AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 16 NOV 2000 14:47:48 GMT

    Tajne makedonskog zlata

    Ili, kako je i zasto, preko noci, prodat misterioznom kupcu za 3,7 miliona DM, deset puta manje od procenjene vrednosti, jedini rudnik bakra i zlata u Makedoniji “Bucim”. Dok celokupna javnost u zemlji ne moze da se sabere od zaprepascenja, Vlada u cijoj je reziji izvedena ova

    skandalozna transakcija, izbegava da daje objasnjenja i odgovore na brojna pitanja, pa se mnoze sumnje i spekulacije, a zateceni rudari strajkom pokusavaju da preokrenu stvar u svoju korist.

    AIM Skopje, 15.11.2000

    Novi skandal tektonskom snagom potresa makedonsku ekonomiju. Krajem prosle sedmice je na berzi dugorocnih vrednosnih papira u Skoplju, prodat drzavni paket od 82% akcija jedinog rudnika za bakar, zlato i srebro u zemlji “Bucim” iz Radovisa, do skora najveceg i najrentabilnijeg privrednog kapaciteta. Na navodno obicnoj, kupoprodajnoj transakciji, anonimni kupac iz inostranstva, je dobio 246.220 akcija nominalne vrednosti 100 DM sa diskontom od cak 85 posto i

    za njih platio, ne 30, vec svega 3,67 miliona DM. To je deset puta manje od prvobitno procenjene realne vrednosti rudnika i njegovih pratecih objekata gradjenih tokom dvadest godina uspesnog poslovanja. Njegova privatizacija je bila ocekivana, jer ga je Vlada nudila na berzi jos od oktobra prosle godine, ali nacin na koji je izvedena predstavlja presedan u dosadasnjoj praksi. Transakcija je unela ogromnu dozu uznemirenosti kako medju 800 zaposlenih u rudniku, tako i u siroj javnosti.

    Prvo, obavljena je krajnje konspirativno, uz svesrdno posredovanje uzeg rukovodstva vladajuce VMRO-DPMNE. Njihov predstavnik u Upravnom odboru Agencije za privatizaciju se, na samo pet dana pre prodaje rudnika, izborio za famozni popust i vrednost akcija sveo sa 100 na samo 15 DM. Obrazlozenje Agencije je da se do sada niko nije zainteresovao za kupovinu rudnika iako su, prethodno, akcije dva puta bile klizane, sa 100 na 70, pa na 50 DM. Sama cinjenica da niko od zainteresovanih u zemlji nije bio obavesten o odobrenom neuobicajeno visokom diskontu od 85% upucuje na sumnju da je stvar nastimana i da je kupac bio unapred izabran tajno.

    Drugo, ime novog gazde se jos uvek zvanicno ne objavljuje, kao i uslovi pod kojima je dragoceno nacionalno bogatstvo prodato “nepoznatom” strancu, pa se samo nagadja i mnoze razne spekulacije. Nadlezni ministri glume iznenadjenje i pokusavaju da smire uzavrele strasti. Na berzi kazu

    da je to uobicajena procedura dok kupac ne uplati sav novac i tako stekne pravo na upis u sudski registar i na sva prava i obaveze koje mu na osnovu zakona pripadaju.

    Tek posto su rudari stupili u generalni strajk, novi gazda, se ipak, oglasio. To je americko evropska firma za trgovinu papirima od vrednosrti “EurAM” zeljna da investira u jugoistocnoj Evropi, koja ima filijale u Bazelu, Parizu, Rijadu i Vasingtonu. Poslala je, navodno iz Vasingtona, famozni faks koji izazva nove sumnje. Najcesce pominjana je ona da iza svega stoji bugarski “Multigrup” blizak celnicima VMRO DMNE od ranije. Naime, kako tvrde rudari i svi koji su faks videli, u njemu stoji sturo obavestenje da je rudnik kupljen 8 novembra, sto nije tacno, jer je to uradjeno dan kasnije, kao i najava da ce krajem novembra u Radovis doci njihovi predstavinci. Zanimljivo je to sto na faksu nigde nema adrese, pecata, niti podataka o namerama kupca, ceni koju je platio, uslovima koje je dobio i sta ce biti sa radnicima. Stoga oni taj faks smatraju cistim falsifikatom i uporno insistiraju da im se obrati licno premijer Ljubco Georgievski, koji i od novinara, ovih dana, bezi ko od djavola. Rudari traze da se obavljena berzanska transakcija ponisti i rudnik ponudi, pod istim uslovima, prvo njima samima, sto su odavno trazili, ali nisu dobili!. Najavljuju odlucnu bitku svim sredstvima, sto podrazumeva obustavu proizvodnje i blokadu magistralnih puteva u zemlji. Podrsku rudarima daje i Vece Saveza Sindikata, a priliku pokusavaju da iskoriste za svoje ciljeve i politicke partije opozicije.

    Trece sto ovu prodaju rudnika bakra i zlata, na cijem lageru u ovom trenutku ima samo jalovine vrednije od cene po kojoj je on dat “strateskom partneru iz inostranstva”, cini krajnje sumljivom, jeste sve ono sto se u tom kolektivu dogadjalo od dolaska na vlast koalicije za promene. Ona je, naime, partijskim vojnicima VMRO-a zamenila kompletno strucno rukovodstvo rudnika. Od tada je, isticu rudari, pocela era skandala umesto borbe za vecu proivodnju, jagma za punjenjem vlastitih dzepova, nebriga za radnike, masine, objekte drustvenog standarda izgradjene u “starim dobrim vremenima uspesnog poslovanja”. Novo rukovodstvo je za samo 16 meseci uspelo da dobitak od 3,5 miliona maraka

    koje je zateklo, pretvori u dva miliona maraka gubitaka koji se, kumulativno, zavisno od toga ko iznosi podatke, procenjuju na 12, odnosno na 7,8 miliona maraka. Proizvodnja je smanjena za 30%, zarade rudara za 12 procenata (sa 515 DM u proseku na 450 DM), ukinut je topli obrok u drugoj smeni, pokusano je da se zatvori zdravstvena stanica i proda oprema stomatoloske ambulante, sto su rudari sprecili barikadama. Umesto da stiti interese kolektiva i drzave, novi direktor Stojan Ristov, govore ogorceni rudari, je na ime honorara partijskim clanovima Upravnog odbora i samofinansiranja potrosio 120 hiljda maraka, popravak dela opremeje za 570 hiljada maraka je dao bugarskim nazovi strucnjacima, a ne vlastitim inzinjerima koji su bili spremni da posao zavrse za 80 hiljada DM. Svim rudarima je kupio po jednu Bibliju da imaju, kazu, gde da se krste gledajuci sve gluposti koje oni prave. Spisak pikanterija ove vrste je podugacak. Licni i partiski interesi su doveli “Bucim” na rub ponora i na listu gubitasa za koje je predvidjen “dobos”, ubedjeni su i rudari i ekonomski analiticari. Pitanje je samo dali je sve uradjeno sa zadnjom namerom, ili iz neznanja i gramzivosti pojedinaca.

    Politicka carsija spekulira da iza ovog najnovijeg ekonomskog skandala stoji licno premijer i precednik VMRO DPMNE Ljubco Georgievski, koji kako pise opoziciona “Makedonija denes” “mnogo voli zlato”. Nije samo jasno dali ce rudnik zaista dati bugarskom Multigrupu kao nadoknadu zbog toga sto mu je nedavno, zbog zestokih reakcija zaposlenih, propala investicija u bitoljskoj fabrici secera i sa njim deliti profit, ili ce pak samo obogatiti privrednu kolekciju svoje partije, u kojoj, potsetimo, ima i fabrika i stamparija i trgovackih preduzeca. Dobro upuceni vladini eksperti i biznismeni tvrde da “Bucim” ima 130 miliona tona rudnih rezervi koji garantiraju bogatu eksploataciju, najmanje narednih 10 do 15 godina. U bakarnom koncentratu ima 20 do 25 grama zlata kojim se mogu pokriti svi troskovi proizvodnje, a svi ostali metali, poput bakra, srebra i td. predstavljaju cisti profit.

    Ministar finansija Nikola Gruevski, demantirajuci tek nakon pet dana spekulacije, tvrdi da je prodaja jedinog rudnika bakra i zlata u Makedoniji bila legalna i transparentna. Kupac ce platiti koliko treba, preuzeti dugove i do kraja sedmice ce njegovi predstavnici doci da rudarima objasne sve sto ih interesuje, te da se sa vlastima dogovore oko detalja koncesije za koriscenje rudnog bogatstva, podvlaci Gruevski.

    On istovremeno ukazuje na stetnost zestokih reakcija u zemlji nakon svake prodaje nekog privrednog kapaciteta koji negativno posluje, ali ne objasnjava zasto se prodaja vrsi tako kako se vrsi, netransparentno i uglavnom neposrednim sporazumima u cetiri oka. Svetu saljemo negativne signale i tako nikada necemo dobiti prave strateske partnere koji su nam neophodni za sprovodjenje reformi i izlaska zemlje iz ekonomske krize, podvalci ministar finansija, apelirajuci na toleranciju i strpljenje javnosti.

    Sa tim se slazu i pravni eksperti, ali, otvoreno izrazavajuci sumnju u iskrenost vlastodrzaca da se Bucim proda legalno, jer svi dokazi govore da je transakcija zaista progurana na “mala vrata”, posecaju na rupe koje postoje u makedonskom zakonodavstvu kada su koncesije u pitanju. Ni

    jednim parafom nove gazde nisu obavezane da drzavi placaju nadoknadu za eksploataciju rudnog bogatstva, sto je non sens i suprotno evropskim normativima. Insistiraju da se obustavi jesenja rasprodaja nacionalnog bogatstva dok se ne uklone zakonske dubioze i dok se ima sta jos prodavati.

    Tako misle i mnogi ekonomski analiticari. Imajuci u vidu kako je aktuelna makedonska vlada do sada prodavala velike firme gubitase strancima, pocev od skopske rafinerije nafte “Okta”, jedine u zemlji, preko veleske Topionice olova i cinka i kavadarackog kombinata feronikla “Feni”, do ovog zadnjeg bisera makedonske spekulativne privatizacije, radoviskog rudnika bakra i zlata.”Bucim” , tvrde da se podrivanje ekonomskih temelja drzave mora hitno zaustaviti. Grubo su izracunali da je prodajom navedenih cetiri privrednih giganata na staklenim nogama Makedonija zaradila 20 miliona maraka, a izgubila 300 miliona koje ce ubucuce morati da vracaju najmanje tri- cetiri generacije.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA