AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 12 DEC 2000 08:59:34 GMT

    Papa očekuje pravi poziv da poseti Bugarsku

    Patrijarh Maksim smatra da bi papa Jovan Pavle Drugi "zbunio" narod

    Sofiji je ova visoka poseta potrebna da bi osvetlala obraz zbog optužbi od pre 20 godina da je organizovala atentat na Svetog Oca

    AIM Sofija, 12.12.2000.

    Bez obzira što je vlada u više navrata pozivala papu Jovana Pavla Drugog da poseti Bugarsku, papa neće doći u Sofiju. Bar dok ne dobije pravi poziv - od strane patrijarha Maksima, poglavara Bugarske pravoslavne crkve (BPC). kao što je red.

    Nakon svog sastanka sa kardinalom Eduardom Kasidijem, predsednikom Papskog saveta za podsticanje hrišćanskog jedinstva, 25. novembra je patrijarh Maksim kategorički odbio da pozove poglavara rimokatoličke crkve "iz kanoničkih i praktičkih razloga". Šta više, on je dodao da će papa "zbuniti narod". Izrečeno od strane patrijarha Maksima i predstavnika Svetog sinoda pre i posle njihovog susreta sa kardinalom Kasidijem izazvalo je ozbiljna reagovanja i dalo povoda za oštre napade na naš visoki klir.

    To što je poglavar BPC primio papske darove poslate po kardinalu (jubilarnu medalju i brojanice) a nije uzvratio gest jeste ono najmanje zbog čega je sada patrijarh izložen napadima. Najozbiljniji prekori su za odsustvo državničke i političke mudrosti.

    Tačno je da su crkvena i državna vlast odvojene i nezavisne i niko tu činjenicu ne osporava. Ali trebalo bi da se jedna druga podržavaju, naročito kada je u pitanju zaštita nacionalnog interesa i dostojanstva. A kada se radi o imenu Bugarske, svi pseudokanonički razlozi moraju ostati u drugom planu, ističu kritičari Maksima prema kojima je njegovo odbojanje da primi papu skandalozno.

    Da se radilo o poseti Jovana Pavla Drugog nekoj drugoj državi, ovakvo ponašanje nekog crkvenog poglavara moglo bi se prećutati. Ali je Bugarskoj zaista stalo do papske vizite. Dogodine se 13. maja navršava 20 godina odkako je turski terorista Mehmed Ali Agdža pucao na Svetog oca, a za to su okrivljeni Bugari. "Dokazi" o učešću tajnih službu Sofije u tom atentatu nikada nisu ni potvrđeni, ali se otada ime Bugarske neizostavno povezuje sa ovim zločinom, a o "bugarskom tragu" se i dalje govori.

    Dolazak pape u Bugarsku mogao bi se protumačiti kao visoka politika. Važno je da upravo Jovan Pavle Drugi, a ne bilo koji drugi papa dođe u Bugarsku. Jer bi efekat bio višestruko veći ako sam papa potvrdi da Bugari nisu umešani u atentat. I da ovo priznanje bude izrečeno ovde, u Sofiji. Ako se zna da je papa duhovni pastir jedne milijarde katolika u svetu i da se svaki njegov korak prati sa živim interesovanjem, onda je garantovano da će to onevinjavanje Bugara biti uslišano svugde.

    Što se tiče strahovanja sinodalnih staraca i posebno patrijarha Maksima da bi eventualna poseta Jovana Pavla Drugog bila posezanje na identitet pravoslavlja, moglo bi se sporiti o tome. Sada se duhovnici u Maksimovom okruženju i dalje pozivaju na Veliku shizmu i ponašaju prema papi kao prema "jeretiku". Ali je shizma ukinuta još 1965. godine. Da nije tako, rumunski patrijarh Teoktist teško da bi se usudio da pozove papu.

    Na adresu Svetog sinoda upućuju se kritike kako se ne usuđuje da učini ni korak u međunarodnim odnosima a da to prethodno nije usaglasuo sa Moskvom i da je poglavar BPC izvršilac tuđih sugestija. Ali posle susreta moskovskog i cele Rusije patrijarha Aleksija sa italijanskim predsednikom Karlom Adzeliom Čampijem krajem novembra, postalo je jasno da čak i Aleksij Drugi ne isključuje mogučnost za sastanak sa Jovanom Pavlom Drugim. I pored toga što su u zapadnoj Ukrajini unijati zaposeli pravoslavne hramove, a katolička crkva ostvaruje prozelitizam na kanoničkom prostoru Ruske pravoslavne crkve.

    Naravno, Aleksij Drugi postavlja pitanje o "uklanjanju svih prepreka" za eventualnu papinu vizitu Rusiji. Ali on ni u kom slučaju ne smatra da bi Sveti otac "mogao zbuniti" ruske pravoslavce. Teško da bi se moglo očekivati da bi eventualnom svojom vizitom kod nas papa "zbunio" Bugare. Jer ako neko želi da postane katolik, ili musliman, ili da ispoveda bilo koju drugu veru, uopšte nije potrebno da čeka vizitu dotičnog verskog vođe. "Zbunjenost" ljudi izazvana je pre svega ponašanjem našeg visokog klira, upravo to ih odbija da ulaze u hramove.

    Raskol u BPC i nesposobnost visokih sanovnika da se dogovore ko će biti njihov vođa da bi se ujedinili izazivaju gađenje mirjana. Sada je patrijarh Maksim u lošim odnosima sa vladom Ivana Kostova koja podržava shizmatićare u krugovima BPC. Prema njima za vreme komunističkog režima Maksim je izabran za patrijarha falsifikovanjem rezultata izbora. Usled crkvenog raskola do kojeg je došlo odmah nakon promena 1989. g. Vrhovni administrativni sud je u oktobru o.g. registrovao drugu BPC. Što je naravno velika bruka i sramota.

    Jer teško da ima druge pravoslavne zemlje u kojoj su registrovane dve pravoslavne crkve. Ali kako se to kaže u jednoj bugarskoj izreci - svako zlo za dobro, što bi reklo ima sreće u nesreći. Sada su nade uperene upravo u to da će registracija druge BPC motivisati visoki klir da pronađe rešenje svojih unutrašnjih problema umesto da za njih traži jedne ili druge razloge sa strane. A kad se to dogodi, možda će uslediti i poziv papi da poseti Bugarsku. Bože zdravlja!

    Plamen Kulinski (AIM)