AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 29 OCT 2000 22:50:43 GMT

    Postizborna Srbija

    "Oslobadjanje" medija

    AIM, Beograd, 29. 10. 2000.

    Bura promena koje ovih dana haraju Srbijom najozbiljnije su zahvatile i medije. One, koji su do 5. oktobra bezrezervno podržavali režim Slobodana Miloševića drmaju dramatične smene rukovodstava. Za mnoge od njih , zbog manipulacija prethodnog režima, nije baš jasno ni ko im je vlasnik. Sledeći veliki problem je način na koji mediji izveštavaju: RTS i izdanja kuće "Politika" gotovo da ništa osim imena političara nisu promenili u šablonu po kojem rade. Redakcije ovih medija su više od deset godina sistematski čišćene od profesionalaca. Kako sada stvari stoje, najuravnoteženije i dalje izveštavaju mediji koji su i pre mesec dana nazivani nezavisnim. Ali njih, iscrpljene uslovima koje im je nametao režim, sada čeka nova opasnost-konkurencija. Kao da sve ovo nije dovoljno, na srbijanskom medijskom tržištu već su se pojavili i strani investitori.

    Pobuna u režimskim medijima počela je i pre petog oktobra. U nedelju prvog oktobra promenu uredjivačke politike svojih kuća su zatražile redakcije Trećeg programa Radio Beograda, Radio televizije Novi Sad (RTNS), grupa od 50 novinara "Večernjih novosti". Dragoljub Milanović, direktor Radio televizije Srbije (RTS) 29. septembra je dao otkaz svim članovima štrajkačkog odbora RTNS.

    U opštinama gde je do izbora na vlasti bila Socijalistička partija, a sada je pobedila Demokratska opozicija, lokalni mediji su otkazivali poslušnost poraženim snagama ne čekajući formalnu smenu vlasti. Sistem Udruženih radio stanica Srbije, u kojem su lokalne radio stanice iz socijalističkih gradova bile okupljene oko Radio Beograda i preuzimale informativni program državnog radija, raspao se prvih dana oktobra. Radio Šabac je, na primer, još 30. septembra prestao da reemituje "Novosti dana" i "Dnevnik" Radio Beograda i zamenio ih informativnim programom beogradskog Radija B92. Isto to je sledećeg dana učinilo još osam lokalnih radio stanica.

    Ipak, centralni, beogradski režimski mediji: RTS, "Politika", "Borba", još uvek su bili pod čvrstom kontrolom. Državna televizija je 4. oktobra uveče prenela saopštenje Ministarstva unutrašnjih poslova u kojem se kaže da "pojedinci iz redova Djindjićeve pronatovske stranke, od ranije poznati kao kriminalci, nasilnici i narkomani podstiču, organizuju i vrše nasilje nad gradjanima". Promena rečnika i sadržaja nije se desila ni u izdanjima "Politike" i Savezne javne ustanove (SJU) "Borba". Ali Srbiju je već bio nepovratno zahvatio talas štrajkova, pa su na obustavu rada počeli da se spremaju i zaposleni u medijskim kućama pod kontrolom režima. Za peti oktobar, dan kada je DOS pozvao gradjane Srbije da se okupe pred Saveznom skupštinom tražeći zvanično priznavanje izbornih rezultata, zakazan je početak štrajkova u "Politici" i na RTS-u. Tog popodneva je tridesetak policajaca sa punom opremom ušlo u zgradu Televizije Ispred zgrade je bilo razmešteno jos toliko policajaca, koji nisu dozvoljavali da se udje u zgradu.

    A onda su kao što je poznato, demonstranti upali u Skupštinu i zapalili je. Odmah potom se narod, zajedno sa famoznim bagerom, okrenuo ka zgradi "TV Bastilje" u Takovskoj ulici. Zgrada je zapaljena, policajci su iz nje i druge RTS-ove zgrade u centru grada, one u Aberdarevoj ulici, isterani pod batinama, gomila koja je upala u zgradu lomila je i nosila sve što joj dodje pod ruku. Razjarena masa,kivna na lažljivu državnu televizuju dočepala se čelnika RTS, direktora Dragoljuba Milanovića i Milorada Komrakova, urednik Informativnog programa, i pošteno ih izudarala.

    Usledilo je "oslobadjanje" i ostalih provladinih medijskih kuća smeštenih u centru grada. Jedno za drugim padali su "Politika", Radio Beograd, oteti Radio B92 i Studio B. Hadži Dragan Antić, direktor "Politike", i Dušan Čukić, glavni urednik "Novosti", pobegli su iz svojih kancelarija pod oružanom pratnjom.

    Nebojša Čović, jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) oslobodio je zgradu Televizije na Košutnjaku, odakle se zapravo emituje program, i bio prvi gost "Nove" RTS, nešto posle devet sati te večeri. I svi ostali oslobodjeni mediji nastavili su program, u sekundi okrenuvši ćurak naopako. Neki su se, kao savezna televizija "YU info", BK televizija i Tanjug, sami oslobodili, bez pomoći spolja. Šokantno je i nadrealno bilo čuti na Prvom programu Radio Beograda iste glasove koji su bukvalno do juče govorili o plaćenicima i izdajnicima, kako se ubiše od citiranja Vojislava Koštunice. Još je šokantnije delovala naslovna strana "Politike" u petak 6. oktobra. Fotografija Vojislava Kostunice i veliki naslov "Srbija na putu demokratije". Sličan preobražaj doživeli su i "Politika ekspres", "Novosti", "Borba". U impresumima ovih listova nije bilo imena urednika, pisalo je da novine uredjuje "privremeni uredjivački kolegijum".

    Na čelu RTS-a sada je njen nekadašnji direktor Nebojša Ristić, a Informatinvi program uredjuje Gordana Suša, takodje nekadašnji radnik ove kuće, sada urednik nezavisne televizijske produkcije VIN i predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. RTS-om će, dok vlada Srbije ne imenuje novi Upravni odbor, rukovoditi nezavisni sindikat tog preduzeća. Državna televizija sada emituje emisije nezavisnih produkcijskih kuća kao što su VIN, Mreža, ANEM, i to je bolji deo informativnog programa. Sopstvene informativne emisije RTS-a, medjutim, i dalje su problematične u profesionalnom pogledu. To najviše dolazi do izražaja kada su u studiju gosti. Kroz svakodnevni večernji kontakt program "Otvoreni studio" već nedeljama defiluju vodeći ljudi DOS-a. Voditelji RTS-a su snishodljivi, uplašeni, povladjuju gostima i ljute se na gledaoce koji postavljaju nezgodna pitanja, iz sve snage pomažuci gostu da na takva pitanja uopšte ne odgovori. Isti je slučaj i kada gost nije iz DOS-a, ali svojom funkcijom uliva strah. Tako su kompletan tretman divljenja, ulizivanja i pomoći pri izbegavanju odgovora dobili i Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba i Rade Marković, načelnik Službe državne bezbednosti. Sasvim je drugačije u retkim prilikama kad je gost predstavnik odlazećeg režima. Ivica Dačić nije mogao rečenicu da završi od upadica voditelja koji se nenadano od miša pretvorio u lava. Nekorektno ponašanje ama baš svih voditelja ove emisije toliko je očigledno da čak i neki lideri DOS-a javno traže da se ono promeni, ali zalud. Ljudi su tako navikli i ne umeju drugačije. Zanimljivo je da niko od rukovodećih ljudi RTS-a, osim Milorada Komrakova, nije podneo ostavku, pa je Dragoljub Milanović još uvek formalno direktor ove kuće.

    Za razliku od RTS-a, štampani državni mediji nisu rušeni, paljeni, pljačkani. Tog paklenog popodneva, kada su hiljade ljudi tumarale ulicama Beograda tražeći medij da ga oslobode, pred zgradom "Politike" u Makedonskoj ulici bilo je samo tridesetak ljudi. Kad su, posle odlaska otprilike isto toliko policajaca koji nisu pružali nikakav otpor, ušli u zgradu, u njoj gotovo da nije bilo ljudi. Pošto su im prolaznici oslobodili matičnu kuću, u nju su došli i zaposleni, osnovali krizni štab i uredjivali novine. Bilo je tako sve do 13. oktobra, kada je Upravni odbor u predrevolucionarnom sastavu, pod predsedništvom Dragana Tomića, funkcionera SPS ičelnika " Jugopetrola" pošto je Hadži Dragan Antić podneo pismenu ostavku, za v.d. direktora Politike A.D. jednoglasno izabrao novinara Aleksandra Tijanića,nekadašnjeg prvog čoveka TV Politike i TV Braće Karić i Ministra za informisanje u Vladi Srbije MirkaMarjanovića. Postojao je i drugi kandidat, dugogodišnji dopisnik "Politike" Darko Ribnikar, kojeg su predložili sindikat i krizni štab zaposlenih. "Politiku", najstariji dnevni list na Balkanu, osnovali su i sve do sredine pedesetih godina vodili Ribnikarevi preci. Zaposleni su odbili Tijanića , čelnik DOS.a Goran Svilanović zadužen privremeno za medije je zbog toga podneo ostavku a Privredni sud je 20. oktobra kao privremenog direktora "Politike"A.D. u sudski registar upisao Darka Ribnikara.

    Objašnjavajući situaciju udnevnom listu "Politika",Vojin Partonić, koordinator privremenog uredjivačkog kolegijuma (to će biti v.d. glavnog i odgovornog urednika) lista "Politika", u razgovoru za dnevnik "Danas" kaže da se "ispostavilo da novinari unutrašnje rubrike ne poznaju nikog iz SPS-a ili JUL-a niti imaju ijedan broj telefona". "Nikada nisu zvali nekoga da uzmu izjavu. Tekstovi su dolazili odnekud, spuštali se u redakciju, a novinari sa njima očigledno nisu imali ništa," kaže Patronić.

    Redakcija "Večernjih novosti" nije ni izdaleka toliko kadrovski uništena. Veliki deo zaposlenih u "Novostima" stupio je u štrajk pre 5. oktobra. Posle bekstva Dušana Čukića oni su ušli u zgradu i počeli da prave najbolje dnevne novine u Beogradu. "Novosti" nisu jednostrane i snishodljive, u njima ima mesta i za socijaliste i informacija koje se u ostalim dnevnicima ne mogu naći. Novinari kulturne rubrike "Novosti" uputili su 11. oktobra javno izvinjenje "svim umetnicima i drugim kulturnim radnicima čije stvaralaštvo proteklih meseci nije propraćeno na odgovarajući način zbog cenzure koja im je nametnuta". Da ni u "Novostima" nije baš sve idelano pokazuju primeri novog urednika fotografije Ratka Radetića, koji je, kako je rečeno na konferenciji za novinare Media centra, "lično doneo i tražio da se spoje dve fotografije" sa predizbornog skupa levice u Beranama, a sada "objašnjava da je time hteo da izazove gnev", a ne da prikaže veći broj prisutnih obožavalaca Slobodana Miloševića, i novinara Pera Simića, "koji je četvoro svojih kolega svojevremeno tužio zbog narušavanja ugleda i časti bivšeg predsednika Jugoslavije" Slobodana Miloševića, a sada je autor feljtona "Novosti" koji se objavljuje pod nazivom "Slom monarha sa Dedinja".

    I sam list "Borba" doživeo je transformaciju, iako u redakciji posle podržavljenja lista 1995. godine nije ostao gotovo niko od prvobitne redakcije. Pedesetak novinara izbačenih iz lista pre pet godina, koji su kasnije radili u dnevniku "Naša borba", pokušalo je da 8. oktobra udje u svoju staru redakciju, ali im to nije dozvolilo novo rukovodstvo. Oni su podsetili javnost da "Borba" i dalje izlazi sa istom ekipom novinara i urednika kao dok je novinu vodio član Direkcije Jugoslovenske levice Živorad Djordjević.

    Manojlo Vukotić, koji je istovremeno je i privremeni koordinator SJU "Borba" rekao je 18. oktobra za list "Danas": "Razgovarao sam sa delegacijom "Naše borbe", a oni su posle išli i ogovarali me kako neću da ih primim. Predložio sam im da se strpe, da vidimo kako ce "Borba" da izlazi, da li će to biti dnevni list, nedeljne novine ... Problem je u tome što "Borba" posluje sa gubicima i tiražom od nekoliko hiljada, i ko bi sad mogao da primi još ljudi i pokriva sve to", kaže Vukotić. Privredni sud je 19. oktobra pokrenuo postupak likvidacije SJU "Borba" a za privremenog organa upravljanja imenovao Manojla Vukotića.

    Radio B92 povratio je otetu opremu i pravni status koji je imao, a od bivšeg nelegalnog rukovodstva ostala im je i TV frekvencija (to se zvalo TV "Srbijašume 92", kasnije TV "Tera"), o čemu su ranije mogli samo da sanjaju.

    Štampani nezavisni mediji, pogotovo dnevni, našli su se medjutim u vrlo nezgodnom položaju. Prestale su opasnosti od radikalskog Zakona o javnom informisanju, julovskih smicalica Privrednog suda i selektivnih nestašica roto papira, ali se pojavila konkurencija novooslobodjenih dnevnih listova koji imaju veće redakcije i mreže dopisnika, sopstvene zgrade, štamparije i prodajnu mrežu. Kao reakcija, "Glas javnosti" dobija blagu senzacionalističku notu, a "Danas" novo mesto na tržištu traži pojačanom kritičnošću prema novim vlastima, crnogorskom rukovodstvu i režimskim novinarima koji su preko noći promenili stranu. "Blic" je naprimer, potpuno zasenjen uzletom "Novosti".

    U novoformiranoj prelaznoj vladi Srbije Ministarstvom informisanja rukovodi tročlani kolegijum sastavljen od predstavnika SPS-a, SPO-a i DOS-a. DOS je svoje mesto ponudio Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS). Udruženje je to prihvatilo i na mesto koministra informisanja postavilo Biserku Matić, predsednika NUNS-ovog Suda časti i nekadašnju novinarku "Politike". NUNS je od 5. oktobra hiperaktivan. Jedna od prvih briga NUNS-a posle prevrata bila je da zatraži oslobadjanje novinara Miroslava Filipovića i Zorana Lukovića iz zatvora i pokretanje istrage o ubistvu Slavka Ćuruvije. Miroslav Filipović, novinar "Danasa" i "Frans presa", osudjen pre sedam meseci za špijunažu i širenje lažnih vesti, oslobodjen je 10 oktobra, posto je Vrhovi vojni sud poništio prvostepenu presudu. Zoran Luković, novinar "Dnevnog telegrafa" koji je u zatvor otisao pre dva meseca, jer je navodno oklevetao bivšeg potpredsednika vlade Srbije Milovana Bojića, oslobodjen je 21. oktobra. Njega je pomilovao još aktuelni predsednik Srbije Milan Milutinović. Na istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije, vlasnika "Dnevnog telegrafa", sigurno ćemo duže čekati.

    Izvršni odbor NUNS-aovih dana preuzeo je ključeve Doma novinara Srbije, zgrade u beogradskoj ulici Generala ždanova na koju je do tada ekskluzivno pravo polagalo prorežimsko Udruženje novinara Srbije (UNS), čiji je predsednik bio Milorad Komrakov. NUNS je naglasio da niko neće biti izbacivan iz Doma novinara, već će taj prostor biti ravnopravno na raspolaganju svim novinarima i novinarskim udruženjima Srbije.

    Štampa se naveliko na početku kampanje za republičke izbore bavi astronomskim platama i privilegijama bivših rukovodilaca i članova SPS-a i JUL-a u prorežimskim medijskim kućama, kao i dugovima koje su oni svojim preduzećima ostavili. Takodje su aktuelna i pitanja da li je Hadži Dragan Antić,doskorašnjidirektor "Politike" utočište našao kod vladike "Mitraljez mi mio drug" Filareta, čuvenog sveštenika sa kalašnjikovim i još čuvenijoj izjavi: "Mitraljez mi mio drug" u Prijepolju i da li je Stefan Grubač, urednik Trećeg kanala RTS-a, pobegao službenim "Pežoom". Pre nego što bude moglo da se govori o legalnosti sadašnjih rukovodstava ovih medija, kod mnogih od njih će prvo morati da se razjasne vlasnički odnosi. Studio B, "Novosti" i "Borba" prvo su privatizovani, pa nanovo podržavljeni i tu će Privredni sud imati pune ruke posla da razveže čvor koji je sam vezivao.

    Još se dakle ne zna ni ko je vlasnik čega, a već su se pojavili strani investitori voljni da ulože u ovdašnje medije. Tako je 29. oktobra austrijska kompanija "Micui", suvlasnik dnevnika "Blic", postala i manjinski suvlasnik beogradske Televizije "Pink". Vlasnik ove, već godinama najgledanije televizije u Srbiji, bio je Željko Mitrović, član Glavnog odbora JUL-a. BK televizija, vlasništvo Miloševićevih bliskih privrednih i političkih saradnika, braće Karić, pregovara sa grckom kompanijom za satelitske komunikacije Inter Sat. Grci su navodno zainteresovani da "kupovinom dela akcija BK Telekom omoguće ulazak ove televizije u projekat Balkanske televizije, koja ce u početku delovati na prostorima Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Grčke", javlja agencija Fonet.

    Ovi poslovni potezi naveli su Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija (ANEM), čije je jezgro radio B92, da od državnih organa zatraži da spreče naprasnu vlasničku transformaciju medija koji su podržavali režim. Ovi mediji, kaže ANEM, pokušavaju da sačuvaju frekvencije koje su nezakonito dobili na korišćenje. ANEM je pozvao na hitnu reviziju svih postupaka za dodelu frekvencija vodjenih pod politickim pritiscima. Kad se formiraju sve neophodne vlade, ministarstva i službe i kada Privredni sud, ovoga puta valjda nepovratno, ustanovi ko su vlasnici pojedinih medija, sve ove promene će se polako uliti u legalne tokove. Ali, to će biti tek početak promena za medije u Srbiji. Jer, najveći uticaj na medijsku sliku Srbije svakako će imati tržište. Što se državnih medija tiče njima predstoji težak put vraćanja profesionalizmu.

    Zoran B. Nikolić (AIM)