AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 04 NOV 2000 20:44:14 GMT

    U očekivanju amnestije

    Priština, 4.11.2000.

    ''Ne znam kako izgleda Kosovo i žao mi je što je sada mrak'', izjavila je lekarka Flora Brovina na granici između Kosova i Srbije, pošto je oslobođena iz pažarevačkog zatvora, gde je držana od aprila prošle godine kada je uhapšena od strane srpske policije, upravo na vrhuncu kampanje bombardovanja NATO na srpske ciljeve.

    55-dišnja Flora Brovina tokom rata između etničkih Albanaca i Miloševićevih policijskih i vojnih snaga u Prištini je otvorila Centar za pružanje utočišta deci i majkama koje su bile ostale bez doma i uglavnom iz zona obuhvaćenih ratom. U ovom Centru pružana je nega ženama u drugom stanju i iscrpljenoj deci usled bežanja po planinama, nakon [to su bili primorani da napuste svoja sela koja su se našla u plamenu rata. Svoju aktivnost gospođa Brovina je nastavila i tokom kampanje bombardovanja, do dana hapšenja aprila 1999. godine, kada je prebačena u zatvor u Požarevcu zajedno sa brojnim drugim Albancima, uglavnom civilima.

    Pošto je zagrlila svog sina Uranika i supruga Ajri Begua, poznatog ekonomistu i stručnjaka za bankarski sistem, Brovina je klekla i poljubila tlo, uzvikujući - ''Za slobodno Kosovo''. '' Ne mogu se osećati srećnom pošto je po zatvorima Srbije ostalo mnogo Albanaca., brojni moji drugovi i drugarice'', izjavila je novinarima gospođa Brovina, koja je u postala najpoznatija albanska zatvorenica u srpskim zatvorima. Prema podacima Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta, po zatvorima Srbije nalazi se preko 800 kosovskih Albanaca, a više od 1 200 ih je oslobođeno od ulaska NATO snaga na Kosovu do danas.

    Poslednje promene u državnom vrhu u Beogradu probudile su nade porodica zatvorenika da će njihovi bližnji biti brzo oslobođeni. No, do oslobađanja gospođe Brovine nije pokazan nijedan takav znak dobre volje od strane novog jugoslovensog predsenika Koštunice. Istovremeno sa nadama članova porodica, promene u Beogradu su uticale i na porast međunarodnog pritiska na tamošnje zvaničnike u cilju razmatranja oslobađanja zatočenih Albanaca koji se ovde smatraju kao ratni taoci.

    Čak, i visoki predstavnici međunarodne zajednice, kao na primer savetnik predsednika Klintona za pitanje Balkana gospodin Džim O'Brajan i američki ambasador u OUN Ričard Holbruk su tokom njihovih poseta Prištini izjavili da su među najznačajnijim pitanjima u razgovorima sa novim jugoslovenskim predsednikom bila ili će i dalje biti pitanja oslobađanja zatvorenih Albanaca i rasvetljavanje sudbine nestalih.

    Pre dva dana, zajedno sa gospođom Brovinom oslobođena su još trojica kosovskih Albanaca, no iako su članovi njihovih porodica izašli da ih dočekaju, oni nisu bili primećeni, pošto je u centru pažnje bila samo Flora Brovina. Među oslobođenima bio je i Dževat Ajvazi. Njegov 10-dišnji sin koji je krenuo u zagrljaj ocu kojeg nije video skoro dve godine zasmetao je brojnim novinarima koji su tražili da se pomeri pošto ih sprečava u njihovom poslu odnosno fotografisanju gospođe Brovine dok je ljubila kosovsko tlo. Dan nakon oslobađanja Flore Brovine, desetine žena iz Velike Kruše, sela u blizini Prizrena u kojem nije ostala ni jedna muška glava, pošto su neki ubijeni, a drugi se vode kao nestali ili su u najboljem slučaju zatočeni, zahtevale su oslobađanje njihovih najbližih i informacije o nestalima. I njihov protest je ostao u senci oslobađanja najpoznatije zatvorenice nakon rata, gospođe Brovine, koja je toga dana posetila nekoliko raznih institucija na Kosovu.

    Dan oslobađanja lekarske i pesnikinje Flore Brovine koincidirao je sa posetom specijalnog izaslanika OUN za pitanja nestalih gospodina Amneusa, koji je toga dana posetio Đakovicu da bi razgovarao sa članovima porodica zatvorenika i nestalih osoba. Grad Đakovica na zapadnom rubu Kosova je reguion koji je najviše nastradao kada su u pitanju zatvorena i nestala lica. Samo u selu Meja, u okolini Đakovice, 500 muškaraca i mladih momaka je ubijeno ili je zatočeno ili se vode kao nestali. Žene iz ovog sela i Đakovice ne organizuju svoje proteste samo tu, već i u Prištini, optužujući međunarodne predstavnike na Kosovu kao i lokalne lidere da ne čine koliko je potrebno za oslobađanje njihovih bližnjih i pronalaženju nestalih.

    Gospodin Amneus je obećao ženama iz Đakovice da će se uraditi što je moguće za oslobađanje zatvorenika i razjašnjenje sudbine nestalih. Pitanje zatvorenika i nestalih lica je postalo glavno pitanje na pragu izbora i za međunarodnu administraciju pod rukovodstvom Bernara Kušnera, koji je imao veoma emocionalne susrete i razgovore sa članovima porodica zatvorenih osoba. On je prihvatio da otvori Ured za zatvorenike i nestala lica u okviru njegove administracije. Da bi zadovoljio i kosovske Srbe, uvek revoltirane i bez iskrene spremnosti za saradnju sa zajedničkim administrativnim strukturama, Kušner je otišao i u Gračanicu i Mitrovicu i tamo otvorio Urede za nestale Srbe, tokom i nakon rata. Predstavnici srpske zajednice i dalje tvrde da na Kosovu ima ilegalnih zatvora u kojima se drži na desetine Srba. Ove tvrdnje su nekoliko puta demantovale mirovne snage, pod rukovodstvom NATO na Kosovu, ističući da ''KFOR kontroliše svaki pedalj teritorije Kosova i da do sada nije pronađen nijedan znak koji bi potvrdio sumnju u postojanje ilegalnih zatvora''.

    Pitanje nestalih Srba tokom rata je postavljeno i od strane srpskih lidera na Kosovu, kao i portparola Srpskog nacionalnog veća u Gračanici Oca Save Janjića, koji je u nekoliko navrata zatražio razjašnjenje sudbine nestalih Srba. Janjić je nakon promena u Srbiji istakao da bi se Albanci koji se drže u zatvorima po Srbiji trebali uručiti sudskim autoritetima UNMIK-a kako bi se ustanovila njihova eventulana krivica., pošto po njemu, ''nisu svi u potpunosti nevini, pošto su neki od njih izvršili zločine i ubistva'', smatra Otac Sava. Ova izjava je došla nakon Koštunicine izjave da je oslobađanje albanskih zatvorenika povezano sa razjašnjenjem sudbine nestalih Srba, što je na Kosovu odmah protumačeno kao nastavljanje politike Miloševićevog režima tokom kojeg su mnogi čamili u zatvoru bez ikakve krivice. Posebno što je Koštunica odmah oslobodio novinara Miroslava Filipovaića, optuženog za navodnu špijunažu, a zatim i drugog novinara Zorana Lukovića. U vreme kada je Brovina bila u centru pažnje ne samo međunarodnih institucija koje se bave ljudskim pravima, već i onima u Srbiji, Koštunica je ćutao...

    Ipak, međunarodni pritisak ali i onaj koji je dolazio iz Srbije na novog predsednika uticao je da on ipak donese odluku o amnestiji za Floru Brovinu. Ostalo je po srpskim zatvorima i još više stotina albanskih zatvorenika, od kojih ogromna većina nije bila uključena u strukture albanske gerile koja se borila sa srpskim snagama i kako se ovde tvrdi, nisu ljudi sa nekim posebnim političkim ubeđenjima. Radi se uglavnom o nevinim civilima koji su uhvaćeni dok su tumarali kao izbeglice u ratnim zonama, ali koji se i dalje tretiraju kao ratni zarobljenici.

    ''Tamo sam ostavila brojne moje prijatelje, ali imam informacija da će svi oni biti oslobođeni u roku od deset dana opštom amnestijom'', rekla je tek oslobođena Flora Brovina, pozdravljajući se sa siročićima smeštenim u njenom Centru i koji su izašli da je dočekaju.

    Demokratski savez Kosova, partija koja je dobila većinu glasova na opštinskim izborima na Kosovu, pozdravila je oslobađanje gospođe Brovine i zatražila oslobađenje ostalih zatvorenika. ''I oni treba da budu oslobođeni, a ne da se amnestiraju pošto nisu zatvorenici, već civili koji su odvedeni kao ratni taoci'', ističe se u saopštenju ove partije.

    S druge strane, porodice zatvorenika i nestalih i dalje održavaju samo nade da će se nešto pokrenuti po tzv. instuitucionalnoj liniji i ni u jednom tenutku nisu prestali da traže njihove bližnje i alternativnim putevima. Skoro svaka porodica je do sada angažovala advokate i dala na desetine hiljada nemačkih maraka u nastojanju da se njihovi bližnji nađu na slobodi. Velike sume novca kojima se može kupiti sloboda njima kao da ulivaju više nade nego obećanja o opštoj amnestiji. Možda se ipak i tu nešto izmeni, obzirom da su već pokrenute krivične prijave protiv nekih zatvorskih radnika u Srbiji koji su uzimali velike svote konvertibilnog novca obećavajući zauzvrat izricanje simboličnih kazni ili pak oslobađajuću presudu zatočenim kosovskim Albancima.

    Ako je Flora Brovina oslobođena i usled jakog međunarodnog pritiska, jedna seoska porodica iz Meje kod Đakovice ne gaji iluzije da će Holbruk ili neki drugi zapadni diplomata aktuelizovati pitanje njihovih očeva ili siniova koji se nalaze po zatvorima. Oni su čak razočarani zbog brojnih hvalospeva jugoslovenskom predsedniku Koštunici nakon amnestije Flore Brovine...

    AIM Priština, Rrahman PACARIZI