AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 18 NOV 2000 19:29:32 GMT

    Težak put do Samita u Zagrebu

    Tirana, 18.11.2000

    Poseta visokog predstavnika EU Havijera Solane, 10. oktobra Tirani, izgleda da nije dala jasan odgovor u vezi sa brojnim pitanjima koja postoje u albanskom glavnom gradu oko Samita koji će organizovati EU 24. novembra u Zagrebu sa zemljama tzv. Zapadnog Balkana. U stvari, Solana nije dao neki odgovor oko zahteva Albanije za određivanje od strane EU nekog zvaničnog roka za započinjenje razgovora oko Sporazuma o stabilizaciji I asocijaciji između Albanije I EU. Albanija je insistirala da se o ovome obavesti na Samitu u Zagrebu. Međutim, izaslanik EU, koji je došao dve nedelje pre Samita, samo je obećao da će susret na visokom novou biti snažan podsticaj za sve zemlje u regionu koje imaju za cilj ulazak u EU.

    To je izgleda uveliko umanjilo nade Albanije da će na Samitu u Zagrebu dobiti obećanje EU za početak rargovora o Sporazumu za stabilizaciju I asocijaciju. Na pragu Samita Albanija je preduzela diplomatsku ofanzivu u zemljama članicama EU da bi obezbedila podršku za postizanje ovog cilja na skupu u Zagrebu. U centru te ofanzive je I zahtev iznet od strane ministra inostranih poslova Miloa 9. novembra, koji je ovom prilikom izjavio da bi dokument koji će se usvijiti na Samitu u Zagrebu trebao da sadrži I precizan kalendar integracionih procesa svake zemlje posebno sa EU. U tom sklopu, albanski premijer Meta je otputovao u Holandiju I u Italiju, predsednik Meidani je takođe posetio Italiju, dok je ministra inostranih poslova posetio Pariz kako bi razgovarao sa francuskim ministrom inostranih poslova Vedrinom. Francuska je predsedavajuća EU I ona je ideator I organizator Samita u Zagrebu. Milo je takođe ostvario kratke posete Hrvatskoj I Crnoj Gori.

    Zahtev da Brisel odredi rok za započinjanje razgovora o Sporazumu za stabilizaciju I asocijaciju sa Albanijom oslanja se na jedan status - izveštaj albanske Vlade, gde su izneti napravljeni koraci od strane Albanije u ispunjavanju uslova potrebnih za asociranje. U zvaničnoj deklaraciji MMF-a od 31. oktobra se navodi da je makroekonomska situacija u Albaniji u prvom devetomesečju 2000-te godine veoma pogodna I sa porastom ukipne proizvodnje od 7,25 odsto. Procene u Tirani su da Albanija već ispunjava političke, legalne, strukturne kriterije koji se zahtevaju za početak pregovora I ona je spremna da ispuni I druge parametre u kratkom vremenskom periodu.

    Iz prakse koja se sledila prema zemljama regiona, jasno se ne vidi da li je politički kriterij ili pak ekonomski I strukturni odlučujući za početak pregovora. Makedoniji je rečeno da će potisati Sporazum o stabilizaciji I asocijaciji sa EU na Samitu u Zagrebu 24. novembra. U stvari, Albanija je bila na pragu potpisivanja ovog Sporazuma 1996. godine, ali zbog problema stvorenih sa izborima te godine kada je na vlasti bila Demokratska partija, proces je zamrznut. Nemiri koji su usledili 1997.- '98. izgleda da su ojačali ovo ustručavanje Brisela u odnosima sa Albanijom.

    Jasno je da EU daje prednost političkoj stabilnosti u zemljama koje konkurišu. Svi zvanični zvaničnici u Beriselu I zemalja članica EU, posebno na pragu lokalnih izbora od 1. oktobra u Albaniji isticali su uslov održavanje demokratskih izbora. Čak, na pragu lokalnih izbora saopštenje sa sastanka ministara inostranih poslova EU od 18. septembra u Luksemburgu je isticalo da Bosna I Albanija ne ispunjavaju uslove za početak razgovora o sklapanju Sporazuma o stabilizaciji I asocijaciji. Ti izbori su prošli kao jedna uspešna proba I ocena posmatračkih delegacija OEBS-a, ODIHR-a I Saveta Evrope bila je da oni beleže značajan progres na putu ispunjavanja demokratskih standarda I da konstatovane neregularnosti nisu uticale na rezultate. Sama EU u Saopštenju od 20. oktobra zaključuje da su obe runde izbora zabeležile značajan progres u pravcu ispunjavanja standarda OEBS-a.

    Nakon probe lokalnih izbora, Tirana se ohrabrila I intenzivirala svoja diplomatska nastojanja prema EU. I u nekim pravcima izgleda da je ta ofanziva uspela da napreduje I dobijanjem nekih obećanja od strane posebnih država. Italijanski premijer Amato je obećao 6. novembra albanskom predsedniku da će Italija biti advokat Albanije pri evropskim institucijama oko započinjanja pregovora za sklapanje Sporazuma o stabilizaciji I asocijaciji. Državni ministar pri ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Christof Zophel tokom njegove posete Tirani od 2. novembra izazvao je entuzijazam u albanskim medijima izjavom koja je odjeknula kao bomba, da će u roku od deset godina postati članica EU. Međutim, optimizam nemačkog ministra nije izazvao toliko optimizma u albanskim diplomatskim krugovima koji znaju da nije dovoljna samo podrška jedne ili dveju država u jednoj organizaciji kao što je EU, gde je potreban konsenzus svih 15 država članica.

    Izgleda da se Albanija sada plaši činjenice da bi se pažnja mogla premestiti u Srbiju. Albanski zvaničnici iako su pozdravili promene u Srbiji izrazili su I rezerve prema onome što nazivaju Evropskom euforijom. Francuski ministar inostranih poslova Vedrin nije odgovorio 6. novembra na albanski zahtev za početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji I asocijaciji, već je samo pružio uveravanja da ne postiji neka preferencijalna politika prema Beogradu I na štetu interesa regiona.

    Iako se ne kaže ni u Briselu ni u Tirani, izgleda da je sada Kosovo realna prepreka da EU ne pruži Albaniji obećanje za započinjanje razgovora. Nije tajna da ne postoji isto mišljenje u Tirani I Briselu u vezi sa statusom I budućnošću Kosova. Dok je Milošević bio na vlasti, to za EU nije predstavljalo neku prepreku, ali sada kada je vlasti Koštunica I kada je na dnevnom redu podrška koja mu se pruža, izgleda da to predstavlja zabrinutost za EU koja pitanje Sporazuma o stabilizaciji I asocijaciji vidi kao jednu kartu pritiska na Tiranu oko pitanja Kosova. Solana je začudio svoje albanske domaćine u Tirani kada je izjavio da će Samit u Zagrebu finalizirati probleme granica u regionu. O kakvim će se to granicama raspravljati ili odlučivati na Samitu u Zagrebu on nije sprecificirao, ali je njegova izjava izazvala buru među političkim partijama u Tirani, povećavajući tako još više uznemirenost I albansko ustručavanje u odnosu na Samit.

    U Tirani još uvek nije nestao gorak ukus koji je izazvao predlog predsednika Širaka iznet juna meseca, pre nego što je Francuska preuzela predsedavajuću ulogu EU za organizovanje jednog Samita EU sa zemljama Zapadnog Balkana, gde bi se uključile države proizašle iz bivše jugoslavije plus Albanija. Niko u EU nije pokušao da razjasni zbog čega bi Albanija trebala da se uključi u istu grupu sa državama proizašlim iz bivše Jugoslavije, u vreme kada je ona istorjski nekoliko puta dokazala nastojanja nekadašnje Jugoslavije da se ona uključi u nekakvu jugoslovensku federaciju. Međutim, Tirana je progutala zlosrećnu formulaciju Zapadni Balkan o formatu učešća, zbog činjenice što je organizator EU I što se nadala da će cena njenog križnog puta do odlaska na Samit biti obećanje za započinjenje razgovora o sklapanju Sporazuma o asocijaciji I stabilizaciji.

    Međutim, izgleda da se to neće desiti. Ni predsedništvo EU, ali ni Evropska Komisija nisu do sada dale zeleno svetlo, a ni prethodna dokumenta Samita distribuirana od strane organizatora to ne predviđaju. Tako, Albanija ide na Samit u Zagreb sa uverenjem da neće dobiti ono što zaslužuje I da bi izvršila ritual susreta koji su poznati u diplomatskoj praksi, kada se ide jednostavno da se ne bi odvojili od drugih.

    AIM Tirana, Arian LEKA