AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 08 NOV 2000 06:57:06 GMT

    Šta stoji iza bojkota?

    Priština, 7.11.2000

    Aktuelno, albansko- srpski odnosi se odvijaju u duhu konfrontacija oko ovojesenjih izbora. Samo su teme nove. Istinski problemi su isti kao i pre uslaska KFOR-a i uspostave vlasti UNMIK-a na Kosovu, kao i pre izbora Vojislava Koštunice za predsednika SRJ. Međutim, stanje na terenu se u velikoj meri izmenilo i akteri su primorani da uvažavaju nove činjenice. Albancima više ne stoji nad glavom srpsko oružje i to se u široj javnosti objašnjava kao stečena sloboda. Ako se sloboda povezuje sa nezavisnošću, onda formalno i faktički proizilazi da su svi oni koji tako misle u zabludi, tvrde ovdašnji analitičari.

    S druge strane, ako se uzmu u obzir politički ciljevi, postoji potpuna identičnost između Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića. Čak, mnogi od njih navode da je Koštunica nacionalista po ubeđenju, dok je Milošević bio nacionalista zbog ambicija da ostane na vlasti. To dokazuju i poslednje Koštunicine izjave o ratu, ratnim zločinima, izborima, definitivnom statusu Kosova. Uprkos tome, postoji velika razlika u njihovim praktičnim pozicijama. U novim okolnostima, Koštunica se ne može ponašati kao Milošević, ne može delovati kao što bi to možda želeo ili kako se ponašao u vreme Miloševića.

    Odlazak srpskih snaga, kosovski Srbi doživljavaju kao porobljavanje, a ponovnu slobodu vide u uspostavljanju srpske vlasti na Kosovu. Za Albance bi to bilo ponovno uspostavljanje ropstva i nema nikakve sumnje da bi se jedan njihov veliki deo, kao i tokom '98. - '99. godine tome usprotivilo oružjem. Ovo je suština albansko - srpskog problema na Kosovu. Argumente koje iznose Srbi u vezi sa njihovim položajem na Kosovu od ulaska KFOR-a i sada u vezi sa izborima čini se da u suštini predstavljaju samo pokriće za suštinske ciljeve. Druga strana takvih argumenata je sprečavanje udaljavanja i odvajanja Kosova od Srbije. U toj funkciji su kosovski Srbi bojkotovali registraciju stanovništva i lokalne kosovske izbore od 28. oktobra. Još u proleće ove godine, kada je započeo popis, predstavnici Srba su izneli da neće učestvovati na izborima koje organizuju UNMIK i OEBS. To su bili istinski argumenti protivljenja, iako su predstavljeni u drugim oblicima. U prvoj grupi argumenata ulaze nedostatak sigurnosti, ograničavanje prava kretanja i zatvaranje u enklavama. U drugoj grupi ulaze ispunjavanje zahteva za povratak Srba. Za sve Srbe koji sada žive van Kosova se tvrdi da su bili silom proterani, iako je široj javnosti poznato da se oko 100 hiljada njih odlučilo na beg sa srpskim oružanim snagama, u najvećem procentu zbog učešća u zločinima na Kosovu, odnosno straha od osvete. Ipak, srpski predstavnici na Kosovu uvek kada se pruži prilika kažu kako je sa Kosova "proterano 200 hiljada Srba", a "hladno" se pominje i cifra od 300 hiljada, mada je jasno da je i po zvaničnim statistikama Beograda, na Kosovu krajem ove decenije živelo oko 200 hiljada Srba. Dakle, obično se ne pominju statistike UNMIK-a, KFOR-a i UNHCR-a da na Kosovu trenutno živi 90 do 100 hiljada Srba.

    Kao jedan od uslova za registraciju i učešće na izborima oni su iznosili da je potrebno da se i izbegli Srbi popišu ili da se garantuje u stvari njihov povratak. Sada se ističe potpuno drugačiji argument. Da su Srbi na Kosovu bez ikakvih problema mogli da se registruju, ali da Miloševićev režim nije dozvoljavao kosovskim Srbima koji su utočište pronašli u Srbiji da se registruju, iznoseći nadu da će se i ovo pitanje, sa novim vlastima u Beogradu, rešiti. Treća grupa argumenata je najneodređenija. Kaže se da registracija srpskog stanovništva i učešće na kosovskim izborima, razume se i u strukturama zajedničke vlasti sa UNMIK-om, treba da se vrši u skladu sa Rezolucijom 12 44 Saveta bezbednosti OUN. Najubedljivija pretpostavka bi trebala da bude da bi kosovski Srbi mogli da zahtevaju ili će to uraditi da takve i slične odluke u vezi sa Kosovom UNMIK donosi samo nakon što obezbedi pristanak srpskih državnih organa u Beogradu. Ovoj grupi pripada i zahtev koji se mogao čuti u Srpskom nacionalnom veću u Gračanici da Albanci treba da učestvuju na srpskim parlamentarnim izborima koji će se održati 23. decembra ove godine i izaberu svoje predstavnike u srpsko-crnogorsku federaciju. U protivnom, Srbi će se povući iz svih zajedničkih organa koje je organizovala Civilna Misija OUN. Uzgred se može reći da je dosadašnje srpsko učešće u ovim organima bilo simbolično, na nivou posmatrača i uslovljeno brojnim zahtevima. Administrator OUN za Kosovo Bernar Kušner vodio je ovih dana sa srpskim predstavnicima intenzivne razgovore o ovim pitanjima i već se govori da je usklađena lista predstavnika kosovskih Srba koje će on privremeno imenovati u lokalne organe do mogućeg održavanja posebnih izbora u opštinama sa srpkom većinom. Ipak, sva ova pitanja ostaju i dalje veoma zamršena, jer se između ostalog oko svih detalja nisu usaglasili ni predstavnici Srpskog nacionalnog veća u Gračanici i severnom delu Mitrovice.

    Kada je UNMIK dozvolio održavanje jugoslovenskih izbora septembra ove godine i na Kosovu, svi predstavnici kosovskih Srba su pozdravili ovu odluku kao jedino moguću i logičnu. I u tim okolnostima, kada se pretpostavljalo da će pobediti Milošević i njegova svita, oni su tvrdili da na ovim izborima treba da učestvuju i Albanci pošto se "Kosovo nalazi u sastavu Srbije i Jugoslavije". Kao posledica toga, oni bi trebali da glasaju za izbor "svog" predsednika. Na tim izborima je glasalo oko 45 hiljada Srba koji žive na Kosovu. To bi trebalo da predstavlja negde od 80 do 90 odsto građana sa pravom glasa. Od ukupne ove brojke, oko 35 hiljada glasalo je za Miloševića. I sada isti ti pozivaju ili uslovljavaju učešćem Albanaca na srpskim parlamentarnim izborima, na kojima će se birati parlament i vlada koje treba da inauguriše predsednik Republike Srbije, optužen od strane Haškog tribunala za ratne zločine na Kosovu.

    I dok Koštunica, kako se ovde često navodi, "pokušava da uspostavi ravnotežu zločina", izjavljujući da su ih činile obe strane, kosovskim Srbima je teško da prihvate i tako nešto, valjda zato što su u poslednjih deset godina naučili da se predstavljaju kao žrtve Albanaca, čak i onda kada su mnogi od njih učestvovali u zločinima na Kosovu.

    Iako su predstavnici Srba pozdravili održavanje jugoslovenskih izbora i na Kosovu, septembra ove godine, sada su odbacili ili negativno ocenili održavanje lokalnih kosovskih izbora. Jugoslovenski predsednik Koštunica je izjavio da oni nisu ni trebali da se održe, jer nije omogućeno da glasaju svi, uključjući dakle Srbe pre svega. Smatrajući ih kao tendenciju konstituisanja samostalnog Kosova, Koštunica je te izbore nazvao opasnim po ceo Balkan, a u Srbiji je rasprostranjeno mišljenje, usled verovatno tako plasiranih informacija, da su na Kosovu održani jednonacionalni izbori, kao da na njima nisu učestvovali Turci, Bošnjaci, Romi, Goranci, Aškalije. I dok je Otac Sava Janjić, glasnogovornik Srpskog nacionalnog veća, pred izbore izjavio da će kosovski Srbi priznati rezultate izbora ukoliko ih bude priznala i međunarodna zajednica, Vladika Artemije je s druge strane kosovske izbore (nakon njihovog održavanja) nazvao političkom farsom. Koordinator Demokratske opozicije Srbije (DOS ) za Kosovo, Momčilo Trajković, inače blizak Nacionalnom veću u Mitrovici, gde je Koštunica imao i aktuleno ima izuzetan uticaj, osudio je održavanje kosovskih izbora, ali i učešće predstavnika Srba u organima vlasti UNMIK-a. Srpska političarka Rada Trajković, do pred samu intervenciju NATO predsednik Šešeljeve Srpske radikalne stranke za Kosovo, a sada predstavnik kosovskih Srba u Privremenom administrativnom veću Kosova, sada "traži" da Srbi i Albanci žive zajedno. Ona je ovih dana izjavila da Srbija, iako je bombardovana od strane zapada, nastoji da pronađe puteve saradnje sa Zapadom, ali je i na pitanje novinara izjavila da ne žali zbog politke koja se prema Kosovu vodila prethodnih godina.

    Kosovski Srbi su masovno izašli na savezne izbore septembra meseca i najavili da će učestvovati i na decembarskim srpskim izborima, naravno ukoliko se Kušner bude odlučio da dozvoli tako nešto. On o tome još uvek razmišlja i čini se da može da popusti samo ako bude druga strana popustila oko onoga što od njih zahteva civilni administrator. Predstavnici kosovskih Albanaca, ako i nisu burno reagovali na organizovanje jugoslovenskih izbora na Kosovu, jer su i UNMIK i OEBS isticali da ih neće podržati niti sprečavati, oko eventualnog održavanja srpskih verovatno bi iskazali veliko nezadovoljtvo. Na takvu mogućnost, t.j. održavanja srbijanskih izbora (kako barem tvrde ovdašnji pravni stručnjaci), ne ukazuje ni Rezolucija 12 44.

    I kada je reč o bezbednosti kosovskih Srba i argumentu da nisu mogli da učestvuju na kosovskim izborima zbog nesigurnosti, i pored zaista velikih teškoća sa kojima se svakodnevno suočavaju u vezi sa tim, mnogi tvrde da to ipak nije pravi razlog za takav stav. I portparol OEBS-a Roland Bles je preneo stav ove međunarodne organizacije da se radilo o pre svega političkoj odluci kosovskih Srba, jer, obrazložio je on, nikakvih bezbedonosnih problema nisu imali kada su izašli da glasaju za izbore na jugoslovenskom nivou održane i na Kosovu. Kosovski analitičari već neko vreme analizirajući argumente koje iznosi srpska zajednica na Kosovu o neodazivanju na lokalne izbore, i konstatuju da u političkoj eliti kosovskih Srba postoji jedan "duboko uvreženi antikosovarizam" i da oni sebe isključivo i fizički i teritorijalno vide kao deo srpske teritorije, odnosno kao žrtvovani deo Srbije koji zaslužuje sve moguće privilegije i "koje treba obezbediti čak i silom oružja".

    Međutim, većina ovdašnjih posmatrača stavove srpskih predstavnika oko određenih političkih pitanja, dakle i oko pitanja izbora, ipak vide u uskoj uzročnoj povezanosti i međuzavisnosti sa stavovima zvaničnog Beograda oko tih istih pitanja. I zato se pogled kao i obično često upire prema Beogradu i mogućim tamošnjim indicijama.

    AIM Priština, Fehim REXHEPI