AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 13 NOV 2000 07:55:30 GMT

    Konačni rezultati I dileme

    Priština, 12.11.2000

    Deset dana nakon održavanja lokalnih izbora na Kosovu, administrator OUN Bernar Kušner stavio je potpis na konačni dokument kojim se ''blagosiljaju'' rezultati izbora ili, kako se kaže, oni su i zvanično dobili ''sertifikat''. Ceremonija njihovog potvrđivanja započela je sa sat vremena zakašnjenja, jer su mirvne snage KFOR-a evakuisale celu zhgradu Misije OUN zbog ''pretnje da je postavljena bomba''.

    Alarm se pokazao lažnim, ali njegova senka kao da je želela da podseti međunarodne autoritete da ''primena rezultata izbora nije tako laka stvar''. Možda je iz tog razloga šef civilne Misije Bernbar Kušner požurio da iznese ubeđenje da ''ne očekuje nemire tokom procesa transfera lokalne vlasti'', dodajući da su ipak mirovne snage i policija spremni da prebrode svaki problem i da su u tom cilju preduzete sve mere... Čini se da su u te mere ušle i vanredne ocene međunarodnih zvaničnika o toku izbora. Te ocene, izgleda da su otupile i ''želju'' onih političkih snaga koje su izgubile na izborima da preduzmu bilo kakav korak u cilju njihovog eventulanog osporavanja. Čak, ovakve ocene kako da su otupile želju pobednika za ''slavljenjem pobede''. Ni jedna ni druga strana nisu ''rizikovale'' da isprovociraju ''zadovoljstvo'' njihovih glasača, koji su već bili ubeđeni izjavama međunarodnih ''prijatelja'' da je ''pobedilo Kosovo''...

    Najviši međunarodni predstavnici su upozorili da ocena ovih izbora treba da se izvrši u njihovom kontekstu. ''Godinu ipo nakon rata, u društvu bez ikakvih instutucija, bez valjanog popisa, bez tradicije otvorenih i transparentnih izbora...'', rekao je Dan Everts šef OEBS-a, inače na čelu organizovanja ovih izbora. Ređajući dugi niz ocena, on je izneo da se ''28. oktobra videlo da su ispunjena tri temeljna kriterija za slobodne izbore: Nemogućnost za krađom glasova, to što su izbori protekli bez nasilja, i što je učešće bilo masovno''. Tom prilikom on je rekao da je samo 3,6 odsto glasova bilo nevažećih i da je to veoma nizak procenat za prvo postkonfliktno glasanje. Uopšte uzev, za ambasadora Evertsa, izbori su bili u punoj saglasnosti sa međunarodnim standardima.

    Na lokalnim izborima od 28. oktobra, prema OEBS-u glasalo je 79 odsto od ukupnog broja registrovanih glasača. To je ocenjeno kao izvanredan uspeh u poređenju sa brojnim drugim zemljama zapadne demokratije. Na prvom je mestu je Demokratski savez Kosova moderiranog albanskog lidera Ibrahima Rugove sa 58 odsto glasova, Demokratska partija bivšeg političkog lidera OVK Hashima Thacija, dobila je 27. 3 odsto, Aleansa za budućnost Kosova Ramusha Haradinaja, (bivšeg komandanta OVK za zapadno Kosovo) 7,7 i Albanska demohrišćanska partija Kosova, Marka Krasniqija (dugogodišnjeg Rugovinog saveznika) dobila je 1,40 dosto glasova građana. Sve druge političke snage, građanske inciijative i nezavisni kandidati dobili su manje od jednog odsto glasova. Na osnovu konačnih rezultata, pobednička partija ima 504 mesta u opštinskim skupštinama, Demokratska partija 267, Aliansa za buducnost Kosova 71 i Albanska demohrišćanska partija dobila je osam mesta, dok su neke druge, uglavnom manjinske partije dobile po 4 i manje mesta.

    Zvaničnici su rekli da je veoma značajna bila činjenica što je na ovim izborima primenjivan proporcionalni izborni sistem, jer je to onemogućilo mogućnost stvaranja jednopartijskih opštinskih skupština, što bi se desilo primenom većinskog sistema.

    Bilo kako bilo, 27 opština na Kosovu je već dobilo svoje savetnike koji bi trebalo da preuzmu vlast od zajedničkih administrativnih struktura koje su utemeljene od strane Misije OUN. S druge strane, u trima severnim opštinama Kosova, Leposaviću, Zubinom Potpoku i Leposaviću, opštinska rukovodstva će biti postavljena političkim imenovanjima. Ovaj sistem će biti primenjivan i u drugim zonama nastanjenim Srbima, pošto su ovi poslednji bojkotovali proces izbora. Doduše predstavnici kosovskih Srba koji će biti imenovani od strane Kušnera nisu prisustvovali konstituisanjima opštinskih skupština, jer se još uvek vodi polemika izmedju predstavnika u Srpskom nacionalnom veću za Mitrovicu i ovih u Gračanici. Naime, ovi prvi se ne slažu da treba imenovati sprske predstavnike, dok su ovi drugi to dogovorili sa Kušnerom. Prvi se zalažu za održavanje izbora po srpskim enklavama i stvaranju na primer u Mitrovici dve opštinske skupštine, srpsku i albansku, čemu se protive kosovski Albanci. Uostalom, konsultacije se i dalje nastavljaju i ovih će se dana doznati njihov epilog.

    S druge strane, nisu bili baš svi zadovoljni rezultatima ovih izbora za lokalnu vlast na Kosovu. Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, bilo je jasno da je izbore dobio DSK. To svakako nije izazvalo ''entuzijazam'' kod političkih partija koji se već u ovdašnjoj štampi nazivaju ''ratnim krilom'' i u kojima su uključeni bivši lideri OVK. U jednom grafitu, ispisanom na asfaltu u centru Prištine, najverovatnije od strane nekog nezadovoljnog bivšeg borca pisalo je: ''Prištino, srce moje, zapala ti krv mog brata. Izbori 2000, sramota.'' U stvari, neki su govorili da je po bio ''pravedni '' revolt onih koji su se borili ''za slobodu Kosova'', a da su Kosovari glasali za one koji su ''sabotirtali rat''. Da bi argumentovali svoje reči, žurili su da podsete na susrete dr. Rugove sa Miloševićem, njegove početne izjave da ne zna ko je OVK i da je ona stvorena od strane tajnih srpskih službi''. Sledbenici Rugove s druge kažu da su autori ovog grafita oni ''koji su za cilj imali da vrše vlast na osnovu tzv. ''revolucionalnog prava'''', karakteristično za totaliterne sisteme jugoistočne Evrope. Izgleda da je takvo jedno objašnjenje više imalo za cilj da podseti ljude na političku prošlost nekih od čelnika bivše OVK, koji su delovali u ilegalnim organizacijama bliskim levim snagama.

    Ipak, jezik upotrebljen u ovim raspravama nije dobio na žestini koja bi mogla da rizikuje neko izbijanje emocija ili pak i nemira. Političke partije su odmah priznale rezultate izbora na šta su ironičniji kazali da nisu nisu imali drugog izlaza, jer su se na to obavezali potpisom zajedničke deklaracije pred američkim ambasadorom u OUN Ričardom Holbrukom. Bilo kako bilo, oni su izjavili da će ''sarađivati u stvaranju novih struktura vlasti i da će početi sa radom za pripremu opštih izbora''. Ipak, gotovo se celokupna javnost usredsredila na analize o razlozima pobede DSK i na obrazlaganje teze da li su uistinu gubitnici snage koje su proizašle iz bivše OVK.

    Još uvek nije jasno da li je to bilo nastojanje da bi se utešili njihovi sledbenici, ali partije bivših boraca su iznele da su zajedno dobili oko 40 odsto glasova i da to nije malo. Odmah nakon izbora oni su požurili da svedu bilans svog političkog rada, podsećajući da ''mnoge od tih partija nisu dužeg veka od šest meseci i da je proces transformacije bivše OVK bio težak proces koji je oduzeo mnogo vremena i energije''. Po njima, Demokratski savez Kosova nije imao drugog posla osim da se pripremi za izbore. Ovi poslednji, s druge strane, iako rezervisaniji (kao pobednici i nisu imali razloga da budu tako bučni) izneli su da su nove partije platile ''cenu'' za svoje greške. Mnoge nelegalne delatnosti nakon rata su se vezivale za imena pripadnika bivše OVK i to je svakako uticalo na glasače koji su ipak izabrali jednu ''mekšu'' i manje '' arogantnu'' snagu...

    Ovdašnji analitičari kažu da i Albance, kao i druge narode u regionu karakteriše visok stepen konzervatizma i da se teško podvrgavaju promenama. ''Zar nisu bili Srbi ti koji su na vlasti punih 13 godina držali Miloševića, a Hrvati, Bošnjaci...., Kosovo nije na Marsu'', govorili su oni.

    Drugi, pak, odgovoraju, da je to sasvim pogrešno poređenje, jer je opštepoznato i to se ne sme zaboraviti da a Rugova nije ni Milošević ni Tuđman, niti se sa njima može porediti.

    AIM Priština, Arbnora BERISHA