato je najavio da bi u njegovoj vladi budući ministar finansija bio Božidar Djelić koji je učestvovao u reformama u Poljskoj i Rusiji , za razvoj i modernizaciju bio zadužen Dragan Domazet, koji poslednjih šest godina radi na Univerzitetu u Singapuru, a o saobraćaju i infrastrukturu odgovornost bi preuzeo Dragoslav Grujić, medjunarodni stručnjak u ovoj oblasti koji sada živi u Mokvi."Kako su svi oni poslednjih godina radili daleko od naših očiju, naš kriterij uz njihove formalne kvalifikacije bio je to koliko koji od pozvanih eksperata zaradjuje. Ako je tamo u svetu uspeo da ostvari takav godišnji prihod, ako je znao da se snadje u tako oštroj konkurenciji koja vlada tamo gde je radio, onda će umeti i kod nas gde su uslovi ipak daleko blaži, iako su problemi veliki" tvrdi Djindjić. Novu vladu morala bi da prati i nova administracija. U postojećoj radi medjutim oko 40 hiljada radnika, mnogi od početka svog radnog veka. Srbiji je potrebna manja, ali delotvornija uprava, spremna da koristi novu tehnologiju rada. Zato prvi korak na koji moraju da računaju zaposleni mora biti testiranje i samo oni koji budu položili test moći će da računaju da im je radno mesto sigurno. Uz proveru znanja i sposobnosti, sledi i dodatno usavršavanje.

    Koliko su medjutim drugi spremni da ga prate? Možda jeste onaj deo stručnjaka, a po nekim procenama reč je o oko 150 hiljada od kojih je dve trećine radilo u privredi, uz 300 hiljada mladih koji su unazad deset godina napustuili zemlju, a u svetu su se već suočili sa tim da je permanentno obrazovanje i testiranje sposobnosti uslov zadržavanja radnih mesta. Šta je medjutim sa onima koji na ovakve mogućnosti do sada nisu ni pomišljali, sa preko720 hiljada nezaposlenih od kojih je najviše, preko 200 hiljada sa završenom srednjom školom? Šta sa onima koji su bez posla više od deset godina? A koliko je primenjivog znanja ostalo u glavama preko 21 hiljada fakulteteski obrazovanih ljudi i oko 20 hiljada onih sa visokim obrazovanjem na Tržištu rada koji na radno mesto čeka izmedju 3 i 4 godine. Kako rešiti probleme sa nekoliko stotina hiljada radnika koji su zapravo višak u privredi, kako sa radnicima koji rade na mašinama koje niko više u svetu ne koristi? Reforme koje DOS najavljuje podrazumevaju neminovno programe prekvalifikacije i permanentnog obrazovanja.Posle pomoći sveta u energiji, hrani i lekovima, ovo bi mogla da bude u periodu koji sledi, najznačajnija pomoć. No, nema tih para koje medjunarodna zajednica može da obezbedi, ako u svesti gradjana ne dodje do promena.

    Tatjana Stanković (AIM)