AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 25 OCT 2000 22:09:08 GMT

    Pokrivanje opštinskih izbora ozbiljan izazov za medije

    Priština, 25.10.2000

    Veliki broj kosovskih medija, kako štampanih tako i elektronskih, dobilo je od strane OEBS-a pravo praćenja predizborne kampanje na Kosovu ili bolje reći ta prava su dobili svi mediji koji su podneli zahtev. Novinarstvo se na Kosovu nalazi pred veoma značajnim testom opstanka u uslovima tranzicije društva, a pokrivanje lokalnih izbora na Kosovu stavilo je kosovske medije pred ozbiljnim izazovom.

    Postoji sedam dnevnih listova, tri TV stanice i pet radio stanica koje će pratiti ove izbore zakazane za 28. oktobar. OEBS je putem Uredbi odredio obaveze koje treba da ispune mediji o načinima praćenja izbora. Od medija se ovim Uredbama traži da obezbede vreme, odnosno jednaki prostor za predizbornu kampanju političkih partija, kolacija, grupa građana... Međutim, takvo predstavljanje do sada se nije dogodilo i što je najgore ne očekuje se da se do početka izbora ostvari. Iako određeni politički subjekti ipak nisu u potpunosti ignorisani, sudeći po dosadašnjoj praksi nemoguće je da male partije ''zauzmu'' ni približno jednaki prostor sa velikim partijama.

    Dok u zemljama zapadne demokratije postoje profilisani mediji koji su bliži desnici, levici ili centru, na Kosovu je do danas samo list ''Bota sot'' (koji se štampa u Švajcarskoj, ali i prodaje na Kosovu) deklarisan kao desno orijentisani list. Drugi mediji se proglašavaju nezavisnim, a većina političkih partija kao centrističke, ne ističući to transparentno. S druge strane elektronski mediji su u procesu stvaranja, zato oni u svojim informativnim programima nemaju komentare, već samo objavljuju informacije koje prikupljaju tokom dana. S ovog aspekta se razlikuju štampani mediji koji ne izbegavaju komentare.

    Postoje dve vrste donacija koje dobijaju kosovski mediji. Deo medija bez sumnje koristi partijske donacije, a drugi deo je zavisan od inostranih donatora. Mediji iz ove prve grupe brane glavne ciljeve njihovih partija, a drugi ne haju mnogo o interesima političkih partija, te je zato u njima ipak uočljivija veća sloboda pisanja. Uopšte, pozicioniranje medija treba posmatrati analogno sa pozicioniranjem političkih partija na Kosovu. Demokratski savez Kosova dr. Rugove koja se još uvek smatra najvećom partijom, ima podršku lista ''Bota sot'' koja i prednjači tiražom i prodajom na tržištu. Ovaj list se takoreći svake nedelje konforontira sa političarima i javnim ličnostima u vezi sa svojim napisima, koji često bivaju kasnije demantovani kao neistiniti. Smatra se da su upravo takvi članci bili listu potrebni kako bi povećali biračko telo DSK. Glavni rival DSK, partija bivšeg lidera OVK - Demokratska partija Kosova ima podršku tri dnevna lista: ''Dita'', ''Rilindja'' i ''Epoka e Re''. Ovom, podrškom, partija naslednica OVK kao da nastoji da izjednači svoj uticaj preko sfere informisanja, iako sva ova tri lista zajedno ne dostižu tiraž lista ''Bota sot''. Napisi u ovim listovima se kreću iz jednog ekstrema u drugi. List ''Bota sot'' optužuje rivale DSK, upravo Demokratrsku partiju Kosova gospodina Thacija, kao levu političku snagu koja se oslanja na marksizam - lenjinizam, iako barem u programu ove partije nema takvih elemenata. Tri rivalska lista koja ne pristaju na etiketu da su levičarski, s druge strane optužuju dr. Ibrahima Rugovu za ''nacionalnu izdaju'' tokom rata i posebno podsećaju javnost na njegove susrete sa srpskim liderom Miloševićem u vreme NATO bombardovanja srpskih vojnih položaja. Istovremeno se ''Rilindja'' u jeku predizborne kampanje ne ustručava da plasira i po četiri teksta po broju protiv lidera DSK Rugove, bilo da se radi o realnim kritikama ili potpuno besmislenim, reklo bi se pod motom ''po svaku cenu protiv Rugove''. Ostali listovi, koji takođe tvrde da su nezavisni, ali koji zavise od inostranih donacija, kao što su ''Koha ditore,'' Vetona Surroia, drugi list po tiražu, zatim ''Kosova sot'' izdavača Ruždi Kadriua i ''Zeri'' izdavača Bljerima Shale sa približno jednakim tiražom, nastoje da budu u centru i da ne favorizju određene političke subjekte. Međutim, na osnovu izvršenih analiza proizilazi da i ovi listovi pružaju svoju ''prikrivenu'' podršku određenim političkim subjektima.

    Osim DSK i DPK, na Kosovu se smatraju realnim snagama (koje bi mogle da zabeleže određene rezulate na izborima) i Koalicija Alijansa za budućnost Kosova (AAK) kojom rukovodi bivši lokalni komandant OVK Ramush Hajradinaj i partija Liberalni centar Kosova koju takođe vodi jedan bivši oficir OVK Naim Maloku. U Izveštajima lista ''Koha ditore'' partija Liberalnog centra Kosova se često predstavlja na udarnijim mestima, što nije slučaj sa većim partijama kao što su DSK i DPK, a isto se to dešava i u listu ''ZERI'' koja favorizuje Koaliciju AAK i njenog lidera Hajradinaja.

    List ''Kosova sot'' ima oscilacija. Ovaj list se u vreme kampanje nalazi u defanzivi, ali njeno pisanje je često neujednačeno i dešava se da jednoga dana više prostora bude posvećeno jednom političkom subjektu, a drugoga dana nekom sasvim drugom...

    Možda se to dešava iz razloga što ovaj list nastoji da ostane na uravnoteženim pozicijama, iako to često navodi da se ovom listu razmišlja kao novini bez istinske uređivačke politike. Trenutno najuticajniji listovi na Kosovu, kao što su ''Bota sot'' i ''Koha ditore'', ne samo da gaje svoje ekstremne međusobne antipatije, već se to očituje i u njihovom odnosu prema partijama koje podržavaju. Tako, na primer ''Koha ditore'' nikada i ni u čemu neće podržati lidera DSK Ibrahima Rugovu, pa i kada za to ima realnih razloga, s druge strane ''Bota sot'' će ga ''braniti'' po svaku cenu, čak i onda kada svi ostali mediji pišu da je u nečemu napravio pogrešan korak. Nedavno je rukovodstvo DSK optužilo uredništvo ''Kohe ditore'' da postiče političko nasilje, nakon više napada na aktiviste ove političke snage ali i nakon po svaku cenu kritičkih tekstova protiv lokalnih odbora ili članova DSK. Rivalstvo između '''Bota sot'' i ''Kohe ditore'' je praćeno i nekulturnim svađama na račun jednog i drugog lista ili članova uredništva dvaju listova. Ovim svađama se nedavno pridružio i dnevnik ''Zeri'' koji je napao oba lista i biva napadan od oba. Sve to umara čitaoce i javne ličnosti i zbog toga to često ide u prilog drugim listovima kao što je ''Kosova sot'', koji se već dve godine nalazi negde na sredini - ni prvi ni poslednji.

    A kako glavni listovi pišu o predizbornoj kampanji?

    ''Bota sot'', na primer, svoju fotoreportažu oko plakata političkih partija postavljenim na raznim mestima, na zidovima, vitrinama radnji itd., prati tendencioznim tekstom. Ispod fotografija gde se vidi kratica DPK i njeni kandidati na izborima objavljuje se rečenica: ''Fotografije koje ruže grad'', dok ispod fotografija DSK i Liberalne partije Kosova stoji tekst: ''Ko to cepa plakate''. Pristrasnost dnevnika ''Bota sot'' zapaža se i u izveštajima u kojima se predstavljaju skupovi DSK, koji već na početku u prvim rečenicama sadrže konstataciju ''glavni pretendent'', ''glavna i najmasovnija partija'' itd. Tri lista bliska DPK, s druge strane na prvim stranicama prenose tekstove o DPK i njenoj predizbornoj kampanji sa naslovima koji u sebi sadrže i podsećanje na UCK i slobodu koju je ona izvojevala uz obećanja biračima da će ostvariti nezavisnosti. Prilikom susreta američkog ambasadora Ričarda Holbruka sa albanskim liderima ''Rilindja'' objavljuje samo njegovu fotografiju sa Thacijem, a ''Bota sot'' samo sa Rugovom... Oni koji nemaju mogućnosti da kupe obe novine, ostaju uskraćeni za objektivnu informaciju...

    Pre nekoliko nedelja list ''Bota sot'' je dobio ozbiljno upozorenje od nekih albanskih članova zajedničkih administrativnih organa. Jedan od albanskih lidera Rexhep Qosja koji predstavlja jednu malu partiju u ovim zajedničkim organima ovaj list je nazvao ''fašističkim i antinacionalnim''. Svoj revolt je izrazio nakon što je ovaj list za vreme kampanje identifikovao Qosju sa srpskim akademikom Ćosićem ( koji je za Albance nepoželjan ), a što bi za stanovništvo trebalo da podrzumeva da je on ''proglašen'' nacionalnim izdajnikom. Odmah nakon toga list su posetili predstavnici gospodina Kušnera i izgleda da je to uticalo da ovaj dnevnik trenutno obustavi beskrupolozne optužbe na račun protivnika dr. Rugove.

    Međutim, uprkos manjem odjeku koji imaju skandalozni napisi listova u suprotnom taboru, kritike Privremenog administrativnog veća nisu izbegli ni list ''Dita'', kao ni Agencija ''Kosova press'', (bliski Thacijevoj partiji), koja je teško optužila DSK i Rugovu za saradnju sa srpskim političkim strukturama, a samo dva dana pre otvaranja predizborne kampanje. Smišljaju se takođe opasne optužbe da je navodno DSK i sam Rugova sa Srpskim nacionalnim većem poslao na adresu Haškog tribunala imena bivših pripadnika OVK koji su navodno počinili ratne zločine. Ovo je morala da demantuje na posebnoj Konferenciji za štampu glavna tužiteljica Haškog tribunala Karla del Ponte.

    U cilju izbegavanja brojnih neregularnosti i gaženja novinarske etike, svi štampani mediji su potpisali Memorandum o razumevanju kojim se obavezuju na profesionalni pristup izveštavanju o toku predizborne kampanje i za vreme izbora. Privremeni kod ponašanja štampe tokom predizborne kampanje i izbora usvojio je UNMIK kojim se predviđaju i kazne za kršenje ove Uredbe. Kaznama je nedavno zapretio i glasnogovornik OEBS-a Roland Bles u ime Centralne izborne Komisije kojoj su pristigle žalbe manjih političkih partija da su neravnopravno ili veoma malo predstavljene u kosovskoj štampi.

    Prema domaćim analitičarima, ali i onim međunarodnim, dosadašnja kampanja je i pored zabeleženih incidenata uglavnom mogla da se oceni mirnom. No, takođe se upozorava da bi tenzije mogle da porastu približavanjem dana glasanja, a time da se poveća broj skandaloznih članaka po ovdašnjoj štampi ili pak da njihovo pozicioniranje bude mnogo evidentnije, čak i onih listova koji sebe predstavljaju kao nezavisne, rizikujući možda i inostrane donacije koje će ubuduće zavisiti od korektnosti praćenja predizborne kampanje i izbora. Ima i onih analitičara koji su mišljenja da će nakon izbora inače veliki broj dnevnih listova u odnosu na tržište opasti u znatnoj meri...

    AIM Priština, Arber Aliu