AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 15 DEC 2000 12:00:38 GMT

    Stare teme za nove dileme

    Prolongiranje odgovora na dilemu dali ce PDP uci u vladu Ljubco Georgievskog rezultiralo je poplavom analiza u medijima na makedonskom o tome sto znaci ulazak i druge vece albanske partije u vladajucoj koaliciji. U jednom se svi slazu - politicki ujedinjeni Albanci mogu ostvariti svojezajednicke zahteve, sto je u najmanju ruku stetno za Makedonce, ako ne i opasno za Makedoniju kao drzavu!

    AIM Skopje, 14.12. 2000

    Razlvlacenje dileme dali ce se Partija za demokatski prosperitet (PDP) i premijer i lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgievski dogovoriti oko ulaska u najnoviju makedonsku vladu stvorilo je mogucnost ovdasnjim medijima da se "na dugacko" i "na siroko" elaboriraju zbog cega sve ne valja da PDP postane deo vlade.

    U svojom gledanom "Profilu" odgovorni urednik TV Sitela Dragan Pavlovic - Latas analizirajuci ovo pitanje zakljucice; "Ako PDP udje u Vladu to ce biti kraj kariere ove drzave, ako ne udje onda ce biti kraj kariere ove Vlade!". Ovo katastroficno vidjenje stvari Latas bazira na logici; ukoliko PDP udje u Vladu to ce znaciti da je Georgievski radi spasavanja svoje najnovije vlade prihvatio platformu ove albanske partije u kojoj na prvom mestu je zahtev da Tetovski univerzitet postane treci makedonski drzavni univerzitet, zatim priznavanje albanskog jezika kao drugog sluzbenog jezika, ulazak Albanaca u Ustav Makedonije kao konstitutivnog naroda i tako dalje, sto ce po Latasu rezultiati "krajem karijere ov drzave". Samo po sebi je razumljivo da je "kraj karijere ove Vlade" manje zlo, a to ce se dogoditi ako PDP ne udje vladi, jer ce Georgievski i njegov kabinet kuburiti sa obezbedjivanjem komotne vecine u parlamnetu bez dodatnih glasova parlamnetaraca PDP.

    U nedeljniku "Denes" Sinisa Stankovic smatra da "Pokusaji da se izmanipuliraju makedonski Albanci za tudji racun ostace jalovi sve dok oni imaju svoje politicke reprezente koi uistinu vode brigu o interesima albanske nacionalne manjine u Makedoniji i o drzavnim intresima u Makedoniji (a da se pritom ne zanose da su svealbanski lideri i spasioci Balkana) i dok se suprotstavljaju kriminalu i ponizenjima Albanaca od strane dela njihovih izvikanih "lidera". Zato onaj deo rukovodstva PDP-a koji se dosad nije okaljao kriminalom, pa cak i nemoralnim postupcima, na zalost toliko imanentnim balkanskoj i makedonskoj politici, pored momentalne "cene" u pregovorima sa Georgievskim imaju ogromnu odgovornost, pre svega ispred Albanaca".

    "Dnevnik" prenoseci misljenja neidentifikovanih pretstavnika opozicije pise da "glasaci albanske nacionalnosti na sledecim parlamnetarnim izborima vratit ce se jednopartizmu, jednoumlju i totalitarizmu. Scenario jedna nacionalnost - jedna partija – jedan lider, po makedonskoj opoziciji je opasno, a to bi se dogodilo ako PDP udje u vladinu koaliciju". Dalje "ako se ostvari ovaj projekt ce prouzrokovati etnicku homogenizaciju albanskog, zatim i makedonskog poltickog faktora. Ako PDP odluci da se pridruzi trojnoj koaliciji to moze biti njeno politicko samoubojstvo, odnosno da se ona pretopi u mocnijoj DPA".

    Aleksandar Comovski u "Forumu" pitanje za albanske partije u Makedoniji jeste "Ko ce kome biti politicki alibi?": "Etnicki Albanci u Makedoniji ponovo se integriraju - svi u Vladi. Nakon jedene decenije pluralizma, lideri PDP i DPA tek sada otkrivaju "frckovisticki" (po bivsem ministru unutrasnjih poslova Ljubomiru Frckovskom - p.n.) model - podeli pa kontroliraj. Ali, koliko u osnovi njihovog faktickog ujedinjenja su nacionalni, nasuprot ekonomskih i profiterskih interesa? U tom kontekstu se postavlja pitanje dali zapadni stimulatori ovih "svealbanskih" integriranja preko ove drzave eksperimentiraju sa modelom samostalnog multietnickog Kosova?".

    Slicno misli i Saso Colakovski u "Utrinskom vesniku": "Radi projektirane nestabilnosti Kosova i u buducih nekoliko godina, politicki blok sastavljen od PDPA-NDP-PDP, i posebno takva Makedonija, trebao bi biti "bafer", amortizer za kosovsko i uopste albansko pitanje u regionu. U takvoj konstalaciji Makedoniji je namenjena uloga svojevidnog 'kosovskog korektora i ventila'".

    U nedeljnik "Kapital" Gordana Stojanovska Icevska odgovarajuci na pitanje "Gde ide PDP?" kaze: "Ucesce PDP u vlasti moze dovesti do konsolidianja njenih redova samo pod uslovom da rascisti do kraja sa krajnje suprostavljenim frakcijama u partiji. Tacnije, da sakupi snagu i da presece veze sa SDSM, ali i da pokusa da bude ravnopravan partner sa DPA. Ucesce u vlasti moze sasvim izbledeti sliku PDP. Partner koji ce diktitrati uslove u igri u vladi kada su u pitanju albanske teme najverovatnije ce biti DPA. DPA je dominantna albanska partija u vlasti i ona moze sasvim neutraliziati PDP". Stoga "moguce je da ulazak PDP u vlasti bude novi pocetak ili pocetak kraja ove partije. Postoji i treta, veoma moguca alternativa - da partija produzi da funkcionira po dosadasnjem principu - kao rastiman orkestar koji s vremena na vreme hvata ritam sa aktuelnom vlascu ili sa opozicijom”.

    Slisno razmisljaju i makedonski politicari. Lider SDSM Branko Crvenkovski smatra da ukoliko PDP udje u vladin koaliciju postoji opasnost da se ona utopi u DPA. To bi po njemu vodilo ka uvodjenu konsensualne demokracije u drzavi.

    "PDP ce napustiti programska opredeljenja ukoliko udje u koaliciju sa DPA, VMRO-DPMNE i LP. Zaboravice svoje "bele knjige", nasilje i zrtve na lokalnim i predsednickim izborima. Za Alance u Makedoniji bolje je da postoje dve partije, jer to je osnova za demokratski izbor" - kaze Boris Stojmenov, lider VMRO-VMRO i dodaje da "politicka homogenizacija kod Albanaca nesumljivo vodi ka homgenizaciji i Makedonaca".

    "Generalno govoreci u makedonskoj politici me nista ne iznenadjuje... U tom smislu me ne iznenadjuju pregovori PDP sa VMRO-DPMNE o ulasku u vlasti", smatra jedini poslanik Liberalno demokratske partije Petar Gosev, "iako se oni dogadjaju u uslovima kada partija je zestoko reagirala na politiku VMRO-DPMNE i DPA, u uslovima kada su njeni clanovi bili prebijeni, pa cak je pala jedna zrtva, u uslovima kada je ova partija sa strane partija na vlasti bila zestoko i masovno pokradena na izborima falsifikovanim izborima pokusano da bude eliminirana. I pored svega, oni pregovaraju sa ovom vladom koja im je sve to uradila".

    U ovoj halabuci pronalazenja razloga zbog cega PDP ne bi trebala uci u najnoviju vladu Ljubca Georgievskog, malo ko pominje notornu cinjenicu, da bar formalno izmedju PDP i DPA u pogledu zahteva Albanaca u Makedonij nema razlika. Vec se i ne pamti podatak da svi albanski clanovi parlamnenta su zapravo zajednicki poslanici izabrani na osnovu medjupartiskog dogovora o saradnji u kome su taksativno upravo ti zahtevi navedeni. Drugim recima, oni i one koje oni budu birali u izvrsnoj vlasti imaju taj imperativni mandat. Ali, s druge strane, duboki razdor koji je izmedju ovih partija u medjuvremenu nastao, doveo je do vidljivih razlika o nacimu ostvarivanja pomenutih zahteva. Ulaskom u vladu DPA je pristala na mnoge kompromise. Veci zahtevi dati u njenoj platformi koja je ponudjena kao uslov saradnje i ulaska u vladu su realno neprihvatljivi za premijera Georgievskog. Ne samo zbog reakcija iz njegovih partiskih redova, vec pre svega radi zastite dokazanih koalicionih partnera DPA i njenog lidera Xhaferija, koji su premijera i njegovu partiji nekoliko puta snazno podupreli i iskazali koalicionu lojalnost. Jer, jasno je da zahtev PDP - legalizacija Tetovskog univerziteta - pored toga sto zahteva promenu Zakona o visokom obrazovanju i poseban zakon o tome, de fakto znaci i propast realizacije privatnog univerziteta po ideji Maksa van der Stula, visokog komesara za manjine OSBE, a sve to zajedno u paketu "izgurala" je DPA. I brzo i lako prihvatanje drugih zahteva PDP bi promovirala u boljeg i efikasnijeg ostvarivaca zahteva Albanaca u Makedoniji sto bi bila direktna, cak nenadoknadiva steta po DPA, koja je ipak vaznija za Georgievskog od lagodnije vecene u parlamnetu. Tako i ova opsednustost medija na makedonskom oko (ne)ulaska druge albanske partije PDP u vladi Ljupco Georgievskog vise govori o starom strahu od ujedinjenog i mocnog albanskog politickog faktora u Makedoniji, koji bi efikasnije ostvarivao zajednicke zahteve, sto bi maltene po definiciji bilo stetno po Makedonce, a opasno po Makedonji kao drzavu.

    AIM Skopje

    ISO RUSI