AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 07 NOV 2000 21:16:31 GMT

    Srbija:Kriza vlade

    AIM, Beograd, 7. 11. 2000.

    U situaciji kada se u Srbiji sve raspada, tone u duboki mrak, ne samo figurativno već i bukvalno zbog nestašica struje, položaj jednog čoveka postao je bitniji od sudbine 8 miliona gradjana. Reč je dakako o Radomiru Markoviću, načelniku resora Državne bezbednosti MUP Srbije čiju smenu sa te dužnosti zahtevaju Demokratska opozicija Srbije i Srpski pokret obnove kao uslov za početak rada Vlade Srbije. Prema izjavama čelnika DOS i SPO prilikom dogovora o formiranju prelazne vlade Srbije, socijalisti su se saglasili da osim načelnika Državne bezbednosti, sa svojih funkcija odu još i sudija Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica i republički tužilac Dragiša Krsmanović.

    Zašto ovakav zahtev nije decidno naveden u sporazumu izmedju SPS, DOS i SPO, ostaje samo da se nagadja. Prema jednima, razlog treba tražiti u cajtnotu u koji su bili dovedeni pregovarači. Kako bi bio ispoštovan rok za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora a socijalisti nisu bili skloni da prihvate i ove zahteve opozicije, odlučeno je da se postupi po principu "daj šta daš, a kasnije ćemo videti šta ćemo sa ostalim". Po drugima, u DOS se tada nije razmišljalo niokakvim perosnalnim ostavkama kao uslovu za formiranje vlade, jer se polazilo od toga da je "viši interes-raspisivanje vanrednih izbora" najbitniji, a da će se sve drugo rešavati posle izbora.

    Medjutim, kako je kao kompromisno rešenje u pojedinim ključnim resorima republičke vlade usvojen triparitetni princip, DOS je podržao zahteve SPO za smenom trojice funkcionera SPS kako ne bi stvorio "ljute protivnike umesto partnera u budućem saodlučivanju", ali je smatrao da to ne mora da bude uneseno i u sporazum ako to već socijalisti ne žele, već da je dovoljna usmena garancija da će trojica funkcionera odmah nakon formiranja prevremene vlade podneti ostavke. Čak je pominjan i rok od sedam dana za taj posao. Mnogi su spremni da ovakvo ponašanje DOS procenjuju kao dokaz ili njihove velike naivnosti ili loše procene ,dok drugi opet u svemu vide "zaveru protiv SPO".

    Bilo kako bilo, tek formirana vlada Srbije održala je samo jednu, konstituivnu sednicu.Prema tvrdnjama ministara iz redova DOS, sva ministarstva su nastavila sa radom, ali sednice Vlade nema dok ne bude ispunjen zahtev za smenom šefa Državne bezbednosti, pošto su druga dva uslova ispunjena podnošenjem ostavki predsednika Vrhovnog suda Srbije i republičkog tužioca. Istina, ni njihove ostavke nisu validne jer Vlada kojoj su podnete nije zasedala pa nije mogla ni da ih prihvati.

    Kada je reč o razrešenje Radomira Markovića, tu je tek nastao pravi rašomon. Prva vest da je on svoju ostavku kovertirao i ponudio je novoizabranom predsedniku SRJ, niko od nadležnih nije ni demantovao ali ni potvrdio.U nastupu na državnoj TV, Marković je pri tom hladno pokušao da objasni da "ni u jednoj državi nije dobro kada neko ko se nalazi na njegovoj funkciji podnosi ostavku na zahtev jedne partije" a kovertiranu ostavku ni jednog trenutka nije ni pomenuo. Njegov televizijski nastup izazvao je pravu lavinu gnevnih reakcija. "Ako nije dobro da podnosi ostavku na zahtev jedne partije, kako je onda dobro da mu jedna partija brani da podnese tu ostavku" upitao se koministar policije u novoj republičkoj Vladi, Božo Prelević. Zoran Djinjdić, jedan od lidera DOS izrazio je svoje čudjenje da "Rade Marković ne zna kome treba da ponudi ostavku". Ova reakcija Djindjića usledila je nakon saopštenja izdatog iz kabineta predsedniak Koštunice u kome se kaže da "on nije tražio smenu ni šefa Državne bezbednosti ni načelnika Generalštaba VJ". "Nije tražio, jer to i nije njegov zadatak po Ustavu", objašnjava Vladan Batić, šef poslaničkog kluba DOS u Veću Grdajana Skupštine SRJ. "Ali, to ne znači, da se slaže sa ostankom Markovića na toj funkiciji", pojašnjava dalje Djindjić, demantujući ujedno da je povodom "slučaja Marković" došlo do prvog vidljivijeg sukoba unutar DOS. Medjutim, podpredsednik DSS i ministar za saobraćaj u saveznoj vladi Zoran Šami, tvrdeći da "ne zna da je DOS primarno tražio smenu Markovića, jer da jeste to bi bilo u sporazumu", već traženje smene vezuje za "naknadni zahtev Draškovića" doliva dodajno ulje na vatru i daje šlagovort socijalistima koji tvrde "da se DOS ne drži sporazuma, da stalno nešto naknadno uslovljava, blokira rad Vlade samo da bi izbegao vanredne izbore".To je za govornicom saveznog parlamenta rekao novi predsednik Vlade Srbije Milomir Minić, a svojim komentarom podkrepio i njegov partijski kolega, Ivica Dačić dodajući da "se sada najbolje vidi ko misli dobro ovoj Srbiji". Pri tom,dok lideri DOS tvrde "da se iza tog stepena zaštite Markovića krije mreža svega i svačega", socijalista Minić tvrdi da "SPS ne štiti Markovića nego Službu".

    Naravno, najoštriji u osudi iKoštunicine izjave i ponašanja SPS je SPO, čiji je čelnik Vuk Drašković inače i lično veoma zainteresovan za odlazak Radeta Markovića, pošto ga optužuje za umešanost u atentate na njega na Ibaraskoj magistrali i u Budvi. Iznošenje u javnost dokumenata koji dovode u vezu Radeta Markovića sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije, takodje se pripisuju “nestrpljivom” SPO koji želi što pre da dokaže krivicu prvog čoveka tajne policije. Nalozi tužilaštvu da ispita ove optužbe, koji su ovih dana usledile od strane novopostavljenih resornih ministara, sigurno je, neće dati brze rezultete.

    Stoga se opravdano postavlja pita nje kako Vlada Srbije može dalje da nastaviti da funkcioniše i naravno kakve će biti posledice takvog njenog rada.Misli se izmedju ostalog i na održavanje vanrednih izbora, sobzirom na zakonsku obavezu Vlade da donese odgovarajuće odluke u vezi sprovodjenja izbornog procesa i to u precizno utvrdjenim rokovima. Ako to ne bude uradjeno, a neće ako se Vlada ne sastane, što opet zavisi od toga da li će Rade Marković podneti ostavku ili ne, može se lako dogoditi da vanrednih izbora ne bude. Istina, u ministarstvima na čijem se čelu nalaze ministri iz redova DOS se ne sedi. Za samo dvadesetak dana pripremljene su odredjene mere za sanaciju problema kojih ima na pretek i u svim oblastima za koje su ova ministarstva zadužena. Napravljen je i presek stanja i došlo se do saznanja kako je rekao Nebojša Čović, podpredsednik republičke Vlade, da je "deficit republičkog budžeta za ovu godinu 1,5 milijardi maraka" .

    Rade i ministarstva gde se na čelnim mestima nalaze ljudi iz redova socijalista. Kako, svedoči predsednik Unije sidnikata prosvetnih radnika

    Srbije Radovan Pavlović. “Kada smo nedavno razgovarali sa ministrom Mihajlom Jokićem, koji je inače bio pomoćnik ministra prosvete u predhodnoj vladi, on nam je rakao da je od Vlade zatražio povećanje plata prosvetara za 100 odsto. Na naše pitanje kako to da sada traži toliko povećanje a nije se zalagao za takvu povišicu do pre mesec dana, on je objasnio da tada nije imao sadašanja ovlašćenja.Naš zahtev inače ni izdaleka nije dupliranje plata, tako da ispada da je ministar Jokić veći sindikalac od nas, stim što ne krije da ovakvo povećanje zavisi od donacija koje se očekuju iz inostranstva, a kada se donacije iscrpe, pošto vlada u budžetu nema para za takve plate prosvetnih radnika, biće to knjiženo kao dug države" objašnjava Pavlović i dodaje da "sada nije trenutak za štrajk, mada su u nekim delovima Srbije štrajkovi odpočeli, pre svega zato što nema jasno definisane druge strane za pregovore, mada je jasno ni da se sa prosečnom platom od 2000 dinara ne može izdržati do konstituisanja nove Vlade posle izbora 23.decembra ."

    I dok jedni pokušavaju da saniraju posledice rada predhodne vlade, drugi izgleda imaju zadatak da u ovih mesec ipo dana do izbora na sve moguće načine podkopavaju njen rad.Svoj doprinos tome daju uredno i Elektroprivreda Srbije haosom koji stvara uvodjenjem restrikcija i neprihvatljivim objašnjenjima koja daje, banke koje su pokušale sa novim monetarnim udarom, javna preduzeća i proizvodjači koji se utrkuju ko će zahtevati veće poskupljenje ili samoinicijativno povećati cene svojih roba i usluga sve u želji da odmah nadoknadi ono što im “predhodna vlast nije godinama davala”.Policija,finansijska inspekcija,tužilaštva i sudovi ponašaju se kao da se u društvu ništa ne dešava uz pojedinačna objašnjenja da se čakaju promeneIspada tako kao da je jedini problem to da li će Radomir Marković ostati na funkciji šefa Državne bezbednosti ili ne .”Ako jedan čovek, u ovom slučaju Rade Marković, predstavlja ključ funkcionisanja Vlade i rešavanja ogromnih problema sa kojima se suuočavamo, onda je to prevelika cena”,kaže koministar policije Božo Prelević, dodajući da smena šefa tajne policije nije u nadležnosti njegovog ministarstva , već jedino Vlade, odnosno predsednika Srbije Milana Milutinovića, koji jednim potezom pera može da ga smeni sa ove dužnosti.

    Kako predsednik Srbije to ne čini, pa zaključiti kome je najviše u interesu da izaziva krizu vlade.Ako se računa na to da će stanje haosa izazvati gnev gradjana i da će to umanjiti šanse DOS da ostvari ubedljivu pobedu na predstojećim decembarskim izborima, po svemu sudeći to je račun bez krčmara. Naime, sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da DOS zaparavo nema ozbiljnijeg takmaca na predstojećim izborima.Neozbiljno je stoga tvrditi da DOS-u odgovara da vlada ne radi kako bi izbori bili odloženi. Uostalom, kako ističe Nebojša Čović, “da smo hteli da vlada ne radi mi ne bi smo ni ulazili u nju, komotnije bi nam bilo da kritikujemo ono što čini kabinet Mirka Marjanovića do izbora, a onda sami formiramo vladu”.Pre će biti, kažu analitičari, da su upravo socijalisti ti koji su se uplašili izbornog kraha na predstojećim izborima, i koji jedinu”šansu” vide u tome da narodu prikažu kako “ovi koji su ih nasledili” ne mogu ništa da učine od onoga što su obećavali tokom predizborne kampanje,zaboravljajući izgleda na jedan detalj. Od 5. oktobra mediji u Srbiji nisu više onakvi kakvi su bili pre tog datuma.Istine o desetogodišnjoj vladavini predhodnog režima polako izbijaju na videlo.Cifre koje se pominju u tim pričama su za većinu ljudi nepojmljive.Nikakvo uništavanje dokumenata, o čemu se uveliko govori i kada je u pitanju DB,nikakva kupovina vremena po cenu dodajnog produbljivanja katastofe u kojoj se zemlja nalazi, neće spasti odgovornosti one koji će morati da polože račune pred licem pravde.Tim više je opravdano pitanje koje javnost ovih dana sve glasnije postavlja:ko ima prava da se igra sudbinom naroda,radi očuvanja nečije fotelje,pa bila to i fotelja šefa tajne policije Srbije?

    Tatjana Stanković