AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 28 OCT 2000 00:09:42 GMT

    AIM Junior: Ritam muzike na ulicama Prištine

    Priština, 27.10.2000

    Priština, glavni grad Kosova, u novim okolnostima postao je grad sa mnogim novinama. Postao je grad u kojem živi oko pola miliona stanovnika, jedan od najzagađenijih, čije inače loše saobraćanice koristi na hiljade starih uvezenih vozila koja još više zagađuju vazduh, grad koji na veliki broj stambenih objekata ima izgrađen još sprat ili dva - za nove stanovnike grada, i gde na svakom ćošku niču novi kiosci, bez ikakvog reda i tako još više ruže grad. Ako je za građane Prištine u početku bilo zaprepašćujuće da se u prizemnim stanovima otvaraju prodavnice raznih roba, gotovo sa nevericom su jednoga jutra ugledali novu ćuftarnicu, smeštenu u stambenoj zgradi u bivšem stanu u prizemlju i visoki oluk, iznad krova zgrade kroz koji je kuljao dim... Ipak, ono što već godinu dana stari stanovnici Prištine nikako ne mogu da prihvate je ''muzika puštena do daske'' koja se može čuti u centru grada ili njegovim prometnijim perifernim delovima. Do skora tezge uglavnom mlađih prodavaca bile su smeštene u proseku na dvadesetak metara jedna od druge i to na glavnoj ulici Prištine. Sa svake od njih treštala je muzika, uglavnom turbo, obi;no bez ikakvog ukusa, a namenjena kao što turbo muzika i jeste, neobrazovanijem sloju ljudi...

    Iako nije zadovoljavajuća, danas je situacija nešto ''bolja''. Prvo, osim turbo, koja doduše nema veze sa albanskim melosom, i takozvane patriotske muzike u kojoj se veličaju pojedine figure iz istorije i bliske prošlosti, sa ovakvih tezgi se sada može čuti i albanska zabavna muzika, ali i tehno - mladih albanskih grupa. Pojedine tezge ''nude'' isključivo inostrane hitive poznatih svetskih grupa, ali su one pored mladih Kosova namenjene pre svega strancima kojih ovde ima na hiljade.

    Inače se i smatralo da će nešto vremenom morati da se promeni, da se ovaj trend ''muzičkih tezgi'' stavi pod kontrolu. Reduciranje jeste evidentno, a razlozi tome su što se sve veći broj mladih nakon tzv ''postratovne euforije'' ponovo okreće zabavnoj domaćoj i inostranoj muzici. Drugi razlog je možda interesantniji. Naime, svi prodavci imaju pune tezge raznih kaseta i CD, ali dobar broj njih ne poseduje i diskmene kako bi kupac mogao da na licu mesta isproba kvalitet kupljene robe.

    Muzički diskovi se najviše uvoze iz Makedonije, a dnevno se proda 100, odnosno da ima dana kada je ''išlo'' i po 300 CD, kaže jedan prodavac, ali i dodaje da su većina kupaca stranci, no da je sve veći broj i mladih Albanaca. Ovaj prodavac takodje ne može da tu odmah dokaže eventulanom kupcu da li je sve u redu sa kupljeniom CD-om, ali i dodaje da ukoliko nije kako treba može i da se vrati.

    Na drugom štandu prodaju se samo muzičke kasete sa novokomponovanim pesmama. Neka muzika trešti toliko glasno, da prolaznici u velikom luku zaobilaze tu tezgu. Naravno, ne svi. Ima i onih koji u tome zaista uživaju i misle da je to prava stvar. Pitamo prodavca zbog čega tako nesnosno glasna muzika, a on će da je cilj toga da njegove kasete privuku pažnju prolaznika, kako bi se brže prodale... On nam kaže da je zaista veliki broj ljudi bio zainteresovan za ovu vrstu muzike, posebno pre i posle rata, ali da se sada to drastično promenilo, i to ilustruje podatkom da dnevno proda tek 10 do 15 kaseta, za razliku od ranijeg perioda kada je uspevao da proda pet puta više.

    Šta o svemu misle sami kupci? U razgovoru sa dvojicom mladića koji su se ''lomili'' između dva CD-a, oni kažu da ne postoji razlika između kvaliteta CD i kaseta u specijalizovanim prodavnicama i ovih koje se mogu kupiti na ulici. Razlog što kupuju upravo tu je pristupačnija cena za njih džep. ''Što bi davali još pet nemačkih maraka za istu stvar''? - lakonski odgovora jedan od njih.

    I tako, čini se da se svakoga dana ukus mušterija menja, i da će jednoga dana ovakvi štandovi nestati iz glavnog grada. I sami prodavci nisu baš optimistični da će im se još dugo omogućavati da rade na gradskim trotoarima, nemenjenih pešacima, već da će se odrediti neko zasebno mesto, odnosno lokalima specijalizovanim za prodaju CD i kaseta. Valja sačekati izbore, i videti šta novoizabrana opštinska vlast priprema za gradske sredine i njene građane...

    AIM Priština, Melisa DEMIRI