AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 01 NOV 2000 09:39:32 GMT

    Nakon 50 godina opet stare dilme?

    Hoce li desetgodisnjica makedonskog politickog pluralizma opet vratiti na politicku scenu dileme, za koje su mnogi Makedonci smatrali da su definitivno deo proslosti i neponovljive istorije: pitanje makedonskog nacionalnog identiteta i sposobnosti Makedonaca da imaju svoju drzavu?

    AIM - Skopje, 31.10.2000

    Krste Crvenkovski, raniji visok funkcioner u doba socijalizma i SFRJ, covek koji je slovio za liberala u odnosu na "tvrde" komuniste, negde krajem osamdesetih u samu zoru makedonskog ploitickog pluralizma, kada su najavljene i kada su pocele nastajati nove politicke partije, bio je prvi koji je reagirao na neke pojave koje bi po njemu mogle biti pogubne po makedonski nacionalni identitet. Naime Crvenkovski je tada upozorio na znake ponovnog javljanja unutarmakedonske podele na srbofile, bugarofile i ine, proces izmedju Makedonaca svojstven za njihovu istoriju od XIX vek pa sve do Drugog svetskog rata i NOR-a, koji je kako se smatralo uspeo da stisa tu unutrasnju razjedinjenost. Ruku na srce, tada, niko nije ozbiljno shvatio reci Crvenkovskog smatrajuci da se radi o fobiji penzioniranog politicara koji ne moze izaci izpod starog komunistickog sinjela i boji se starih mora.

    Ovih dana u dvonedeljniku "Forum" svojim licnim stavom "Dokle cemo makedonsku proslost preslikavati u buducnosti?" javio se jos uvek aktivni politicar, clan parlamenta u sva tri saziva dosad, sa korenima iz starog sistema i drzave, Stojan Andov. Kao prvi predsednik makedonskog pluralistickog parlamenta i jedan od onih koji su igrali znacajnu ulogu u kreiranju makedonske nezavisnosti i nesumljivo iskusan politicar, Andov je nasao za shodno da javnosti saopsti svoju zabrinutost. Polazeci od teze "da smo svi gradjani Makedonije", da pojam Makedonce treba razumeti kao "makedonski narod" i shvatiti u znacenju "narod Makedonije", a za Makedonce kao nacionalnu pripadnost uvesti termin "etnicki Makedonci", Andov u jednom segmentu ovog mozaicnog i viseznacnog teksta, govori o "senistima proslosti". "Etnicki Makedonci u nasoj zemlji se jos uvek dele na "prave Makedonce" i na "srbomane", "bugarofile" ili kako kazu neki "nove Bolgare" i td", pise Andov. I objasnjava da je to deo proslosti u kojoj "istoristke okolnosti su prinudjivali Makedonce da budu srbomani ili prosrpski orijentirani, bugarofili, probugarski orijentirani i Bugari, proturski orientirani i Turci". Za Andova "stvaranjem nezavisne Republike Makedonije nestale su te istoriske okolnosti i stvorena nova realnost. Zato deobe trebaju prestati. To je prvi politicki zadatak svih etnickih Makedonaca".

    Upozorenje Andova "Ako se oslobodimo deoba, medjusobnih prokljinjanja i istrebljivanja, mi - etnicki Makedonci - moci cemo da ostvarimo svoju ulogu u razbvoju drzave, a time cemo pomoci i etnickim Makedoncima koji zive izvan Republike Makedonije" nije manje dramaticno od onog Crvenkovskog, Samo sto u slucaju Andova citav niz dogadjanja u Makedoniji daje argumente za vakvu dramaticnost, a Crvenkovskom za pravo sto je pre desetak godina uocio ono sto sada mnogo vise ljudi vide.

    Od samog formiranja VMRO-DPMNE, ovu partiju prate optuzbe o njenoj probugarskoj dominantnoj orijentaciji. Zadnjih par godina, njeni oponenti su pojacali optuzbe, da je ona dosavsi na vlast, instrumentalizira "bugarski vrhovizam" na stetu makedonskog nacionalnog identiteta i drzave Makedonije. I ne to samo kao nekriticko napustanje doktrine ekvidistance u odnosima sa susedima i opasnog priblizavanja Bugarskoj. Unutarpartiska trenja u VMRO-DPMNE po ovom pitanju su pre par godina doveli do iskljucenja tadasnjeg generalnog sekretara partije Borisa Zmejkovskog, a nedavno zbog "napustanja makeodnskih nacionalnih interesa" VMRO-DPMNE su napustili 6 njenih parlamentaraca. Raniji ministar kulture Dimitar Dimitrov, koga prati etiketa probugarski orijentiranog i koji je u doba svog ministrovanja za direktore Nacionalne i univerzitetske biblioteke i Ohridskog leta postavio ljude koje sebe smatraju Bugarima, postavljen je za ambasadora Makedonije u Rusiji, kao zamenu za nepostavljanje na istu poziciju u Sofiji. Pre desetak dana prvi makedonski pretsednik Kiro Gligorov je izrazio cak brigu o opstanku Makedonije kao drzave zbog sveprisutnije instrumentalizacije bugarstine od strane aktuelne vlasti.

    Kao slag na svemu ovih dana se dogodio incident na promociji udruzenja "Radko" u skopskom "Holidej in"-u. Radi se udruzenju gradjana koje uzevsi prekar Ivana Vanco Mihjalova, coveka koji se od dvadesetih godina ovog veka do kraja svog zivota tokom osamdesetih bio simbol nastojanja da se negira nacionalni identitet Makedonaca, koji nisu nista drugo no Bugari koji zive u Makedoniji, kao geografskom terminu. Na promociji dvoje mladih, koji su se kasnije pretstavili kao "makedonske gemidjije" (po ugledu na makedonske teroriste pocetkom XX veka) bacili su dimne bombe, na skupu je prisustvovao bugarski ambasador, a u guzvi povredjen je jedan novinar koji se u zadnjih nekolko godina pasionirano bori protiv bugarizacije Makedonaca i Makedonije. Slucaj "Radko" je digao veliku prasinu u javnosti, a formiranje udruzenja i njegova delatnost dobijaju isroke osude i rezultiraju zahtevima za njegovu zabranu.

    U makedonskom parlamentu, vec tri nedelje i 11 dana traje rasprava o "lokalnim izborima 2000: njihovom toku, nepravilnostima i napadima na poslanike, njihove kuce i familije VMRO-a - Prave makedonske reformske opcije". U ponedeljak je na sesiji parlamenta doslo do ostrog sukoba izmedju poslanika Petra Goseva iz lIberalno demokratske partije i grupe poslanika VMRO-DPMNE oko povezanosti "lokalnih izbora i Vanco Mihajlova". Gosev koji je za vreme kampanje lokalnih izbora mnogo govorio o bugarizaciji makedonskog drustva pod patronatstvom vlasti, prozvan je da da argumente o tome. Gosev je pokusao to uraditi sa govornice parlamenta, ali je opomenut i sednica je prekinuta kada nije udovoljoi zahtevu pretsedavajuceg "da diskutira o onome sto je na dnevnom redu parlamenta". Gosev je ipak u nastavku ostvario ono sto je naumio i izneo niz primera koji po njemu govore o vezi vlasti i bugarizacije, time i incidenata na izborima i Vance Mihajlova.

    No, ne bi do kraja odgovaralo pravom stanju stvari ako se ne pomene i nesto sto ide na ruku onima koji se boje ponovne srbizacije Makedonije, njenom ponovnom, opasnom priblizavanju Beograda, iz cijeg je zagrljaja Makedonija izasla zdobijanjem svoje nezavisnosti. Samit premijera i pretsednika sedam zemalja Jugoistocne Evrope, koji je odrzan u "po ideji, inicijativi i u organizaciji pretsednika Republike Makedonije Borisa Trajkovskog" (sintagma koju je redovno koristila drzavna MTV) imao je za glavnu zvezdu novog jugoslovenskog predsednika Voislava Kostunicu, Oni koji smatraju da izmedju Milosevica i Kostunice nema vecih idoloskih razlika, te da je jedina razlika o "mekom" pristupu ka medjunarodnom faktoru, podloznoscu nove jugoslovenske vlasti medjunarodnom pritisku, u efektima skopskog samita videli su nekriticno, i time opasno priblizavanje Beogradu. Pritom vidljiv je posebno strah albanskih politickih partija, ne samo zbog odnosa Kostunice prema Kosovu, vec i zbog ubedjenosti da je srbofilija u Makedoniji gotovo redovno kao jedan od baznih stubova imala albanofobiju u vidu "zajedno sa Srbima lakse cemo sa Siptarima".

    U ovom opstom metezu pre neki dan kolumnista skopskog "Dnevnika" Kim Mehmeti potsetio je i na referendumsko pitanje na kome su svoj odgovor 8 septembra 1991 godine dali makedonski gradjani: "Dali ste za samostalnu i suverenu drzavu Makedoniju sa pravom stupanja u buduci savez suverenih drzava Jugoslavije?". Pitanje koje u kontekstu svih ovih dogadjanja s jedne strane ostavlja otvorenu opasnost od aktuelizacije drugog dela pitanja na referendumu, kojeg su bojkotovali makedonski Albanci upravo zbog tog drugog dela, a s druge problematizira politicku volju makedonskog stanovnistva za nezavisnu drzavu, ali i izrazava strah tadasnje vlasti od te volje sto se vidi i u dvosmislenom formuliranju referendumskog pitanja.

    Na kraju vratimo se licnom stavu Stojana Andova u "Forumu": "Zato trebamo se zamisliti i poceti debatirati: Za sto smo se opredelili u Ustavu, a kako i na koji nacin nas pristisce proslost i ne dozvoljava nam da ostvarimo ono sto gradjani ocekuju od svoje sopstvene nezevisne drzave?".

    AIM SKOPJE Iso RUSI