AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 16 OCT 2000 03:14:48 GMT

    Slovenija i izbori

    Pobeda levice

    Na parlamentarnim izborima je ubedljivo pobedila Liberalna demokratija Slovenije (LDS) Janeza Drnovšeka, uz jačanje partija s levog političkog spektra. Tako je šestomesečna vladavina desnice, na čelu sa premijerom Andrejem Bajukom, završena fijaskom. Već 15 minuta po zatvaranju birališta je na osnovu uporednog glasanja postalo jasno da je novi mandatar slovenačke vlade Janez Drnovšek. On će naredne četiri godine vladati mnogo lakše i udobnije nego što je to bio slučaj u prethodnom mandatu.

    Ljubljana, 15.10.2000.

    U sedam sati po podne je okončano glasanje i krenulo prebrojavanje. Petnaest minuta kasnije, elektronski mediji već obaveštavaju gradjane (preliminarno) ko je pobednik, a ko poražen. Zvaničan ishod parlamentarnih izbora bio je jasan oko dva sata kasnije. Iskazalo se da su uporedni izbori, koje su sprovele obe (konkurentske) TV kuće (nacionalka, tj. TV Slovenija, i POP TV) bili odličan pokazatelj. Prvi program nacionalne TV Slovenija i komercijalna POP TV su već tokom dana prikupile rezultate tzv. "exit" ili uporednih glasanja. Za svaku od njih je posao obavila specijalizovana agencija, koja je na par tuceta birališta organizovala kutije za (ponovljeno) glasanje ispred vrata zvaničnih glasačkih mesta. Birači su po izlasku sa glasanja jednostavno ponovo popunili listiće, na molbu i za potrebe televizija. Prethodno je javnom mnenju objašnjeno da se upravo takva "exit" glasanja praktikuju u zapadim demokratijama, te da ih odlikuje minimalan procenat greške. Rezultati mogu da variraju do 5 %, a obe agencije tvrde da u slučaju aktuelnog glasanja u Sloveniji greška neće biti veća od 1 %.

    Do ponoći su prebrojani glasovi sa oko 90 odsto listića (malo manje od milion glasača). Rezultati još uvek nisu konačni, ali pokazuju da je LDS osvojila oko 35,96 % glasova ili 33 mandata u parlamentu, koji ukupno ima 88 poslaničkih sedišta. Druga na lestvici je Socijaldemokratska partija Slovenije (SDS) Janeza Janše sa oko 15,75 %, čime može da računa na 14 poslaničkih klupa. Treća je Udružena lista socijaldemokrata (ZLSD, nastala reformom bivšeg Saveza komunista Slovenije) Boruta Pahora, sa oko 12,28 % osvojenih glasova ili 11 mesta u parlamentu. Iza nje je najveći gubitnik proteklih izbora - SLS+SKD. Iza rogobatne skraćenice krije se Narodnjačka demohrišćanska partija Jožeta Zagožna sa oko 10,13 % birača ili oko 9 mandata. Sledi Nova Slovenija (N.Si), partija dosadašnjeg premijera Andreja Bajuka sa oko 8,55 % glasova ili 8 poslanika.

    Na repu su se našle tri manje stranke koje su taman toliko >probile< prag za ulazak u parlament (4 % glasova). To su partija penzionera DeSUS sa oko 5,30 % glasova ili 5 mandata, Slovenačka nacionalna partije (SNS) Zmaga Jelinčiča sa oko 4,33 % glasova ili četiri mandata i, konačno, najveće iznenadjenje proteklih izbora - partija mladih Slovenije (SMS) sa oko 4,25 % glasova ili tri poslanička mandata.

    Parlament je zaokružen i izborom dva predstavnika iz redova zvaničnih slovenačkih manjina, što je slovenačka posebnost. Madjarska manjina (koja broji oko 6600 glasača) trebalo je da izabere jednog predstavnika izmedju pet kandidata, ali je izvesno da će mesto i dalje popunjavati dosadašnja poslanica Marija Poszonec. Nešto lakši posao je imalo oko 2600 glasača italijanske manjine iz Primorske, od čega je na biralište izašla jedva trećina; oni imali na volju izbor takodje samo jednog kandidata od mogućeg jednog, tako da je ponovo potvrdjen dosadašnji predstavnik Robert Bateli.

    Komentatore, medjutim, naročito sekira činjenica da slovenački parlament počinje da liči na sindikalnu jedinicu, pošto su dve "generacijske" partije - partija mladih te partija starih - izvele pravi desant u politiku. Unekoliko razočarani Janez Janša (prošao je gore nego pre četiri godine, 1996.) nije mogao da odoli, pa je primetio evropske države ne poznaju sličan fenomen, a da se u Sloveniji starost i mladost očito mogu unovčiti i pod firmom političkog programa. DeSUS je doduše već proveo četiri (mnogi kažu - konstruktivne) godine na vlasti (bio je čak i koalicioni partner u Drnovšekovoj vladi), ali trenutno nikome nije jasno šta će činiti partija >mladih< (njen predsednik je tek zakoračio u dvadesete i hvali se da je ovom prilikom prvi put glasao). Dok >mladi< odlučuju kako će lobirati sa svoja 3 (prema 88) glasa u parlamentu, penzioneri ne pate od sličnih glavobolja - oni će se, kao i do sada, brinuti pre svega o očuvanju svojih penzija, prava starijih i slično.

    Treći kuriozitet jučerašnjih izbora jeste novi proboj SNS-a Zmaga Jelinčiča. Jelinčič je jedini političar koji je pred izbore korigovao ne samo partijsku platformu, već i izbornu bazu. Počeo je kao vatreni nacionalista, nastavio kao kritičar sve većih apetita katoličke Crkve i negde pred izbore zaokružio putanju kao kritičar Evropske Unije i zastupnik "nepriznatih" manjina koje žive u Sloveniji, pre svega Srba.

    Bez obzira na sve bizarnosti ovogodišnjih izbora, jedno je sasvim sigurno - LDS je odneo veliku pobedu. Sve tri desne partije iz vlade Andreja Bajuka (SLS+SKD, SDS i N.Si) zajedno teško da mogu da ostvare jaku opoziciju, što je bila karakteristika prethodnog sastava parlamenta. Jer, sve tri partije zajedno nemaju ni toliko glasova koliko sama LDS, koja će tek sklapati koalicije, verovatno sa ZLSD. Zanimljivo je poredjenje sa izborima iz 1996. godine; Drnovšekova LDS je danas jača za oko 8 % u odnosu na situaciji od pre četiri godine, Pahorova Udružena lista za oko 3,2 %, a Jelinčičeva SNS (kojoj su mnogi želeli i prognozirali propast) porasla je za oko 1,1 %, dok je Janšina SDS, istina, na drugom mestu, mada je >pala< za oko 0,2 %. Najviše je izgubio miks Zagoženovih Narodnjaka i demohrišćana - čak 10 % glasova. Računa se da je partija izgubila tih (potencijalnih) 10 % od onih, koji u opštinama (u kojima je ta partija tradicionalno jaka) jednostavno nisu izašli na izbore.

    Birači su ovoga puta kaznili i Zagožena i Janšu. Loš rejting je posledica brojnih pogrešnih poteza koje su desne partije povlačile od proleća, naovamo. Da podsetimo. Prvo je marta ove godine Narodnjačka stranka braće Podobnik izašla iz vlade, čime je izazvala pad Drnovšekovog kabineta. Usledila je višemesečna kriza, iz koje je Drenovšek izašao kao žrtva zavere. Obe partije sa desnice demohrišćanskog usmerenja su u medjuvremenu stvorile novu zajedničku stranku (SLS+SKD) i sa jednim glasom većine u parlamentu formirale novu vladu pod vodjstvom argentinskog Slovenca Andreja Bajuka. Tada je uvredjeni LDS povukao svoju podršku većinskom izbornom sistemu, što je dovelo do cepanja desnice. SLS je predomislila i odustala od većinskog izbornog sistema, što je bio životni projekat Janeza Janše. Mesec dana kasnije Janša uzvraća udarac, tako što daje podršku Bajuku da pocepa SLS i osnuje Novu Sloveniju. Tako je Bajukova vlada od samog početka tavorila, rastrzana unutrašnjim svadjama i liderskim ambicijama. Da sve bude gore - povlačila je sve nepopularnije kadrovske poteze. Kazna koja je usledila bila je očekivana.

    Velika prednost i nova snaga LDS već izaziva podozrenje nekih komentatora, koji se boje da će Drnovšek previše "udobno vladati". S druge strane, ovakav razvoj dogadjaja omogućava (verovatnom mandataru) Janezu Drnovšeku da lakše sastavi vladu. Najverovatnija je koalicija LDS-a sa Udruženom listom socijalnih demokrata (ZLSD) i Zagoženovom Narodnjačkom SLS+SKD, čime bi imali premoć od oko 59 sedišta u parlamentu, pri čemu još uvek može da računa na podršku ona dva glasa manjina, penzionera, mladih i, možda ili bar povremeno - Jelinčičeve SNS. Druga, manje verovatna koalicija bila bi moguća izmedju LDS, s jedne, i SDS plus N.Si, s druge strane. O toj koaliciji se špekulisalo pre izbora, ali je sada, zbog jačih pozicija levih partija manje verovatna. Bilo kako se okrene, jasno je da će Sloveniju u sledeće četiri veoma važne godine predvoditi leve koalicije i da će desnica biti u opoziciji.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)