AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 28 NOV 2000 02:50:58 GMT

    Pretnja u Alpima

    Život na ivici

    Stručnjaci i javnost otkrivaju sve više dokaza da je ogromna lavina blata i kamenja, koja je pre desetak dana zbrisala seoce ispod Mangarta posledica promena, na koje utiče zagrevanje atmosfere.

    Ljubljana, 27.11.2000.

    Od 15. novembra Slovenija živi u nekoj vrsti opsadnog stanja; gotovo sve informativne emisije svih elektronskih medija počinju program izveštajima o situaciji u Posočju, konferencijama održanim u Bovcu i slikom helikoptera koji u selo odrezano od sveta odvozi čuvare koji se brinu o napuštenoj stoci i evakuisanim komšijama izvlače iz oštećenih kuća što se još spasiti može. Situacija je utoliko gora što na sunčanoj strani Alpa ne pamte toliko dana neprestanih i obilnih padavina. Tragedija se zbila kada se usred noći niz korito rečice u trenutku sjurio deo planine, kamenja, balvana i vode, koji je ponegde urezao kanjon dubok 40 metara. Odron je zauvek izmenio izgled doline, nanevši ogromnu količinu mulja, koji je zbrisao par i oštetio mnogo drugih kuća. Pronadjeni su leševi samo dva nestala meštana dok je potraga za ostalima bezuspešna, uprkos naporima kajakaša i spasioca.

    Sigurno je da Slovenija pamti i veće nesreće, ali do sada nijedna od njih nije urezala saznanje da se radi o nečemu što je samo deo širih i većih promena u atmosferi. Da sve bude gore, priča oko "zemljane lavine" nije završena 15. novembra, pošto nad sablasno napuštenim mestom, na izvoru prošle lavine preteći čeka još oko dva miliona kubika istog takvog materijala. Čeka da se sjuri u dolinu. Stručnjaci kažu da je za to potrebno oko dva minuta. U slučaju da se blatu tu i tamo ispreče balvani. Inače, može i brže. Nije sigurno ni da bi masa izabrala istu rutu kao prošli put; stoga ne mogu da predvide ni tačno mesto gde bi bujica žitkog blata ovoga puta završila...

    Sve je počelo sredinom novembra kada je odron mulja odneo deo puta prema Logu pod Mangartom, selu u kome je ispod jednog od nepristupačnijih vrhova na slovenačkom delu Alpa živelo 122 meštana, uglavnom starijih ljudi. Kiše, koje su danima padale ali i slična zbivanja u okolnim regijama, posebno u severnoj Italiji, ponukali su nadležne i u Sloveniji da pozorno prate šta se dešava sa podivljalim rečicama u Alpima. Znalo se da je Log u opasnosti, ali niko nije verovao da zaista može doći do tako bizarne nesreće. Zato su meštani i odbili preporuke da se evakuišu. I otuda toliki broj unesrećenih, koje je bujica zatekla malo iza ponoći, u krevetu. Alarmirana je Civilna zaštita, koja je započela bezuslovnu evakuaciju stanovnika. Mnogi su teška srca napustili svoje domove. Nije zaboravljeno ni da je prethodne noći katastrofa možda mogla da bude izbegnuta da komandant Civilne zaštite nije novinarima tvrdio da "trenutno nema veće opasnosti" od pomeranja klizišta ka dolini.

    Rečena izjava je nesrećno data uoči prve lavine i nema sumnje da bi šef Civilne zaštite u Sloveniji Miran Bogataj bio presrećan da je nikada nije izlanuo. Jer, samo par sati kasnije, u noči od četvrtka na petak, desilo se najgore. Oko 6,5 miliona kubnih metara materijala krenulo je i u roku od dvadesetak sekundi preplavilo malu dolinu. Ništa nije ostalo od kuća i štala koje su se našle prve i direktno na udaru lavine. Pet ljudi se još uvek vodi kao nestalo. U akciju spašavanja je uključena i vojska, pošto je helikopter postao jedino transportno sredstvo. Ispod gromada kamenja, peska i blata zauvek je nestalo 20 hektara travnjaka. Kako je kiša jenjavala, a uslovi za poletanje i sletanje bili podnošljivi, spasioci su omogućavali preživelima da se vrate u svoje kuće i uzmu najpotrebnije. Isprva su to bile fotografije i drage, lične stvari, kasnije odeća i jorgani. Čak i televizori. Ubrzano je postavljen sistem za uzbunjivanje, zbog opasnosti da se još par miliona kubnih metara svega i svačega što se nakupilo na vrhu planine Mangart ponovo sruči niz klisuru.

    Stanovništvo je preseljeno u turističke apartmane u Bovcu, a napušteno selo izgleda sablasno; u njemu dežura desetak vatrogasaca i par policajaca koji čuvaju pedesetak kuća i brinu o marvi. Javnost i stručnjaci su neko vreme bili naklonjeni ideji da se neizvesnost preseče na veštački način, tako što bi se izvršilo miniranje ostatka klizišta, ali se od te ideje ipak odustalo, kada je postalo jasno da nema načina da se tako velika količina materijala kontrolisano sprovede u dolinu. Najzad, niko nije bio siguran ne bi li aktivirani mulj zbrisao preostale kuće i nade za život u dolini. Ono što je izvesno, jeste da će meštani Loga pod Mangartom do proleća morati da ostanu u privremenim domovima, a tada će se već znati jesu li stručnjaci u medjuvremenu ukrotili prirodu (ne dinamitom, već nekakvim branama) ili će se za razrešenje pobrinuti ona sama, konačnim sunovratom klizišta. Ili će meštani za dalji život izabrati podizanje novog sela, na sigurnijoj lokaciji.

    Sudbina Loga pod Mangartom bi bila samo jedna od agencijskih vesti da nije u sklopu sve jasnijih rasprava o globalnim promenama klime. Stručnjaci koji proučavaju geološke i klimatske promene mahom su mišljenja da je na poslednju katastrofu u Alpima uticao i efekat tople grede, koji Sloveniji u doba kasne jeseni i rane zime umesto snega iz godinu u godinu donosi sve veće količine padavina. Mnoge pitome doline su poplavljene, a prizori ljudi koji, na primer, u okolini Cerkniškog jezera u čamcima veslaju oko svojih kuća - postali su deo svakodnevice. Sve to još do pre nekoliko godina nije bilo tako "svakodnevno". Otkad se pamti i beleži, u regionu ispod Mangarta je samo jednom u istoriji palo više kiše nego sada. Oktobra i novembra ove godine palo je oko 1600 litara vode na kvadratni metar, dok je najviša do sada izmerena količina pala 1926. godine, kada je zemlju natopilo 1785 litara po kvadratu. Drugi razlog za povećani stepen panike jesu manji zemljotresi. Izmedju 14. i 18. novembra se tlo ispod Mangarta treslo čak 28 puta.

    Treći razlog je - klima, naravno. U to doba godine bi temperature u Alpama i šire morale da budu ispod nule. Stenje bi trebalo da je ispod snega, zbog čega bi velike mase periglaciarnog kamenja bile slepljene. Svega toga ove godine nije bilo.

    Konačno, četvrti razlog za ovakvu prirodnu katastrofu i ljudsku tragediju jeste da su nedavno ponovo izrasle nekada iskrčene šume. Do pre sto godina je u tim planinama živelo mnogo više ljudi. Padine su ogolele, zbog eksploatacije šuma, koje su posečene. Tokom poslednjih godina je krajolik opet promenjen, jer je izraslo visoko drveće. A u alpskom području je "efekat" šuma drugačiji nego na drugim mestima, gde šume zadržavaju zemlju. U Alpima visoko drveće zbog tanke podloge ponekad deluje kao dodatan faktor nestabilnosti. Odlazak ljudi u gradove, gašenje nekih visokošumskih salaša i upšte nestanak "organizovanog života" sa tog prostora negativno je uticao na ljudskom rukom već poremećeni ekosistem. Lavina je sada protutnjala dolinom i udarila u crkvu i kuće, za koje se na starim kartama iz 1804. godine vidi da su stojale na potpuno istim mestima...

    Eksperti imaju pola godine vremena da na konkretnom slučaju ispituju u kolikoj meri je za poslednju katastrofu u Posočju odgovorna visoka temperatura vazduha. Neki cinično primećuju da globalno povećanje temperature još uvek nije dokazano i citiraju nemačkog kolegu da "najveće promene u klimi nastupaju tada kada se promeni meteorolog". Ipak, ne može se više žmureti na činjenicu da se klima menja. Podaci svih meteoroloških stanica u Sloveniji dokazuju spor ali siguran porast temperatura. Najbolji i najopipljiviji dokaz za globalne promene svakako leži visoko na južnoj strani Alpa, nedaleko od mesta poslednje katastrofe. Glečer u Triglavskom narodnom parku se do pre pola veka prostirao na četrnaest hektara površine. Sada ga nema više ni za dobar hektar! Vrhovi planina koji su u ovo doba bili beli, sada su još uvek zeleni. A kada sneg konačno dodje, opasnost neće biti ništa manja. Tada se, kako na severnoj, tako i na južnoj, sunčanoj strani Alpa, treba plašiti lavina.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)