AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 30 OCT 2000 18:43:49 GMT

    Izbori, a zatim o finalnom statusu Kosova

    Priština, 30.10.2000

    Kao da su se unapred dogovorili, politički predstavnici kosovskih Albanaca, ali i brojne diplomate iz međunarodne zajednice tokom ovih jesenjih dana u svojim su govorima najviše pominjali reči ''budućnost Kosova''. Prvi su ovu sintagmu uveliko koristili tokom predizborne kampanje za lokalne izbore, prateći je njihovim ''garancijama'' oko obezbeđivanja nezavisnosti. Međutim, izgleda da su promene u Srbiji ''i revolucionarni'' pad bivšeg srpskog lidera Slobodana Miloševića postakli ovu bujicu izjašnajvanja oko statusa Kosova. Predstavnici međunarodne zajednice na Kosovu, posebno evropskih zemalja, kao da su se takmičili u čestitkama povodom pobede Vojislava Koštunice prikazujući to kao ''najavu za veoma značajne promene i za ceo region''. Ova žurba čak je i nekim ciničnijim posmatračima zvučala kao ''izvinjavanje Beogradu za bačene bombe iz njihovih aviona'' tokom 78-dnevne kampanje bombardovanja NATO na srpske ciljeve. Za trenutak je izgledalo da su međunarodni faktori, i oni albanski promenili pozicije. Prvi su počeli da govore o potrebi rešavanja definitivnog statusa Kosova, ovi drugi, pak, izgleda zabrinuti zbog promene odnosa unutar same Srbije, izjavljivali su da je ''još uvek rano za otvaranje diskusije o tom pitanju''. Do početka oktobra ove godine, oni su bili ubeđeni da niko neće govoriti o mogućnosti reintegracije Kosova u federaciju Srbije i Crne Gore, sve dok je Milošević bio na vlasti. I paradoksalno, izgleda kao da su želeli nastavak njegove vladavine: Nakon pobede gospodina Koštunice, požurivali da govore međunarodnim diplomatama da je on isti kao i Milošević što se tiče pitanja Kosova i Albanaca.

    Međutim, isprva je na Albance kao ''bomba'' delovala vest da je civilni administrator za Kosovo Bernar Kušner predložio da na Samitu balkanskih zemalja koji će se održati 24. novembra u Zagrebu, u Hrvatskoj, početak razgovora sa jugoslovenskom stranom oko statusa Kosova. Ovdašnje političke partije su požurile da podsete gospodina Kušnera da uprkos njegovim kompetencijama, on nema mandat da razgovara i o političkoj budućnosti Kosova. Većina albabnskih političkih predstavnika je zastupalo stav da Kosovo prvo treba da stvori svoje legitimne institucije koje bi zatim mogle da započnu razgovore oko budućnosti Kosova. Neki od njih su ustvrdili da je prošlo vreme kada su Kosovo ''predstavljale razne grupe'', protiveći se tako najavama da bi administrator Kušner mogao da otputuje u Zagreb sa grupom albanskih političkih predstavnika...

    I dok su Albanci još uvek dolazili k sebi nakon prvog ''šoka'', a pošto je i sam gospodin Kušmer razjasnio da ne pomišlja da otvara pitanje definitivnog statusa Kosova, iz određenih krugova u Vašingtonu stigla je nova poruka, po kojoj američka administracija podržava ideju da se Kosovu da status republike u jugoslovenskoj federaciji. Bila je to ideja kojoj su se kosovski Albanci najviše usprotivili. Oni su mišljenja da je ova ''ponuda'' izgorela karta još na Mirovnoj konferenciji u Rambujeu u Francskoj, kada ''Miloševićevi pregovarači nisu prihvatili nikakav kompromis, a da je kasnije delovanje srpske policije i vojske na Kosovu, posebno tokom kampanje bombardovanja, uništilo mogućnost uspostavljanja bilo kakvih veza Kosova sa Beogradom.

    Ipak, najveći deo njih je izjavilo da definitivni status Kosova nije više tabu tema i da se o tome može otvoreno razgovarati. Svakako, za bilo kakve razgovore sa Beogradom, po njima, potrebno je ispunajvanje nekoliko elementarnih uslova: Oslobađanje zatvorenika iz zatvora u Srbiji i rasvetljavanje sudbine hiljada nestalih osoba, da se Beograd izvine Albanacima za sve ratne zločine i genocid, povlačenje svih snaga bezbednosti iz Preševa, Medveđe i Bujanovca (opština sa albanskom većinom na Jugu Srbije) itd. Sve ove uslove, po njima, potrebno je ispuniti pre početka razgovora o formalnom odvajanju Kosova od Srbije. Bilo kako bilo, osnovni stav je da pitanje definitivnog statusa Kosova treba ostaviti za kasnije.

    U međuvremenu, s one strane Atlantika, Albancima su počeli da stižu signali koji ne idu mnogo u prilog njihovim opredeljenjima za rešenje ''korak po korak''. ''Prijatelji Albanaca'' su izneli da ovi poslednji treba da ubrzaju lansiranje svojih ideja i projekata i da je potrebno da preuzmu inicijativu u svoje ruke, pošto će promene u Beogradu svakako uticati na opšte odnose u regionu, kao i na međunardni pristup prema regionu. Za veliki deo albanskih predstavnika bio je to još jedan dodatni, ubedljivi argument da stvari nisu ''crno - bele'' kao u vreme Miloševića. Bilo je potrebno nekoliko snažnih, posebno američkih izjava da se ništa nije promenilo u njihovoj politici prema Kosovu da bi se smirili uzburkani duhovi na Kosovu, koji su već počeli da smatraju da međunarodno angažovanje počinje da bledi na Kosovu i da se sve više koncentriše na Srbiju.

    Na unutrašnjoj političkoj sceni, ova činjenica je stvorila mogućnost liderima političkih partija da njihovu predizbornu kampanju usredsrede na uveravanje birača da će ''oni ostati na braniku integriteta Kosova'', čak nedostatak konkretnih projekata za rešenje svakodnevnih problema građana (koji u najvećem broju nemaju ni struje, ni vode, ni grejanja, a da ne govorimo o radnim mestima i rešenom stambenom pitanju), partije su požurile da pokriju ''megaprojektom'' nezavisnosti, demokratizacije i evropske i Sevrnoatlanske integracije Kosova, iako su se takmičili za dobijanje opštinskih vlada - koje svakako neće imati takve mogućnosti i kompetencije...

    Bilo kako bilo, pitanje definitivnog statusa Kosova sada je postalo pitanje broj Jedan svih diskusija i na svim nivoima. Projekat jedne nezavisne međunarodne Komisije koji je uručen Generalnom sekretaru OUN Koffiju Ananu, a kojem je ovdašnja štampa dala veliki prostor, predviđa da Kosovo dobije neku vrstu uslovljenje nezavisnosti. Takav je predlog na Kosovu ocenjen kao evoluiranje međunarodnog javnog mnjenja oko pitanja nezavisnosti Kosova, koja više nije zabranjena ili pak nedostižna tema. Čak, pridev ''uslovna'' nije ostavio neki utisak na Albance koji su ustvrdili da je to čak i prirodna stvar, pošto je nezavisnost i drugih zemalja regiona na isti način ''uslovljena''. Samo u roku od nekolliko dana stvari su tako počele da se menjaju da već sada Albanci tvrde da je potrebno ubrzati proces razgovora o statusa Kosova. Ali, naravno, takvi razgovori ''treba da se održe u situaciji u kojoj će se stvoriti legitimna kosovska vlast koja bi na sebe preuzela ovo pitanje''. Takva vlast se može formirati samo posredstvom opštih izbora, tvrde okuraženi Albanci nakon što je pozitivno ocenio predlog o njihovom brzom održavanju arhitetkta Dejtona Ričard Holbruk, koji je ovih dana ponovo burno prohujao regionom...

    AIM Priština, Besnik BALA