AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 25 NOV 2000 11:18:33 GMT

    Bugarska će se nadati da zajedno sa prolećem dočeka I "Vizovdan"

    EU će dostaviti Sofiji i Bukureštu upitnike da bi ustvrdila da li su njihovi građani dostojni da putuju slobodno

    AIM Sofija, 24.11.2000

    Krstaški pohod koji je bugarska vlada preduzela za brisane Bugarske iz crnog viznog spiska doživeo je fijasko još pre odlučne bitke. Trebalo je da se ovo pitanje reši 30. novembra na zasedanju Saveta ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa zemalja EU, ali 9 dana pre toga, nakon svog susreta u Briselu sa predsednikom Evropske komisije Romanom Prodijem, premijer Ivan Kostov je dramatično izjavio da se ukidanje viza za bugarske građane odlaže za još pola godine.

    Tako Bugarska ne samo što ostaje na tom spisku, nego se i letva pred njom diže još više. Umesto bezuslovnog ukidanja viza, 30. novembra će biti razmotrena kompromisna varijanta prema kojoj Sofija treba da popuni podrobne upitnike da bi iz njih postalo jasno šta je sve zemlja ispunila a šta nije do ovog trenutka.

    Nije se obistinila prognoza predsednika Petra Stojanova koji se nadao da će rezultat "vizne ofanzive" kabineta "biti bolji nego što očekujemo". Propale su čak i nade da će biti prihvaćena varijanta da vize budu ukinute u određenom prelaznom periodu od oko 3 meseca u kome bi se zemlja posmatrala pod lupom kako ispunjava šengenske kriterijume.

    Napori premijera Kostova i ministra inostranih poslova Nadežde Mihajlove koji su otišli u Brisel nisu urodili plodom. Možda bi trebalo tražiti krivicu za to kod samih političara vladajuće većine. Jer čak i pre no što su čuli gorku istinu od Romana Prodija, kampanja protiv viza u Sofiji pretvorila se u pravu histeriju. Kulminacija te kampanje bila je pretnja da će Bugarska istupiti iz Pakta o stabilnosti. Neki političari su čak dobacivali da se može koristiti i adut sa nukearkom Kozloduj. Drugi su pak tražili da Sofija uvede recipročne mere i da sa svoje strane i Bugarska uvede vize za građane zemalja EU. Tim pre što ova izdašnost Bugarske donosi joj gubitke od 50 miliona dolara godišnje.

    U stvari, sam Šengenski sporazum koji je pre 15 godina postignut između Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga nije pravi razlog za izolaciju Istočne Evrope. 1992. - 1993. g. u skladu sa dokumentom iz Palme (1989.) razrađena su tri spiska država čijim je građanima odobren različiti režim dostupa do evropskog prostora: zemlje čijim su građanima potrebne vize, zemlje čijim građanima nisu potrebne vize za Evropu i države za čije građane neke zemlje EU traže vize, a druge - ne.

    Kao rezultat odmaklog procesa ujednačavanja vizne politike zemalja EU treći spisak je ubrzo nestao i 1995. g. EU usvaja pravila o prelasku spoljnih granica unije uz koja su priložena dva spiska koja su postala poznata kao "crni" i "beli". Bugarska se našla na crnom spisku zemalja za koje je procedura dostupa do EU komplikovanija.On je još poznat i kao "Spisak 101" EU. Na njemu su se pored velikog broja afričkih država našle i Bugarska, Rumunija, Rusija, Makedonija, Crna Gora i Srbija.

    Sada postaje jasno da će ne samo Sofija biti podvrgnuta proceduri popunjavanja upitnika, nego i Bukurešt. Usled čega su Rumuni možda već izgrdili bugarsku vladu. Jer, da u Sofiji nisu digli toliku galamu, možda bi verovatnost da 30. novembra i Bugarska, i Rumunija uđu u beli spisak i dobiju probni bezvizni režim bila mnogo veća. Mada u EU bar za sada nisu prisutna raspoloženja za ukidanje viznih ograničenja Bugara. Evropljani se plaše novog migracionog talasa, upozorio je šef delegacije Evropske komisije u Bugarskoj Žak Vinenbirže. Postoji strahovanje da bi zapadne vlade mogle izazvati društveno nezadovoljstvo jednom takvom odlukom.

    Za Bugare međutim tuš nije bio hladan nego vreo. Jer se u oči 30. novembra stvorio utisak da mal te ne sve evropske zemlje stoje iza ideje o ukidanju viznih ograničenja. Nemačka je stavila do znanja da sa njene strane neće biti problema. Kao potvrda toga navodila se činjenica da su njene investicije u Bugarskoj najveće i da Berlin izdaje najviše viza za Bugare. Ministar unutrašnjih poslova Oto Šili založio se za brisanje Bugarske sa negativnog viznog spiska. Portugalski premijer Antoniu Gutereš je sa svoje strane izjavio da je Lisabon za bezuslovno ukidanje viznog režima za Sofiju. U jeku kampanje bugarske vlade komesar za proširivanje EU Ginter Ferhojgen istakao je da je Sofija ispinila apsolutno sve kriterijume. Šta više, "podneli smo predlog da Bugarska bude brisana sa negativnog spiska i da odmah budu ukinuta vizna ograničenja", izjavio je on.

    Međutim, Ferhojgen je priznao da ima nesuglasica između Evropske komisije i Saveta ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova. Sem toga, kao što je poznato, pitanja u EU rešavaju se konsenzusom, to jest neophodna je saglasnost svih. A zemlje Beneluksa stavile su do znanja da imaju neke rezerve o tom problemu.

    Pored svega ostalog kao da je pokušaj vršenja političkog pritiska na EU imao efekat bumeranga. U Briselu nisu navikli da ih reketiraju i negativan odgovor na pitanje viza je možda diktiran i neslaganjem političara da im neko silom nalaže rešenja.

    Tuš koji se izlio na Bugare bio je vreo zato što je svih tih godina svog upravljanja vlada podgrejavala tu temu i obećavala ljudima slobodu putovanja. Jednog momenta stvorio se čak utisak da kao da vlasti žele da se na neki način otarase jednog dela Bugara da bi olakšale teret problema koji su se nagomilali poslednjih godina - nezaposlenost, niski dohoci, kriminal.

    Jasno je da dohocima koji su 10 puta niži od najslabije plaćenog rada u Evropi Bugari neće moći da idu na ekskurzije po Starom kontinentu nego će otići na Zapad sa jednim jedinim ciljem da nađu posao. U EU su izračinali da 2002.g. kada se očekuje da će pasti migracione barijere, oko 335.000 Bugara će potražiti rad u zemljama unije. Od njih samo 100.000 visokokvalifikovanih stručnjaka ima šansu da se zaposli. A šta će biti sa ostalima? Očigledno da su upravo oni velika briga EU. Jer ako su im dobro pripremljeni stručnjaci potrebni, ostali će im stvarati samo probleme. Evropljani se plaše novog migracionog talasa i još uvek se naježe kad se sete talasa Roma iz Češke i Slovaćke koji su preplavili svoje zapadne susede.

    Savet ministara pravde i unutrašnjih poslova je već u dva navrata odbacio preporuku Evropskog parlamenta da Bugari i Rumuni putuju bez viza - 13. marta 1999. g. i krajem septembra 2000. g. Međutim, sadašnji, treći udarac za vladu u Sofiji bio je ošamućujući jer je nanet 6 meseci pre izbora. Kad bi vizni problem bio uspešno rešen, to bi se odlično uklopilo u predizbornu kampanju Saveza demokratskih snaga (SDS).

    Ima sreće u nesreći, teše se neki od vladajućih političara. Ako to pitanje ipak bude rešeno za pola godine, efekat tog uspeha bio bi još veći. Jer bi se to dogodilo uoči samih izbora. U jeku histerične kampanje za ukidanje viza, međutim, evrooptimizam koji se tako izdašno lio iz reči vladajućih snaga, ustupio je mesta evroskepticizmu. Ostaje nada da će narednih 6 meseci vlada uspeti da promi složeni odnos snaga u Savetu ministara pravde i unutrašnjih poslova EU.

    Plamen Kulinski