AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 24 OCT 2000 00:28:49 GMT

    Slovenija i SRJ

    Gde je Antimilošević?

    Reakcije na dogadjaje u Srbiji idu od jedne do druge krajnosti - od podsmeha do suzdržanog oduševljenja. Uprkos simpatijama za narod koji je u Srbiji odbraniio svoju izbornu pobedu, u Sloveniji se sve više oseća strah da će slovenačka "priča o uspehu" sada - pobeći na jug.

    Ljubljana, 22.10.2000.

    "Neočekivana promena vlasti" je slovenačku javnost i politiku u početku unekoliko zbunila. Većina komentatora je dogadjaje pratila sa nevericom i rezervama, uz poslovičnu opasku da se u Srbiji sve opet "rešava na ulici". Tu i tamo su izbile i simpatije za narod koji je branio svoje pravo na drugi život.

    Koliko je teško kreatorima javnog mnenja pala nova situacija, najbolje pokazuje pitanje novinara ljubljanske POP TV, koji je usred TV dnevnika upitao slovenačkog ministra spoljnih poslova Lojze Peterlea: >Da li je Slovenija ugrožena zbog zbivanja u Jugoslaviji?<. Ništa manje apsurdno nije zvučala informacija da je Ministarstvo već formiralo posebni "krizni štab", a sve zbog dešavanja u Jugoslaviji.

    Priručna srbofobija, na kojoj već čitavu deceniju gradi imidž deo ovdašnje politike, medija i društvenog života uopšte (kako s levice, tako i desnice - sa časnim izuzecima koji bi se mogli izbrojati na prste jedne ruke) učinila je svoje. A u kako jadnom stanju se nalaze obaveštajni izvori slovenačke diplomatije pokazuje podatak da je "jugoslovenski krizni štab slovenačkog MIP-a" saznanja o "uličnim dogadjajima" na tlu Jugoslavije dobijao (prevashodno) iz diplomatskih predstavništava u Budimpešti, Zagrebu i Atini! Slično je bilo i sa slovenačkom nacionalnom TV čiji je reporter, zajedno sa "ratnim dopisnicima sa Kosova" ostalih, komercijalnih TV, isprva o dogadjajima u Beogradu izveštavao iz Podgorice.

    Onda je CNN učinio odlučujući proboj, prikazujući scene osvajanja parlamenta i RTS. Poruka je bila jasna - svetu se dopadalo ono što se zbiva u Beogradu, svet je prihvatao Koštunicu i Srbima poželeo povratak u društvo Evropskih naroda - kojima su "Srbi oduvek i pripadali". Dikcija novog položaja Srba i Beograda kako u Vašingtonu, tako i u Londonu i Berlinu ponukala je slovenačku diplomatiju da preuzme sličan ton. Usvojila je izjavu o potrebi da se poštuje izborna volja gradjana Jugoslavije i istakla nadu da će promena vlasti u Jugoslaviji doneti boljitak i za već deset godina zamrznute odnosa izmedju zvanične Ljubljane i Beograda.

    Svi mediji objavljuju agencijsku vest da je predsednik Slovenije Milan Kučan poslao ličnu čestitku Vojislavu Koštunici već posle prvog kruga, a slično je učinio i aktuelni predsednik vlade Andrej Bajuk, uz želje da se kriza razreši mirno. Reakcija u medijima je, medjutim, sledila prethodni kurs, kurs sumnje, podozrenja, neverice da se na "jugu bilo šta može promeniti", čime su ogolili brdo dilema pred kojima se Slovenija zatekla. Dežurni analitičari su po novinama još neko vreme ocenjivali kako je Milošević zapadne države "ponovo uvukao u srpsko kolo", u kome se (zapad) "uvek saplete, pošto ga ne zna".

    U potrazi za "razlogom" prevrata u Srbiji, Delo 5. oktobra nadmeno zaključuje da je "narod je na barikade prisililo pre svega siromaštvo". Dan kasnije najtiražniji slovenački politički dnevnik (u udarnom članku "Beograd u plamenu") izveštava da "jugoslovenski rajhstag gori", pitajući se "šta će biti sa državom i njenim firerom?". Dogadjaji su, medjutim, išli svojim tokom. Komentatori otkrivaju čitaocima (ono što je većina već videla na CNN-u, putem kablovske TV) da je srpski "narod preuzeo vlast i predao je u ruke izbornim pobednicima".

    "Voždov režim se srušio kao kuća od karata", piše mariborski Večer. Ljubljanski Dnevnik podseća da je Milošević "trinaest godina jahao na talasima nacionalizma". Kratko divljenje je brzo usahlo i mediji i politika se u odnosu prema Srbiji vraćaju rutini. Analize su tanke, a stereotipi večiti. >Sve to su velike reči ni za šta.... Srpski glasači prošle nedelje nisu rušili nikakve berlinske zidove, nego su glasali samo protiv nepodnošljivog životnog standarda. Da su zaista želeli političke promene, onda bi izabrali harizmatičnog lidera, Antimiloševića. Ovako, na stvari je samo apatija...< komentariše Boris Jež.

    Iz slično intoniranih komentara ostalih autora, "poznavaoca prilika na Balkanu", izvire strah da će Srbiji sada biti "sve oprošteno" i da će u regionu ponovo igrati važnu ulogu, na uštrb Slovenije i ostalih manjih država. O tome izveštava i dopisnik Dela iz Hrvatske: "Srbiji su ukinuli sankcije, nagovestili su im medjunarodnu finansijsku pomoć tešku nekoliko milijardi i ulazak u medjunarodnu zajednicu, sve to kao nagradu što su se oslobodili Miloševića. Drugih uslova nije bilo. Pošto Koštunica nije osudio Miloševićevu i velikosrpsku politiku bivšeg režima, frustracije Hrvatske su zbog iznenadnog preokreta u Srbiji toliko veće." Dopisnik iz Zagreba prenosi ocene da bi evropske prestonice ubuduće morale "pragmatičnije da popuštaju Beogradu".

    Komentatori Vojislavu Koštunici zameraju da nije osudio pokolj u Srebrenici i da je pozirao sa kalašnjikovim. Ipak, niko nije izmedju novog i starog predsednika SRJ postavio znak potpune jednakosti. "Koštunica kao romantičan, odnosno gradjanski ili, bolje rečeno, salonski nacionalista - kako ga je pre nekoliko dana u New York Timesu označio Timothy Garton Ash - realizaciju svojih ciljeva nikada nije video na bojnom polju. Upravo suprotno," izveštava dopisnik Dela iz New Yorka. U istoj novini se pojavljuje slovenački pregovarač u sukcesijskim pitanjima dr Miran Mejak, koji podignutim prstom, posle inauguracije Koštunice, poziva na oprez, jer opasnost vreba. "Treba da znamo da je priča s Miloševićem još daleko od kraja. Ne bih bio sklon radosti sve dok ne saznamo rezultate izbora za srpsku skupštinu, u decembru. Ti izbori su veoma važni. Sada su u toj skupštini još uvek stara lica. Sve dok izbori u Srbiji ne pokažu drugačije, Milošević i njegova klika će u Srbiji i dalje imati jak uticaj," upozorava Mejak.

    Predočene rezerve su zaslužne - uz predizbornu euforiju u Sloveniji - da niko od vidjenijih političara nije ni pomislio da ode na noge Koštunici, u Beograd, uz zajedljive opaske da strane diplomate jedni drugima dodaju kvaku na Koštunicinom kabinetu i spoznaju da je Slovenija i ovoga puta zakasnila na diplomatskom planu. U Beograd su otputovali Dini, Hombah, Petrič i drugi, a Slovenija je poslala državnog sekretara u Peterleovom Ministarstvu spoljnih poslova Mitju Drobniča. Izaslanik slovenačke vlade se sastao sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom u Palati federacije, pri čemu je (po rečima Mitja Drobniča) Koštunica pokazao zanimanje za poboljšanje slovenačko-jugoslovenskih odnosa. Drobniču je izjavio i da mu je rečeno da pitanje "isključivog kontinuiteta Jugoslavije više neće biti ograničavajući faktor, koji je do sada sprečavao normalizaciju odnosa izmedju država."

    Nešto veći značaj je imala poseta Žarka Koraća Sloveniji. Korać se blizu slovenačko-hrvatske granice, u zamku Mokrice sastao sa Peterleom i tom prilikom probio led izjavom da Slovenija od sada "ima u Beogradu prijatelje". U razgovorima sa novim predstavnicima vlasti u SRJ, slovenačku stranu je najviše zanimalo pitanje privredne saradnje. Što se poslova sa SRJ tiče, najveću prepreku predstavlja činjenica da Slovenačka izvozna fondacije (SID) ne osigurava poslove sa preduzećima u SRJ, sve dok Slovenija i Jugoslavija ne uspostave diplomatske odnose. Slovenija je u prvih osam meseci ove godine, prema najnovijim podacima Privredne komore Slovenije, izvezla u BiH za 239,4 i uvezla robe za 34,2 miliona dolara, u Hrvatsku je izvezla za 452,9 miliona a uvezla za 294,2 miliona dolara, u Makedoniju je izvezla robe za 104,5 a uvezla za 20,1 miliona dolara, dok je u SRJ izvezla za 91,8 a uvezla 25,4 miliona dolara robe. Nije čudo da je Slovenija na sednici vlade već ukinula sve sankcije prema SRJ (pre svega prodaju nafte i goriva) i očekuje skorašnje ukidanje sličnih zabrana i od strane SRJ.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)