AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 15 NOV 2000 20:04:22 GMT

    Povratak Jugoslavije u OUN I OEBS

    Priština, 14.10.2000

    Jugoslavija Vojislava Koštunice nagrađena je njenim prijemom u OUN i OEBS, osam godina nakon što je Jugoslavija Slobodana Miloševića bila kažnjena i suspendovana iz ovih organizacija. I ako su pre osam godina na listi kažnjivih grešaka Miloševića bile poređane ''mnoge činjene i nečinjene stvari'', na Koštunicinoj listi bilo je samo jedno ''dostignuće'': Slobodan Milošević više nije na čelu Jugoslavije.

    Bivša jugoslovenska zastava sa crvenom komunističkom zvezdom skinuta je sa Ist Rivera, a podignuta je zastava bez petokrake. Prvi komentari na Kosovu glasili su: ''Spuštena je zastava jedne mrtve države, da bi se podigla zastava jedne nepostojeće države''. Ali, nezavisno od ironije i ovakvih komentara, prijem Jugoslavije (Albanci je još uvek nazivaju tzv. Jugoslavija ili ono što je ostalo od Jugoslavije) u OUN i kasnije OEBS bio je korak koji nije oduševio Albance. Oni su isprva ocenili da se radi o jednom ishitrenom koraku. Prema brojnim lokalnim posmatračima, radilo se o ''najvećoj nagradi novom nacionalističkom lideru u Beogradu''. Drugi, pak, pesimističniji u svojim ocenama tvrde da deo međunarodnog faktora ''okajava grehe'' prema Jugoslaviji zbog kampanje bombardovanja. Bez obzira na to što je prvi čovek NATO Lord Džordž Robertson izjavio da se ''neće isplatiti nikakva ratna odšteta Jugoosaviji, za mnoge na Kosovu upravo je povratak Jugoslavije u OUN I OEBS bila najveća isplata.

    Albanske političke patije su u svojim prvim izjavama koje su kao i inače bile takoreći identične, istakle su da bi ''Koštunica trebao da ispuni nekoliko temeljnih uslova, kao što je oslobađanje albanskih zatvorenika koji se drže po zatvorima u Srbiji, rasvetljavanje sudbine nestalih, plaćanje ratne odštete i posebno saradnja sa Haškim tribunalom za ratne zločine''. Ni jedan od ovih uslova nije ispunjen. Koštunica je pobedio samo jednom pismenom ''molbom''...

    Demokratski savez Kosova (DSK), možda više u cilju smirivanja javnog mnjenja, preko potpredsednika Kol Berishe je izneo stav da je to ''ipak jedan kredit međunarodne zajednice čiju će kamatu Koštunica skupo platiti''. Po njemu, to je na prvi pogled jedna šargarepa koja bi se veoma brzo mogla pretrvoriti u štap na Koštunicinim leđima. On je čak ''uverio'' simpatizere njegove partije (koja je na lokalnim izborima dobila 58 odsto glasova), da se ne plaše promena u Beogradu niti procesa koji se odvijaju oko Beograda.

    Rivalska partija DSK, Demokratska partija Kosova (DPK) bivšeg političkog lidra OVK Hashima Thacija ocenila je ishitrenim prijem Jugosolavije u OUN i OEBS. Bardhul Mahmuti, predstavnik za spoljnu politiku u ovoj partiji je izneo da su ''promene u Srbiji bile dovoljne za neke međunarodne faktore da usredsrede angažovanje političke energije prema Beogradu''. Po njemu, na čelu tih nastojanja stoje oni faktori koji su uvek bili saveznici Srbije. Ova partija je iznela da će se angažovati u pronalaženju saveznika koji će se boriti za nezavisnost Kosova. S druge strane, do definitivnog rešenja njegovog političkog statusa, Kosovo bi po DPK trebalo da ima poseban status u svim međunarodnim strukturama.

    Bilo kako bilo, prijem Jugoslavije u OUN je ''aktivirao'' političke i nepolitičke subjekte, analitičare i nezavisne posmatrače na Kosovu, koji su se upustili u dugi niz špekulacija, ocena, i ironičnih pristupa ovoj temi. Neki od njih su ustvrdili da se ''svet pokazao neodgovornim'', drugi su pak govorili da se to ''ne tiče mnogo Kosova, jer je ono poseban entitet'', treći su pak mišljenja da će to ipak ''otežati proces pregovaranja o konačnom statusu Kosova''.

    Slučajno ili ne, na dan kada je Jugoslavija ušla na ''velika vrata'' u OUN, u Prištini su članovi Nezavisne međunarodne komisije za Kosovo i njen predsednik Ričard Goldston objašnjavali pojedinosti svog predloga ideje o ''uslovnoj nezavisnosti za Kosovo''. Bio je to prvi predlog jedne međunarodne komisije za koju ''nezavisnost Kosova'' nije više tabu tema. Međutim, neki albanski politički predstavnici su izneli stav da su ''otvorene diskusije o mogućnosti sticanja nezavisnosti Kosova'' odigrale ulogu svojevrsne dimne zavese, iza koje su se igrale druge igre koje imaju za cilj sankcionisanje aktulenih događanja''. Poznato je dakako, da Rezolucija 12 44 Saveta bezbednosti OUN status Kosova vidi u okviru jugoslovenske federacije. Bilo to i fomalno, ova Rezolucuja priznaje jugoslovenski suverenitet na Kosovu, a to je više nego neprihvatljivo za albanske predstavnike.

    Oni se posebno pribojavaju određene američke uloge oko prijema Jugoslavije u OUN. To pitanje je podsticano od strane ''balkanskog buldožera'' Ričarda Holbruka, koji je samo dva meseca ranije, kada je u Beogradu još uvek vladao Milošević zatražio skidanje jugoslovenske zastave ispred zgrade OUN. Sada je upravo Holbruk pitanje prijema SRJ gurao napred i to samo nekoliko dana nakon što je završio turneju po Jugoistočnoj Evropi. Američke diplomate u Prištini su obećavale da neće biti promena u njihovoj politici prema Kosovu i da nezavisnost ostaje jedna od otvorenih opcija o kojoj teba da odluče narodni regiona. Međutim, ovde se komentariše da ove izjave dolaze od strane administracije čiji se mandat završava u roku od nekoliko meseci...

    Albanski politički predstavnici kao da su sada izmenili svoje zahteve. Pozivajući se na visoke ocene o tek završenim lokalnim izborima, oni istrajavaju na ubrzanom održavanju opštih izbora. Prema njima, iz ovih izbora bi proizašle rukovodeće strukture sa posebnim legitimitetom. Osim toga, oni zahtevaju i privremeni Ustav i funkcionisanje Kosova kao posebnog entiteta. Tada bi se otvorile i realne mogućnosti za pregovore o defintivnom statusu Kosova, koje po njima svakako treba da bude odvojeno od Jugolsavije...

    Ipak, oni pažljivo čekaju i prate razvoje u Republici Crnoj Gori i definisanje odnosa ove Republike sa Srbijom. Ako bi Crna Gora odlučila posredstvom Referenduma o svojoj sudbini, onda, pitaju se oni, ko bi mogao da Kosovu tako što zabrani? Međutim., Albancima je jasno da se ''aklamacija u Savetu bezbednosti i u Generalnoj skupštini OUN za prijem Jugoslavije ne može ponoviti i kada je reč o sudbini Kosova''.

    Bilo kako bilo, stavljanje u agendi pitanje finalnog statusa Kosova i sve češće pominjanje (bez rukavica) mogućnost sticanja njegove nezavisnosti, Albancima uliva nadu da bi ''bilo kakvo nastojanje za očuvanje, čak i simboličkog suvereniteta Jugoslavije nad Kosovom ''bila još jedna avantura međunarodne zajednice i njene dosadašnje kolosalne investicije za mir na Kosovu''. Mnogi ovdašnji analitičari veruju da već prolazi vreme '' zapadnoevropske nostalgije za Titovom Jugoslavijom'', koja se po njima ne može ponoviti...

    AIM Priština, Besnik BALA