AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    TUE, 17 OCT 2000 10:21:24 GMT

    Slovenija i Jugoslavija

    Isplati li se saradnja?

    Poseta predstavnika DOS Žarka Koraća Sloveniji i njegov susret sa ministrom spoljnih poslova Lojze Peterleom u zamku Mokrice, nadomak hrvatske granice, znak je da se stvari konačno kreću napred. Medjutim, većina ovdašnjih političara ne gleda sa optimizmom na kvalitet odnosa izmedju službenog Beograda i Ljubljane. Otvorene su stare dileme, posebno u vreme teških predizbornih duela.

    Ljubljana, 17.10.2000.

    Vrednost trgovinske razmene i plasman slovenačkih proizvoda u bivše jugoslovenske republike je samo tokom prvih pet godina osamostaljenja pala za pet puta - sa 6,7 milijardi američkih dolara (1990. godine), na svega 1,2 milijarde američkih dolara (1995). Slovenačka privreda je delimično kompenzovala taj fijasko povećanjem izvoza na strana tržišta, i to sa 4,1 milijarde američkih dolara na 7,1 milijardu američkih dolara. Analitičari ističu i podatak da privredni potencijal države nije baš tako mali, jer je Slovenija tokom poslednjih nekoliko godina po privrednim rezultatima prestigla sve dosadašnje pridružene članice Evropske Unije, a mogla bi da se nosi i sa nekim punopravnim članicama EU. Ocenjuje se da zvanična Ljubljana već danas zadovoljava stroge evropske kriterijume za ulazak u monetarnu uniju. Država je relativno dobar platiša, pošto budžetskog deficita praktično i nema, što je prema najnovijim podacima Evropske komisije bolji rezultat nego u svim članicama Unije.

    Slično je i sa podacima o javnom dugu. Slovenački javni dug iznosi svega 24,6 odsto bruto društvenog proizvoda, što je ispod granice od 60 odsto dozvoljenog duga, prema kriterijumima Evropske Unije. Isto važi i za stopu inflacije, koja je u pridruženim članicama Evropske Unije, kao što su Poljska, Madjarska, Češka, Slovačka, Rumunija i Bugarska, u proseku oko 30 odsto, dok je u Sloveniji inflacija osam do devet odsto, godišnje. Prosečna plata u Sloveniji dostiže oko 1200 DEM, a stopa realnog rasta BDP-a je trenutno oko 6,3 %.

    Uprkos nedavnoj poseti predstavnika DOS Žarka Koraća Sloveniji i susretu sa ministrom spoljnih poslova Lojze Peterleom, odnosi izmedju Slovenije i Jugoslavije su i dalje zamrznuti. Očekivalo bi se da je jednako sa trgovinskom saradnjom, medjutim, privrednici iz dve države već davno ignorišu politiku lidera "iz sopstvenih dvorišta" i uspostavljaju kontakte i organizuju trgovački promet, onoliko koliko su dozvoljavale prilike i restikritvne uredbe jugoslovenskih vlasti prema Sloveniji. Poredjenja radi, još koliko 1990. godine je slovenački izvoz u Srbiju i Crnu Goru iznosio dve milijarde i 852 miliona američkih dolara. Godinu dana kasnije ta svota pada na milijardu i 235 miliona dolara, dok je 1992. srezana na 400 miliona dolara. U obrnutom smeru se dešavalo isto i promet je polako, ali neumitno opadao.

    Izvoz roba iz SRJ u Sloveniju dostigao je 1993. godine cifru od jedva 265.000 dolara, 1994. je pao na 185.000 dolara, dok je 1995. godine zabeležen blagi rast i suma od jedva milion i 592.000 USA dolara, što je predstavljalo 0,04 do 0,02 odsto udela proizvoda iz SRJ u ukupnom slovenačkom uvozu. Prema podacima Privredne komore Slovenije (GZS), u poslednjoj polovini protekle decenije je za Jugoslaviju svake godine otputovala roba u vrednosti od sedam do petnaest miliona dolara, tako da je udeo kupaca iz SRJ skočio na oko 0,23 odsto od celokupnog slovenačkog izvoza. Jugoslavija još uvek iz Slovenije uglavnom uvozi lekove, posebne papire i kartone, karbon papir, hemikalije i slično.

    Zanimljivo je da je već 1996. razmena sa SRJ (u poredjenju sa prethodnom godinom) porasla za oko sto puta i dostigla 96 miliona dolara. Ovog trenutka uprkos tihom "embargu" čak oko 1600 slovenačkih firmi saradjuje sa jugoslovenskim preduzećima (900 izvoznika i 686 uvoznika), tako da je predprošlogodišnja robna razmena dostigla 138 miliona dolara, da bi prošle godine premašila 154 miliona dolara. Time je SRJ došla na petnaesto mesto, na skali država u koje Slovenija izvozi (u prednjem delu liste su sa 65 odsto zastupljene države EU). Što je malo, pogotovo ako tu svotu poredimo sa sumom od 668 miliona dolara ostvarenom u 1992. godini, dakle u godini, koja je usledila odmah posle osamostaljenja. Ili vremenima kada je privredna razmena izmedju Slovenije i Jugoslavije dostizala skoro dve milijarde dolara.

    Igor Mekina (AIM, Ljubljana)