AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 29 NOV 2000 02:08:14 GMT

    Muke Janeza Drnovšeka

    Student zakočio vladu

    Zbog loš napisanog zakona grupa građana je bar za mesec dana zaustavila sastavljanje slovenačke vlade po novom zakonu.

    Ljubljana,

    Dvadesetčetirigodišnji student kompjuteristike Boštjan Cizelj uspeo je da novom mandataru slovenačke vlade dr. Janezu Drnovšeku u poslednjem trenutku dobro da pomrsi račune. Kada je u slovenački parlament doneo 257 podpisa ispod svog predloga za raspis referenduma (sa pitanjem "Da li ste za to, da se potvrdi zakon o promenama i dopunama Zakona o vladi Republike Slovenije") time je aktivirao mehanizam, koja je zablokirao oblikovanje nove slovenačke vlade. Efekat poteza bio je jednak aktiviranju kočnice u vozu, koji se kretao punom brzinom. Zaprepaščeni mandatar za sastav nove slovenačke vlade (pete od samostalnosti Slovenije, tri od njih je vodio baš Janez Drnovšek) Janez Drnovšek pomenuo je svoje uverenje da če pomenuta iniciativa 257 građana propasti i izrazio žaljenje, što je ipak bio upotrebljen i taj mehanizam. Zna se, na koga je Drnovšek ciljao - i mnogi drugi poznavaoci prilika su došli do zaključka, da je direktan nosilac cele akcije zapravo Janez Janša, vođa opozicione SDS. Do tog zaključka se moglo doči i na osnovi imena i prezimena podpisnika, među kojimadobar deo pripada članovima ili simpatizerima opozicionih partija. Janez Janša je, naravno, opovrgao bilo kakvu umešanost u akciju "grupe građana."

    Od cele akcije ipak bi najviše profitirao baš Janša i njegov koalicioni partner, premije u odlasku dr. Andrej Bajuk. Ako Drnovšek zbog iznenadne blokade ne bi uspeo da formira vladu Janša i Bajuk koji su na vlasti mogli bi da produže svoju vladavinu još za nekoliko meseci. I to uprkos tome, što su izgubili izbore. Sve to možda najbolje dokazuje koliko su zaoštreni su odnosi između pozicije i opozicije i kakva mržnja vlada između političkih blokova.

    Uvod u poslednji okršaj započeo je sa imenovanjem mandatara. Predsednik Milan Kučan je po očekivanjima predložio dr. Janeza Drnovšeka, označivši ga kao mandatara po "izboru volje naroda." To je dodatno razbesnilo opoziciju. Na zasedanje parlamenta, na kojoj je Drnovšek potvrđen za mandatara opozicionih poslanica desnice (SDS i Nove Slovenije) jednostavno nije bilo. Na taj način vest dana nije bilo imenovanje Drnovšeka za mandatara nego odlazak opozicije iz svojih klupa. Opozicija je Drnovšeku, kako je napisao jedan od komentatora, "ukrala šou." Tako oštra opstrukcija se naime u Sloveniji ne pamti. Do sada je bilo sporadičnih napuštanja sednica, ali nikada prilikom važnih ili svečanih događaja.

    Razlog za sadašnju opsterukciju je bila podela parlamentarnih odbora. Opozicija je tvrdila, da zbog apsolutne premoči vladajučih partija neče biti u mogučnosti da izvodi kontrolnu funkciju. Snaga Drnovšekove koalicije je zaista velika. U vladu su ušle LDS, Udružena lista socialnih demokrata, Narodnjačka partija, stranka penzionera (DESuS) Partija Mladih (SMS) a podporu Drnovšeku su izrazili i predstavnici manjina. Izvan vlade su pored Jelinčičeve Nacionalne partije ostale samo partije desnice - Socialdemokratska partija Janeza Janše i Nova Slovenija dr. Andreja Bajuka. Spor između opozicije i pozicije uprkos pregovorima nije razrešen do danas a stranke koje čine novu vlast do sada su konstitovale več 11 parlamentarnih odbora bez učestvovanja opozicije.

    Zbog toga nije neobično, da opozicija u svojoj borbi koristi neka krajna sredstva. Korištenje >narodne volje< kao poslednjeg oružja je inače poznat trik, koji se Sloveniji več nekoliko puta obio u glavu. Cilj nesretnog Zakona o referendumu koji dopušta blokadu več prihvačenih zakona bio je jednostavan - omogučiti korekciju loših zakona, koji bi možda bili prihvačeni u parlamentu. A taj švajcarski mehanizam u Sloveniji se pretvorio u svoju karikaturu. Ono što je u zakonu prevashodno loše napisano, odnosi se na brojke. Iniciativu za početak "zakonodavnog referenduma" može započeti več samo dvestotinjak potpisnika. Kada započne rok za referendum, iniciatori prikupljanja potpisa imaju rok od mesec dana, da pronađu 40 000 onih koji če na lokalnim opštinama da daju svoj glas za provedbu nekog referenduma. Iniciative ipak uglavnom propadaju. Do sada je uspelo samo Janezu Janši i njegovom SDS-u sa iniciativom o referendumu oko izbornog sistema. Posle kojeg je došlo još do oštrijeg spora o tome, kako interpretirati rezultate referenduma - što je več sasvim druga priča. Ono što je važno u pomenutom slučaju odnosi se na činjenicu, da zakon na kojeg se odnosi iniciativa za pokretanje referenduma u razdoblju akcije prikupljanja podrđke miruje. To činjenicu su več nekoliko puta do sada dobro iskoristile neke grupe. Redakcija lista Mladine je na primer krajem 1996 godine uz upotrebu tog zakona sprečila poslanike, da u poslednjem mesecu svog mandata prihvate zakon koji bi im omogučio velike privilegije i prevremeni dolazak u penziju. Poluga koja je bilaiskorištena za sprečavanje zloupotrebe na vlasati sada kao oružje opstrukcije koristi desnica. A to znači da Drnovšek ne može da imenuje vladu po novom, donekle racionalnijem zakonu koji predviđa 14 ministarska mesta i neke novosti (ukidanje nekih ministarstva, uvođenje ministarstva za informaciono društvo, uvođenje dvoje "ministra savetnika") nego samo po starom zakonu koji predviđa 17 ministarskih mesta.

    Mandatar za sastav slovenačke vlade je na najnoviji potez desnice več odgovorio; najavio je ubrzanje procedura i u parlament poslao listu svojih ministra. Vladu po svom modelu zakona če najverovatnije postaviti tek posle 17 decembra, kada če zbog iniciative studenta Boštjana Cizelja ministri opet biti prisiljeni da ponove svoja saslušanja ispred parlamentarnih odbora koji daju zeleno svetlo za imenovanja. Što znači dupli rad i dodatne komplikacije, jer kao što se zna ministre je teško postaviti na njihove funkcije - a još teže, kada se naviknu na njih - skinuti sa položaja.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)