AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 30 NOV 2000 11:29:38 GMT

    Nuklearka na tapetu

    Bezbedna, a problematična

    Iako najnovija analiza odabranih evropskih stručnjaka pokazuje da je nuklearna elektrana u Krškom bezbedna, pritisci iz Austrije i sporovi sa Hrvatskom najavljuju da jedinu slovenačku nuklearku ne očekuje svetla budućnost.

    Ljubljana, 30.11.2000.

    Ovdašnja javnost (a posredno i austrijska) dobila je ovih dana dugo obećavan odgovor na pitanje šta bi se desilo sa nuklearnom elektranom Krško (NEK) u slučaju zemljotresa. Odgovor je, naravno, optimističan i pozitivan. U ekspertskom timu su bili stručnjaci konzorcija EPTISA iz Španije, OGS iz Italije i Univerziteta iz Leobna u Astriji; posle godinu dana ispitivanja, oni su zaključili da na lokaciji NEK, ali i u njenoj neposrednoj blizini - nema zemljotresno aktivnih rasedlina. Projekat je podržala Evropska komisija sa sumom od 700.000 eura, a cilj je bilo poredjenje rezultata evropskih stručnjaka sa podacima seizmičkih analiza koje od 1993. godine u Krškom polju sprovode slovenački stručnjaci.

    Zaključak medjunarodne grupe stručnjaka donekle je negirao do sada aktuelnu studiju slovenačkih naučnika, koji su otkrili rasedline u blizini Krškog. "Do sada se operisalo sa tri varijante, tri lokacije na kojima su - najverovatnije - prelomi, dok je poslednja ekspertiza odbacila dve od njih," objasnio je Miroslav Gregorič, direktor Uprave za nukelarnu bezbednost Slovenije na konferenciji za štampu. On nije krio svoje zadovoljstvo zbog poslednjih rezultata: "Nuklearna elektrana Krško je bezbedna pred potresima. Kad to ne bi bila - zatvorili bismo je sami. Pored toga, studija je pokazala da slovenačka nuklearka može da izdrži veći pritisak zemljotresa, nego što je predvidjeno."

    Gregorič je u društvu sa državnim sekretarom za okolinu i prostor Markom Slokarom ovih dana prisustvovao zasedanju pododbora EU i Slovenije za transport, okolinu i energetiku. Slovenački mediji su iz Brisela preneli dobre vesti: "Evropska komisija je u principu zadovoljna slovenačkom nuklearnom strategijom", mada je plaše "problemi oko dvojnog vlasništva". Najnoviji podaci jesu ohrabrujući, posebno ako se zna da je do sada važilo da se Krško polje nalazi unutar nekakve "jaruge", koja je na severu i jugu ispresecana sa dve tektonske prelomnice.

    U javnosti su se pojavili i stručnjaci poput Karla Milhana, profesora za upotrebnu geofiziku na Univerzitetu Leoben. Profesor je potvrdio da stručnjaci nisu otkrili "veće rasedline" koje bi mogle da ugroze NEK. "Neke strukture bi trebalo ispitati malo podrobnije, ali to ne znači da je predeo oko Krškog potresno opasan," objasnio je profesor Milhan. Njegov kolega iz Slovenije dr Marjan Poljak, zaposlen u Geološkom zavodu u Ljubljani, dodao je da struktura Krškog polja nije onakva kakvom je smatrana do sada (dakle - jaruga sa dve pukotine), već da je polje "sinklinala", što će reći područje u obliku tepsije, zdele.

    Optimistične vibracije nisu dugo trajale. Dr Leo Šešerko, jedan od prvih promotera pokreta Zelenih u Sloveniji i član Zelene alternative, ukazao je na sastav "izabranog tima": "Pripadnici pokreta Zelenih iz nekoliko država upozorili su nas još na početku, prilikom osnivanja rečene 'radne grupe', da u evropskim državama vrbuju seizmičare, koji su poznati pobornici nuklearne energije ili su prema njenom korišćenju bar neutralni. Stoga ništa drugo nismo ni očekivali od ovoga što smo na kraju čuli i dobili. Sve to je zakuvano na nivou Evrope. Te korporacije rade tako da ništa ne prepuštaju slučaju; u slične komisije obično uključe i neke neutralne mada ne i preterano kritične stručnjake, a onda od svega toga naprave nekakvu 'stručnu' mešavinu. Nismo očikivali, medjutim, da će baš taj izveštaj biti iskorišćen za ovako drastično ubedjivanje slovenačke i šire javnosti."

    Uprkos očekivanjima, izveštaj nije postigao željeni efekat. Umesto da umiri, podstakao je podozrenje, sumnju. Predoziran optimizam nije uverio one kojima je bio namenjen. A to su, pre svega, austrijska javnost i politika, koja već više od deset godina zahteva likvidaciju nuklearke Krško. Iako u tom zahtevu ima i revanšističkih, nacionalističkih tonova, ne može se prenebregnuti činjenica da su upravo Austrijanci, iako teška srca, pozatvarali sopstvene nuklearke, što im svakako daje moralno pravo da prokazuju pošasti koje se nalaze u blizini njihovih granica, nuklearke koje ne predstavljaju opasnost samo za njihove susede, nego su potencijalni horor i za njih. Da stvar bude ozbiljnija, to nije stav samo austrijskih Zelenih, već i službenog Beča. Zato ne čudi da je na obelodanjivanje poslednjeg izveštaja Austrija reagovala hladno. Austrijsko ministarstvo spoljnih poslova je povodom izveštaja "medjunarodne komisije koja je ispitivala seizmološku bezbednost NE Krško" poslalo izjavu za medije. Izjava potvrdjuje ono što se naslućivalo - inkriminisani izveštaj će uzeti pod mikroskop "grupa austrijskih eksperata", koja će rad završiti kroz nekoliko sedmica. Unapred je ocenjeno da je ono, što je Ljubljana ovoga puta pokazala kao ekspertizu o sigurnosti NEK - samo "informativno gradivo".

    Time je pitanje bezbednosti i sudbine NEK ponovo vraćeno na početak. Ukidanje nuklearke je "na tapetu" gotovo od njenog početka. Istraživanja javnog mnenja u Sloveniji su još 1985. godine pokazala da veći deo domaće javnosti podržava zatvaranje nuklearke. Kasnije je pritisak Austrije i promena kursa vladajućih partija učinio svoje. Prva, Demosova vlada u osamostaljenoj Sloveniji nije ispunila dato obećanje da će NE Krško biti zatvoreno do 1995. godine. Drnovšekova vlada je kasnije obećala raspisivanje referenduma 1995. godine, ali je godinu dana kasnije isti predsednik vlade zatražio od svojih poslanika da povuku potpis sa inicijative o raspisivanju referenduma.

    Dodatno opterećenje za jedinu slovenačku nuklearku jesu i nesredjeni odnosi sa Hrvatskom, koja bi trebalo da je "partner u biznisu". Okružni sud u Krškom je početkom novembra postao mesto raspleta jednog od neobičnijih sporova izmedju zvanične Ljubljane i Zagreba. Na sudu je da odluči o sudbini NEK; obe strane, od kojih svaka sebe smatra "oštećenom" strankom, traže da sudija odluči ko kome više duguje. Da li Slovenija duguje Hrvatskoj struju, ili Hrvatska duguje Sloveniji novce. Spor oko vlasništva nad nuklearkom u Krškom traje od osamostaljenja 1991. godine. Slovenija je pokušala da izdribla Hrvatsku tako što je posle prvih neuspešnih pregovora jednostrano izmenila zakon o NEK. Novi zakon u Hrvatskoj više ne vidi ravnopravnog partnera, već joj priznaje samo status ulagača. Dakle - ne i osnivača. Posle čega je NEK bez saglasnosti Hrvatske remontovana i obnovljena.

    Dužnosnici iz Zagreba su na slovenački manevar odgovorili ekonomskim sankcijama - plaćali su, doduše, struju dobijenu iz NEK, ali, tvrdi Ljubljana - simbolično. Pa se Ljubljana naljutila i Hrvatskoj ukinula struju - isklapanjem dalekovoda koji vode prema jugu. Hrvatska je povukla sledeći potez i na adresu slovenačke elektroprivrede (ELES) poslala bogat odštetni zahtev zbog neisporučene struje. Šteta je obračunata zajedno sa kamatama. Račun se otrgao kontroli i čeka epilog na sudu. Isprva na onom u Krškom, pošto slovenačka strana tvrdi da je samo on nadležan. Advokat hrvatske strane se pojavljuje na pretresu (povodom računa za neisporučenu struju u visini od sto miliona nemačkih maraka), ali samo radi notiranja uvodnog dokumenta, u kome njegov klijent ne priznaje sud u Krškom. Predstavnik klijenta iz Hrvatske (HEP - Hrvatska elektroprivreda) pozvao se na sporazum potpisan aprila 1982. godine u kome su oba partnera parafirala odredbu da je za sve sporove nadležna arbitraža Zajednice jugoslovenskih elektroprivreda u Beogradu.

    Protivnička strana pokušala je da anulira taj sporazum argumentom da slovenačka država ionako već raspolaže imovinom na području Krškog, radi čega je samo taj sud nadležan za odlučivanje o NEK. Hrvatska ipak insistira na punovažnosti prvobitnog ugovora koji nikada nije poništen. Rasprava nije dugo trajala. Hrvatska je povukla kontra potez i - pokrenula proces protiv slovenačke elektroprivrede na sudu u Zagrebu!

    Predočeno nadigravanje nema samo finansijske, nego i bezbednosne implikacije. Prema izveštaju eksperata zapadnoevropskog Udruženja uprava za nuklearnu bezbednost, objavljenom pre poslednjih seizmoloških analiza, što se tiče NE u Krškom i češke nuklearke Temelin, slična komšijska "prepucavanja" mogu biti veoma opasna. Uz opasku da se bezbednost u NEK može porediti sa sigurnošću bilo koje nuklearke u Zapadnoj Evropi. Dramatično je, upozoravaju oni, to što bi problemi oko vlasništva nad nuklearkom mogli da dovedu do lošeg finansijskog stanja, što se posredno odražava i na njenu bezbednost...

    Stručnjaci iz Evrope su istom prilikom zatražili da Slovenija hitno uskladi sve svoje propise o bezbednosti NEK sa evropskim standardima. Ukratko, problemima nikad kraja. Dr Leo Šešerko na sve to gleda sa filozofske distance: "Jedno je sigurno - čak i posle, recimo, sto hiljada godina, ova nuklearka i radioaktivni otpad uskladišten u njoj biće možda sve što će ostati od Slovenije. Još mnogo godina ćemo se baviti tim otpadom, nuklearnim djubretom za koga ćemo plaćati ogromne troškove i čuvati ga i onda, kada nuklearka već odavno neće raditi. Još nešto je izvesno - tada više neće biti ni političara, koji sada tako zagriženo propagiraju nuklearnu energiju."

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)