AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 05 NOV 2000 23:31:43 GMT

    Mrak pred kišu

    Tirana, 5.11.2000

    Albanija se suočava sa najtežom energetskom krizom u poslednjih 30 godina. Ironično, 25. oktobar smatran praznikom svetla, Albanci su obeležili u potpunom mraku. U potpunosti zavisno od energetskog sistema koji se bazira na hidrocentralama izgrađenim za vreme komunizma, Albanija oseća veliki nedostatak energije, prouzokovan dugim sušnim periodom. Albanski glavni grad Tirana je takoreći u paralizi satima. Ni glavni semafori nemaju električnu energiju. Biznis je takoreći blokiran. U Univerzitetskom bolničkom centru u Tirani lekari su telefonima sa upravom albanske elektroenergetske korporacije dogovarali raspored operacija, počev od najjednostavnijih do onih vršenih na srcu. S druge strane, obezbeđena je jedna posebna električna linija za snabdevanje jednog od porodilišta gde planiranje rađanja nije samo u rukama zvaničnika.

    Alarm krize mraka dat je poslednje nedelje oktobra da bi se javno proglasila tokom munjevite posete premijera Mete Makedoniji. 24. oktobra, broj Jedan albanske Vlade je zatražio od makedonskog homologa Georgijevskog podizanje nivoa voda koje se slivaju iz Ohridskog jezera, a u prilog većem pritoka vode u reku Drim. Na Drimu se nalazi najmanje tri velike hidrocentrale koje proizvode električnu energiju za potrebe Albanije, a koje su blokirane usled suša I nedostatka kiša.

    Paralelno sa njegovim iznenadnim putovanjem Meta koji je pre toga smenio Generalnog direktora albanske energetske korporacije (KESH) u saradnbji sa ministratsvom rada je usvojio I projekat za instaliranje centralnog grejanja u stanovima, sa organskim gorivom I proglasio je povećanje cene električne energije za neporodične korisnike. Takođe, 24. oktobra, albanska Vlada je odvojila 100 miliona leka iz budžeta za investicije u električnu mrežu zemlje I proglasila je jedan master plan u trogodišnjem roku za poboljšanje tehničko - finansijskih pokazatelja u KESH-u u cilju izbegavanja dubokog blackout-a. Međutim, izgleda da nije mnogo toga rešeno, uprkos brzim potezima albanskog premijera. U Makedoniji je snaga ekoloških organizacija uspela zaustavi zvaničnike da povećaju dotok vode u Drim. U zamenu za to, Albanci su pristali da uvoze iz makedonske termocentrale u Negotinu 4, 5 miliona Kwh dnevno I to po paprenim cenama. Isto tako je I Crna Gora ponudila 1, 5 miliona Kwh dnevno. Zajedno sa oko 7 mliona Kwh koji se aktuelno proizvode u zemlji (u osam velikih hidrocentrala, oko 83 malih I nekoliko termocentrala), mrak koji pokriva zemlju svako veče je dubok. To iz razloga što, prema tek imenovanom direktoru KESH-a Dritonu Priftiju, Albanija normalno konzumira ne manje od 30 miliona Kwh dnevno. Drugačije rečeno, više od polovine električne energije Albanija je primorana da uvozi.

    Na ovoj aritmetičkoj osnovi je izvedena I prva intervencija na uštrb potrošača. Već nedelju dana albanski građani su obaveštavani da će u svojim kućama I uredima imati elketrične energije samo 10 sati dnevno. 14 ostalih sati u mraku su raspodeljeni po produženim rasporedima restrikcije kasno pre podne, rano posledpodne I tkom cele noći. Stanovnici Tirane, Skadra ili Đirokastre moraju da požure da završe poslove dok ima električne energije od 6 - 8.30 sati ujutru, 12 - 16 sati poslepodne I 18.30 - 24 uveče. Ova količina električne energije se smatra neophodnom za završavanje potreba koje zavise od električne energije, u vreme kada mnogi biznisi beleže kolosalne gubitke usled ovakve situacije.

    Međutim, ako su komercijalna preduzeća kao što su Coca - cola, Deka Group ili Glina imale mogućnosti da instaliraju generatore koji rade na naftu (bez obzira na povećene cene karburata na svetskom tržištu), drugi proizvođači se nalaze u velikim teškoćama. Najteže stanje se očituje na liniji proizvodnje čelika u Elbasanu, gde je vlasnik turska kompanija "Kurum", koja je objavila da beleži dnevni gubitak od 100 miliona leka (75 hiljada USD), I to samo zbog prekida električne energije. "Kurum" je odustao poslednjih dana od tužbe koju je podneo sudu u Elbasanu protiv KESH-a, u zamenu za sporazum da jedna albanska termocentrala ekskluzivno radi za tu kompaniju.

    Bilo kako bilo, drugi biznisi koji možda ne beleže takav gubitak, ali koji nemaju nametajuću snagu turske kompanije, ostali su paralizovani u očekivanju termina kada ima struje. Energetska kriza koja je obuhvatila Albaniju izgleda da je stvorila probleme I u lokalnoj politici. Proglašena nakon administrativnih izbora od 1. oktobra, ova situacija je na neki način bacila senku na entuzijazam publike I sve se više čuju glasovi da je Vlada levice ograničila energiju smo nakon što je obezbedila vlast u većini gradskih veća I opština. Jednom broju nezavisnih političkih posmatrača nije izmakla činjenica da do 16. oktobra dana kada se završio I drugi krug lokalnih izbora, električna energija nije ni za trenutak prekinuta. U međuvremenu, kada izgleda da su u porastu I glasovi unutar većine koji okrivljuju Vladu zbog pogoršanja situacije, predsednik Socijalističke partije Fatos Nano je tokom poslednje nedelje intervenisao, kritikujući uopšteno defekte Vlade, a u vreme kada izvori unutar partije na vlasti kažu da odgovornima za mrak neće biti lako da ostanu u izvršnoj vlasti.

    S druge strane, opozicija nezadovoljna rezultatom poslednjih izbora našla je još jedan argument za njene proteste protiv Vlade. Iako se mrak bude produžio za neko duže vreme, moguće je da se trgovi mitinga demokrata pretvore u realnu pretnju za levicu na vlasti.

    Tek imenovani direktor KESH-a, osim racionalizacije potrošnje električne energije, povećanja cene za kwh I stalnih zahteva za plaćanje potrošene energije od velikog dela potrošaća, čini se kao da je unapred priznao da se sam ne može nositi sa dubokim mrakom koji je pokrio Albaniju. On predviđa da ako u narednim danima budu padale obilne kiše nad Albanijom, ograničenja električne energije će se od 14 sati smanjiti na samo nekoliko, ali da se ta ograničenja ne mogu u potpunosti eliminisati. Drugim rečima, to za zemlju kakva je Albanija, koja računa na više od 250 sunčanih dana u godini (bez obzira na osam velikih hidrocenztrala I više od 80 malih) optimizam se jedino vezuje sa silama prirode. Do tada, policajci neće biti u mogućnosti da verifikuju štetočine, biznismeni će I dalje trpeti gubitke, a hirurzi će I dalje telefonirati elektroenergetskoj kompaniji kako bi planirali operacije. A drugi će se nadati u vodu koja može pasti sa neba I povećati kvote hidrocentrala koje su nekada bile ponos komunizma I slavile se svakog 25.oktobra.

    Bilo kako bilo, pre kiše, Albanija se nalazi u mraku koji izgleda da niko ne može da pobedi.

    AIM Tirana, Arban HASANI