AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 20 NOV 2000 22:10:10 GMT

    Kako funkcioniše nova vlast u SRJ

    Stari kadrovi za nove zadatke

    AIM, Beograd, 20. 11. 2000.

    "Novo ne sme da nas opije a strah od povratka na staro ne sme da nas plaši i deformiše", rekao je odmah nakon izbora na mesto saveznog premijera Zoran Žižić, i tom izjavom možda najbolje nagovestio sa kojih pozicija će on kao čovek kome Ustav daje velika ovlašćenja i njegova partija –SNP kao jedan od koalicionih stranaka na vlasti-ubuduće delovati. Praktično, već je i pokazao predlaganjem ministara iz bivše vlade u novu, mada je medju svoje prioritetne zadatke postavio opredeljenje za "trajni napor za prestruktuiranje jugoslovenske privrede i neophodne reforme u političkom i privrednom sistemu".

    Logično pitanje je mogu li isti oni ljudi koji su zagovarali, ili se saglašavali sa politikom izolacije, koji su podržavali svog tadašnjeg premijera Momira Bulatovića, inače predsednika SNP, da "nama i ne treba članstvo u MMF, samo može da nam smeta" sada zdušno zagovarati brzi ulazak u MMFi otvaranje prema svetu? Može li sedeti u fotelji ministara finansija recimo Dragiša Pešić u čijoj zvaničnoj biografiji jasno piše da je "bio predsednik Odbora za budžet u Veću Gradjana, a od 1998.godine i ministar za finansije u Saveznoj vladi",dakle u periodu u kome su na unutrašnjem planu mere u oblasti finanisja podhranjivale opsesuju samozadovoljnosti, a legalnih kontakta sa svetom praktično i nije bilo? Jedino objašnjenje koje je stizalo iz redova SNP je da "koalicioni sporazum potpisan u Podgorici daje pravo svakom od partnera da u okviru kvote koja je dogovorena u podeli funkcija u budućoj vlasti na saveznom nivou, svako ima punu slobodu odlučivanja".

    Taj prinicp je očito do sada bio strogo poštovan u kadrovskoj raspodeli ne samo ministarskih mesta. Prema vestima koje stižu iz Podgorice u popuni preostalih mesta na saveznom nivou,"SNP će prioritet dati onim kadrovima koji su već bili u pojedinim ministarstvima, odnosno ustanovama u nadležnosti Vlade".Tako stvari objašnjava podpredsednik ove stranke Predrag Bulatović, dodajući da se "podrazumeva da će to biti oni koji su prošli ocenu svojih matičnih, odnosno opštinskih organa stranke".Dakle, istih onih odbora i organa koji su se opredelili da na izbore 24.septembra izadju podržavajući kandidaturu Slobodana Miloševića za predsednika SRJ, koji su učestvovali u nasilnoj promeni Ustava aprila 1999., koji su uostalom u saveznom parlamentu sedeli predstavljajući Crnu Goru mimo volje njenog parlamenta.Zašto bi onda bilo koga iznenadjivalo to što će se bivši ministar pravde u Saveznoj vladi Zoran Knežević naći na mestu prvog čoveka Sekretarijata za nauku i razvoj, što će se u Direkciji za robne rezerve ostati Ilija Šćepanović, dok bi savezni devizni inspektor bio Mašan Ercegović, koji je na toj funkciji bio i do sada. Ako ovi ljudi nemaju obavezu da objasne kako se na primer moglo dogoditi da savezne robe rezerve budu potpuno ispražnjene, ili kako to da su oduzete devize na granici završavele umesto u Deviznom inspektoratu završavale u kasi Mihalja Kertesa, onda ne treba nikog da iznenadi ni to što će bivši zamenik ministra za spoljnu trgovinu Rade Nišović sada otići na mesto direktora jedne od saveznih ustanova, a bivši ministar poljoprivede Radivoje Rašović na neku od važnih funkcija u Narodnoj banci Jugoslavije.U istim ministarstvima u kojima su i do sada bili, ostali bi bivši zamenik ministara saobraćaja Miodrag Živković i ministarstva sporta Labud Janković dok bi Momčilo Bojović,bivši direktor jedne od saveznih ustanova mogao da se nadje na čelu jedne od medijskih kuća koje prema rasporedu”pripadaju” SNP.

    Očito je dakle, da glavni ključ u raspodeli crnogorske kvote na saveznom nivou ostaje vezan za već pomenuti "nepotrebni strah od prošlosti", što mnogi vezuju za to da "Crnogorski JUL" kako SNP nazivaju neke opozicione partije u Srbiji, nije istinski prekinuo kaoliciju sa SPS kako je to sam Žižić izjavio odmah nakon postizanja sporazuma sa DOS. Pažljivim analitičarima nije promakao ni detalj da je savezni premijer do sam dan pre zvaničnog izbora, vladajuću većinu u Crnoj Gori javno nazivao "Koalicija da oni žive bolje" iako se potpisom sa koalicionim partnerima obavezao da će "Savezna vlada u ostvarivanju ciljeva saradjivati sa republičkim vladama, predsednicima republika i predsednikom SRJ".

    Kada se ovim izjavama pridodaju i kuloarske priče da je sednica saveznog parlamenta na kojoj je birana vlada kasnila više sati zbog "naknadnog" redigovanja Žižićevog ekspozea kako bi mogao da dobije zeleno svetlo kaoalicionih partnera iz redova DOS, nikoga zapravo nije začudilo kada je u javnosti osvanula vest da Mladjen Dinkić, inače kandidat DOS, neće imati podršku ove partije u skupštini SRJ prilikom izbora za guvernera, uz veoma čudno obrazloženje da razlog treba tražiti u "nekim njegovim izjavama vezanim za Crnu Goru", kako stavri tumači savezni premijer Žižić ili da "je ustavno pravo poslanika da se opredeljuju i glasaju po sopstvenom uverenju" kako stvari tumači Predrag Bulatović,šef poslaničke grupe SNP u skupštini SRJ.

    Otkuda baš da kandidatura Mladjena Dinkića bude sporna, kada ni jedno personalno pitanje do sada nije bilo predmet spora, bar ne javnog, pa čak ni kada su na mesta predsednika skupštinskih odbora birani ljudi iz predhodnog srpskog režima : Gorica Gajević na mesto predsednika Odbora za kreditno monetarnu politiku, Jovan Zebić na mesto predsednika Odbora za budžet, Živorad Igić, na mesto prvog čoveka Komisije za ostvarivanje sloboda, prava i dužnosti čoveka i gradjanina, ili Vlajko Stojiljković na čelo Odbora za tržište i razvoj. Jedini logičan zaključak je da uopšte nije reč o Mladjenu Dinkiću, čoveku "koji svojim izjavama i neke od nas pomalo dovodi u očajanje" kako je rekao Zoran Djindjić, najavivši da će DOS čvrsto ostati iza Dinkićeve kandidature po cenu raspada koalicije. Predstavnici crnogorske vladajuće partije na nivou Jugoslavije odmah su stvari preneli na državni nivo, čime zapravo nagoveštavaju i neke od odgovora na pitanje kome to Dinkić smeta."Mi smo sa DOS formirali zajedničku vladu zbog interesa naroda da se sačuva Jugoslavija. Izlazak DOS iz Vlade, ne znači samo kraj ove vlade već se u pitanje dovodi mnogo više" rekao je izmedju ostalog Predrag Bulatović, a Srdja Božović, podpredsednik SNP i predsednik Veća republika savezne skupštine u ovom ali i predhodnom mandatu, upozorio je i na to da "uostalom guvernera predlaže predsednik Koštunica a na njemu je da obezbedi da njegov predlog dobije skupštinsku većinu".Ova izjava došla je, da li baš slučajno, u vreme dosta čudnih polemika unutar DOS oko zajedničkog izlaska na predstojeće republičke izbore, pa se neminovno nameće još jedna dilema.Da li crnogorski socijalisti računajući na potencijalni razlaz izmedju Koštunice i DOS koriste priliku da na jedinom personalnom pitanju o kome još odlučuje, a ne samo potvrdjuje parlament, pokažu “svoju snagu”ili svesno koristeći situaciju u Srbiji u kojoj vlada svakim danom svesno izazivani haos na svim poljima, podpomognu "poražene snage koje imaju ambicije da se vrate na političku scenu u punom sjaju narodu se predstavljajući kao spasioci".

    Ako je kandidatura Mladjena Dinkića sporna zbog, kako neki kažu “nelegalnog prisvajanja funkcije guvernera” logično je odgovoriti predhodno bar na dva pitanja: kako se taj čovek samopostavio na tu funkciju i šta je taj "samoproklamovani guverner" ,koji se uzgred pojavljuje u svojstvu izaslanika predsednika SRJ na pregovorima guvernera bivših jugoslovenskih republika o sukcesiji, učinio nažao Crnogorcima, kada NBJ poodavano, baš iz vremena vlasti sada Žižićevih ministara, nije imala nikakvog uticaja na ono što se zbiva u toj republici?

    Ako iza protivljenja protiv Dinkićeve kandidature stoje stranke iz Srbije koje SNP koriste kao glasnogovornike, jasno je čime im se zamerio. Sprečio je uništavanje dokumentacije koja bi mogla da ih kompromituje, sprečio vrtoglavi pad vrednosti dinara, zatvorio neke nelegalne tokove sive emisije, sprečio banke da emituju novac čak i mesec ipo dana posle poraza bivšeg režima.Da je to radio uz saglasnost onih koji su na talasu narodne demokratske revolucije naterali socijaliste i JUL na prevremene izbore u Srbiji nije teško potvrditi.Osim, ako jedna partija u okviru DOS, krijući se sada iza svog zalaganja za legitimitetom i legalizmom, a podhranjena naglim rastom popularnosti posle septembarskih izbora, ne smatra da je sve svoje ambicije okončala ustoličenjem predsednika Jugoslavije, i dobijenim ministarskim foteljama ili mestima ambasadora u novoj jugoslovenskoj diplomatiji pa zaboravlja na raniji dogovor. Sve, pa i one u okviru DOS koji sada govore kako 5. oktobra nije trebalo "upasti" u neke institucije sistema da bi se sprečilo ono što su poražene snage režima imale nameru da čine, a što pokazuju svakodnevno na nivou republičke privremene vlade,valjalo bi pitati:a šta bi bilo danas u Srbiji da nije učinjeno ono što je učinjeno?

    Kao što i mnoge danas u Srbiji, naročito uoči republičkih izbora, treba podsetiti da do promene raspoloženja javnog mnjenja nije došlo slučajno, već i da je to rezultat veoma pažljivog biranja ličnost budućeg predsednika u redovima DOS i to ni po snazni partije ni po trenutnoj popularnosti lidera. Isto tako,valja podsetiti sve, ne samo u Srbiji, da je narod ove republike svoje glasove vezao i za ekonomski program G-17 Plus iza kojeg je stao DOS. Demokratska opozicija je ulazeći u koaliciju sa SNP, jednim delom već izdala poverenje biračkog tela time što nije ispoštovano predizborno obećanje da će buduća savezna vlada biti vlada eksperata, koja će realiziovati predloženi program. Ako je realnost već bila da se u koaliciju sa SNP mora stupiti po cenu nekih kompromisa, najmanje gde kompromisa sme da bude je u izneverivanju očekivanja gradjana Srbije, da će zahvaljujući radikalnim promenama u sferi ekonomije, živeti iz dana u dan bolje. Za sada, zahvaljući sprovodjenju dela programa G-17 Plus koji je prihvaćen kao deo programa Vlade, Jugoslavija se ubrzano otvara prema svetu. Ali, za sada u svet i svetske institucije ulazi takoreći bez da učini bilo šta, osim, da prihvati principe koji u tom svetu postoje. Na redu su medjutim, tek potezi koje traže itekako ozbiljan rad na promenama sistema unutar zemlje,u zakonodavstvu ali i praksi, promene koje traže apsolutno nezavisnu centralnu banku koja neće raditi "ni po babu ni po stričevima", a na čemu upravo Dinkić javno odavna insistira.Da li je zaista sadašnja vlada spremna da ovu realnost prihvati? Kako će podpredsednika Miroljuba Labusa i njegove ministre slediti ministri iz redova crnogorskih socijalista, kako predsednici odbora u parlamentu iz redova srpskih socijalista i julovaca ,koji bi trebalo da brzo, stručno i efikasno sprovedu u život sve ono što vlada bude inicirala?

    Premnogo pitanja bez pravih odgovora.Suviše "starog" ponašanja na svakom koraku.U premnogo glava ništa se, očito, nije promenilo ni 24.septembra ni 5.oktobra. Ima li snaga koje to vide? Uprkos svemu, treba verovati u to. Makar u one čija parola “samo vas posmatramo” za sada stoji kao upozorenje.

    Tatjana Stanković (AIM)