AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 15 OCT 2000 22:27:17 GMT

    Ekonomija

    Puno novca, malo robe

    Haos u ekonomskoj i financijskoj sveri eksplodirao je u svega 10-ak dana, ali uzroci se vuku najmanje deset godina. Svoj doprinos pometnji dala je i Vlada Srbije ukidanjem Uredbe o kontroli cena s namerom da u javnosti stvori utisak kako je to posledica smene vlasti.

    AIM,Podgorica, 15. 10. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Posle plebiscitarno izglasanog nepoverenja režimu Slobodana Miloševića narad se sklonio sa ulica, ali je haos ostao u ekonomiji i finansijama. Iako se zna kako je do njega došlo ostaci režima nastoje da privredni sunovrat Srbije iskoriste za novo narodno nezadovoljstvo, koje bi ovoga puta trebao da bude iskorišteno protiv pobednika na nedavnim saveznim izborima. ,,Igra,, na kartu izazivanja socijalnog bunta masa zbog sve težeg života predstavlja veću opasnost od policije i vojske prema kojima je okrenuta budnost. Opreznost nije na odmet, tim pre što će se siromaštvo odraziti i na (ne)raspoloženje u vojnim i policijskim redovima, ali, procena je poznavalaca socijalnih i ekonomskih prilika, da pažnja, pre svega, treba da bude okrenuta prema životnom standardu gradjana, koji je u razdoblju izbornih previranja drastično narušen.

    Prema zvaničnoj statistici troškovi života su u septembru porasli za 17 odsto. Podatak se odnosi na prvih 20 dana, tako da efekti poskupljenja u poslednjih 30 dana još nisu statistički poznati, ali to ne sprečava gradjane da ih osete preko svojih kućnih budžeta. Haotično stanje koje je nastalo dramatičnim skokom deviznog kursa i špekulativnim poslovima vezanim za njega, dovelo je do divljanja cena. Vlada Srbije je svemu tome dala svoj doprinos ukidajući svoju Uredbu o kontroli cena. Tim potezom cene svim proizvodima (s izuzetkom hleba) i uslugama mogu da se slobodno odredjuju.

    Ovaj potez je povučen s namerom da se izazovu još veći haos i nezadovoljstvo, pa je po opasnosti ravan potpaljivanju požara. Korak Vlade Srbije napravljen u trenutku kada je novčana masa, po količini, najveća ( oko 25 milijardi dinara ), a robe na tržištu najmanje. Taj nesklad stvorio je situaciju kada trgovci ne znaju koja je cena prava, a gradjani ne smeju da udju u prodavnice. Postojeće stanje eksplodiralo je u svega desetak dana, ali uzroci su stari desetak godina. Domaća privreda je, zbog velikih poreskih opterećenja dovedana na rub propasti i mnoge fabrike više ne mogu da pokrenu svoje mašine, jer su ostale bez obrtnog kapitala. Srpska privreda po opterećenju od oko 60 odsto, je na prvom mestu u svetu, a po efikasnosti ispod četrdesetog. I pored toga u budžetima nema sredstava za podmirenje potreba glomaznog državnog aparata, prekobrojne policije, vojske i ostalog. U Srbiji se više izdvaja za policiju nego za obrazovanje. U zdravstvu je alarmatno financijsko stanje. Beogradski klinički centar raspolaže sa svega 1,2 miliona dinara, a za podmirenje mesečnih potreba potrebno mu je sto puta veći iznos. U institutu za kardiologiju ,,Dedinje,,, kojim je nedavno upravljao bivši ministar zdravlja Milovan Bojić ne mogu da rade, iako tri hiljade pacijenata čeka na operacije.

    Poreska politika u Srbiji spada medju najnakardnijim u svetu. Obuhvaćeno je i oporezivanje potrošnje.Svaka država vodi ekonomsku politiku koja stimuliše potrošnju, jer se time otvara prostor za veću proizvodnju. U Srbiji je bilo obrnuto. Zbog takve ekonomske politike skoro 50 odsto privredne aktivnosti odvija se u zoni sive ekonomije. Pojedine firme su se tamo našle s odobrenjem vlasti, jer su uživale pogodnosti tako što su bile oslobodjene da plaćaju poreze, doprinose, carinu a druge su otišle da se spasu od poreznika.

    Na poznatom beogradskom ,,buvljaku,, prodaje se isključivo nova roba. Mnoga preduzeća tamo prodaju svoje proizvode, čime postižu dva efekta: ne plaćaju porez i dolaze do gotovine. Propisu su takvi da se ograničavalo podizanje gotovine s računa, dok su drugi dobijali novac iz državne štamparije. Onaj koji je ostao sferi legalnosti, odnosno nije mogao da računa na privilegije države, bio je izložen čestim posetama financijske policije, čije su intervencije ravne pljački. Inspektori nisu smeli da izdju iz neke radnje ili firme, a da ne izreknu kaznu ili izvrše zaplenu robe.

    Ekonomski eksperti iz G-17 plus, koji su angažovani na sredjivanju prilika i finansijskoj oblasti ne mogu da ,,pohvataju konce,, . Prema rečima Mladjana Dinkića budžeti su bez kontrole, a novac curi kroz bezbroj rupa. Srpska ekonomija i financije nalikuju na izrešetano bure. Glavnu reč u financijskim poslovima vodili su kadrovi JUL-a, partije koja se predstavljala kao zaštitnica interesa radničke klase. Sva ključna mesta, počev od guvernera centralne banke, pa do fonda zdravstvenog osiguranja zaposeli su ljudi iz ove partije, koje je njihova direktorka Mira Marković nazvala pametnim i dobro vaspitanim momcima.

    I dok je za ostvarivanje izborne volje biračkog tela trebalo svega nekoliko sati žestokog protesta sredjivanje srpske ekonomije meriće se godinama. Drastična poskupljenja medju kojima svakako ima i preteranih, jer mnogi žele da love u mutnom, posledica su primene komandne ekonomije koja je dovela do narušavanja pariteta. Sirće je bilo dvostruko skuplje od jestivog ulja. Kilogram uvoznog šećera je plaćan 27 dinara, a u prodavnicama prodavan za 8,5 dinara. Režim je smatrao da će tako da dobije poverenje na izborima.

    Promenom vlasti prestaje vreme jefitinih proizvoda kojih nema u radnjama. Trebaće još dosta vremena dok kupovna moć gradjana bude dovoljna za podmirenje osnovnih potreba. U tom pogledu nova vlast se nalazi pred izuzetno osetljivim iskušenjima. U ekonomskoj i socijalnoj sferi će se polagati najteži ispit, jer je tu nasledjeno najveće breme. Prema procenama ekonomskih eksperata privreda ne može da izdrži veća opterećenja od 30 procenata. Na drugoj strani postoji veliki broj delatnosti koje se finansiraju iz budžeta. Izravnanje tog nesklada biće izuzetno teško i bolno, pa u očekivanju povoljnih efekata promene vlasti treba pokazati visoku dozu strpljenja. Cena prelaznog razdoblja može da bude ublažena jedino uz izdašnu stranu financijsku pomoć usmerenu pre svega za oporavak privrede.

    Ratomir Petković (AIM)