AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: All those wishing to use or publish the following text are welcome to do so, provided that they indicate the source and inform the AIM office in Paris which is interested to receive comments and reactions on the information it provides. AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 27 OCT 2000 23:43:35 GMT

    Za kosovski budžet I takse na lične dohotke

    Priština, 27.10.2000

    Možda ćemo piti skuplju rakiju i pušiti skuplje cigarete, a možda ćemo se zamisliti pre nego što se vozilom budemo približili benzinskoj pumpi. Prema jednoj Uredbi, koja na Kosovu ima snagu Zakona, za ova tri proizvoda carinske dadžbine će biti više nego do sada. Doduše ne radi se samo o inkasiranju sredstava za budžet Kosova, već stavljanje pod kontrolu uvoza nekih artikala, odnosno da se posredstvom carinske politike izvrši jedan racionalniji uvoz i racionalnija potrošnja.

    Možda gospodin Ali Sadriu, lokalni kopredsedavajući Centralnog fiskalnog autoriteta pri UNMIK-u ima pravo kada govori o oštrijoj kontroli uvoza, pošto je Kosovo već pretvoreno u tržište koje uglavnom kupuje iz drugih zemalja. Čak u poređenju sa zemljama regiona, ovdašnji uvoz razne robe je mnogo veći nego uvoz nekih zemalja sa snažnijom privredom.

    ''Uspeli smo da za nedelju dana od carina inkasiramo sedam miliona nemačkih maraka, a u počecima rada carinske službe tj., (dakle ne više od godinu dana) inkasirano je za isti period oko 200 hiljada nemačkih maraka'', kaže Sadria. Prema njegovim podacima, a kada se zna da carinske dadžbine iznose 15 odsto, proizilazi da se za samo nedelju dana uveze robe u vrednosti od najmanje 50 miliona nemačkih maraka. To se međutim pravda činjenicom da se Kosovo nalazi u fazi obnove i dodaje u tom smislu da se ne radi samo o uvozu artikala široke potrošnje, već i građevinskog materijala ili repromaterijala za industiju koja je počela da se obnavlja. Ovde se sve češće postavlja i pitanje da li je potrebno da se u budžet Kosova inkasiraju i sredstva iz drugih izvora ili samo od carine i poreza na promet. Ako se svake nedelje sa svih carinskih prelaza ukupno inkasira oko sedam miliona nemačkih maraka, onda računajući i druga sredstva koja dolaze od strane donatora, prošireno je mišljenje ne bi bilo potrebno da se rayni oblici privrednih delatnosti na Kosovu opterećuju raznim taksama i porezima. Međutim, s druge strane Sadria indirektno odgovara da se ipak ne može govoriti o inkasiranju sedam miliona makara nedeljno tokom čitave godine.

    Istina je da je konslolidovani budžet Kosova u počeku kao glavni oslonac imao donacije, carine, i porez na promet za uvezenu robu. Do 23. septembra iz unutrašnjih izvora na Kosovu u budžet je inkasirano 157 miliona nemačkih maraka. Ovakvi trendovi, kako tvrde stručnjaci dokazuju da će kosovari ispuniti svoj deo koji je određen i procenama četvrtog stuba UNMIK-a. Budžet Kosova za ovu godinu iznosi 437 miliona maraka, što znači da se iz lokalnih izvora i inostranih donacija obezbeđuje po polovina određene sume. ''Ovo nije budžet, niti se može govoriti o jednoj fiskalnoj politici. Još je dosta unutrašnjih izvora neiskorišćeno, a kako nije izvršena nikakva procena, ne može se ni govoriti o realnom budžetu'', iznosi stav profesor Ekonomskog fakulteta Sabri Kadriu.

    Toni Preston Stanley, kopredesavajući Centralnoig fiskalnog autoriteta, predstavnik međunarodne zajednice, kaže da se od 437 miliona maraka koliko iznosi ovogodišnji budžet 48 odsto obezbeđuje iz unutrašnjih izvora, a u toj sumi carine i takse učestvuju sa 96 odsto. Stanley ipak ocenjuje da su postignuti dobri rezulati u radu carina, uprkos izraženim nedostacima.

    Posredstvom carina, smatraju kosovski stručnjaci, vrši se diskriminirajuća politika. Naoštećenija do sada bila je Albanija, pošto carinski namet za robu koja se uvozi iz ove zemlje iznosi 26,5 odsto, iz Makedonije 11, 5 odsto dok se za uvezenu robu iz Srbije ne plaća carina. Sabri Kadriu sa Ekonomskog fakulteta kaže da je ''zabrinut što se u vreme kada Albanci misle da su odstranjene granične barijere za protok sa Albanijom, sada one opterećuju preko taksi i drugih dadžbina''.

    No, ipak se planirajui veće korekcije i oko ovog problema. Do kraja godine svi granični prelazi sa Kosovom biće pokriveni carinskom kontrolom. Roba će biti podvrgnuta istoj taksi bez obzira odakle dolazi. Već od oktobra ove godine su ukinute preferencijale za Makedoniju koje je ona uživala u skladu sa jednim ranijim Sporazumom sa SRJ, dodaje Sadria, kao i da ce se uvesti carine i na robu koja dolazi iz Srbije. S druge strane, gospodin Stanley ocenjuje da Kosovari ne bi trebali da se oslanjanju samo na inostrane donacije, navodeći da bi oni trebali da stvaraju sopstvene izvore za finansiranje budžetkih delatnosti. Planira se da budžet za 2001 godinu iznosi 450 miliona maraka. Sada donatori, čiji se broj u kontinuitetu smanjuje, obećavaju samo 150 miliona maraka, a dva puta više je potrebno da se obezbedi iz unutrašnjih izvora, računa Toni Preston Stanley.

    Dakle, više neće biti samo carina i porezi za promet jedini izvori za budžet. U Centralnom fiskalnom autoritetu tvrde da će uvesti mnogo više izvora, odnosno da će naplatiti takse ili porez na svaku dobit na Kosovu. Biće poreza na plate, na promet nekretnina. ''Kada bi postojala dokumentacija na osnovu koje bi se određivalo i vlasništvo, onda bi vlasnici bili obavezni da plate i porez na nekretnine, dodaje g. Stanley. Od 1. oktobra stupila je na snagu i odluka o plaćanju poreza na uvoz ulja i prehrambenih artikala, što će predstavljati izvesni podsticaj za domaće proizvođače. Do sada ulje i i prehrambeni artikli nisu carinjeni. U sklopu novina carinskog sistema Kosova, gospodin Sadriu ističe da će se od 1. juna sledeće godine uvesti i carina na voće i povrće. ''Želimo da stimulišemo proizvodnju sa kosovskih plantaža, kako se ne bi uvozilo povrće iz Makedonije a da se domaći proizvodi bacaju.

    Jedan od problema koji ima politički aspekt je i porez na lični dohodak. Međutim, prema Uredbama OUN njihovi radnici neće plaćati porez, biće opterećeni samo lokalni radnici. Realno, njihov broj nije mali. Registrovano je i oko 26 hiljada firmi, a ima ih mnogo vladinih i nevladinih organizacija koje deluju na Kosovu, te se zato ne može govoriti o malom broju radnika, kažu u Privrednoj komori Kosova.

    Da je visina određenog kosovskog budžeta mala tvrde oni koji zavise od njega. Lekari, radnici u obrazovanju, pripadnici Zaštitnih trupa Kosova..., i kažu da ih samo ''visok moral održava na radnim mestima, jer su plate veoma male i nestimulativne''.

    Prema ocenama Svetske banke, konsolidovani budžet Kosova je dosta izbalansiran i on ne bi mogao da pretrpi nikakav debalans. Minusi u inkasiranju ili pak povećavanje nekih izdataka odmah bi uticalo i na druge kategorije. Međutim, istovremeno iz ove banke poručuju da je stanje u kojem se nalaze prosvetni radnici i lekari u Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini mnogo gore nego stanje njihovih kolega na Kosovu...

    AIM Priština, Ibrahim REXHEPI