AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 14 OCT 2000 09:11:20 GMT

    Makedonska ekonomija i promene u SRJ

    Optimizam sa zadrskom

    AIM Skopje,13.10. 2000

    Privrednici u Makedoniji s velikom paznjom, ali i zebnjom prate najnovija dogadjanja u SRJ. Nema sumnje, zadovoljni su sto je pao rezim Slobodana Milosevica, koji je celu deceniju blokirao demokratse procese i normalan razvoj, i to su jasno pokazali u prvim reagovanjima, izrazivsi uverenje da ce sada doci do oslobadjanja nove energije za resavanje spornih pitanja izmedju dve zemlje i do novih impulsa za integrativne ekonomske procese u celom regionu, od cega ce svi imati koristi. Najcesce je isticano to sto ce sada doci do ukidanja medjunarodnih sankcija i otvaranja Jugoslavije ka svetu, sto ce moci da se vise koriste postojece komplementarne mogucnosti makedonske i jugoslovenske privrede, sto ce se otvoriti trziste u Srbiji i Crnoj Gori.

    Medjutim, nakon prvog odusevljenja i problema koje u uspostavljanju nove vlasti ima novoizabrani precednik SRJ Voislav Kostunica, ovde je sve prisutniji “optimizam sa zadrskom” i ukazivanje na to sta Makedonija moze dobiti, a sta izgubiti od promena u SRJ.

    Objektivno su najzabrinutiji tekstilci. Strahuju da ce izgubiti dobar deo poslova sa ino partnerima, zbog toga sto je radna snaga u Srbiji tri puta jeftinija nego ovde. Ta vrsta posla, inace, iznosi 50 % izvozne strukture makedonske tekstilne industrije. Opravdanih i velikih briga imaju i svi oni “privrednici” koji su tokom vladavine Milosevica i trajanja sankcija sa Makedonijom uspostavili polulegalne biznise, ili cisto kriminalne odnose. Koliki je njihov broj za sada se tacno ne zna, a sigurno nije mali, kazu analiticari, potsecajuci na to da je jedno vreme kompletan makedonsko - jugoslovenski promet isao preko sumnjivih firmi, a radilo se o milijardama dolara. Istovremeno je ovde investiran veliki jugoslovenski kapital, za koji se nije vodilo racuna dali dolazi iz SRJ, sa Kipra, Lihtenstajna, sa Malte ili neke druge belosvetske destinacije. Sasvim je normalno za ocekivati da ce gazde sada hteti da zadrze upravljanje sa svojim kapitalom, a Makedonija da prikrije svoju saradnju sa propalim jugoslovenskim rezimom. Ocekuju se pokusaji raskidanja kontakata i ugovora, sto sigurno nece proci bez posledica. I za pojedince, a, ko zna, mozda i za drzavu!

    Javna je tajna da Evropska Unija pritiska Makedoniju da se energicnije uhvati u kostac i da raskrsti sa organizovanim kriminalom u svom dvoristu, isto kao i to da su u taj unosni crni biznis umesali prste ljudi bliski i starim i novim vladajucim oligarhijama. Stoga se na tom planu sporo napreduje. Pod velom tajne se nalaze sve akcije koje u novije vreme, osobito nakon pada diktatorskog rezima Milosevica, preduzima makedonska policija u saradnji sa nadleznim organima Evropske Unije i Inerpola.

    Ekonomski analiticari upozoravaju na oprez i na okretanje sebi samima, jer ce sada nastupiti period mnogo vece konkurencije za koju se valja temeljito pripremiti. Jer, kako trenutno stoje stvari, makedonskoj ekonomiji mnogo toga nedostaje da bi bila sposobna da se bori i sa uspehom opstane u novonastaloj situaciji. Pre svega sistemski. Potrebno je ubrzati donosenje mnogih novih zakona, ili odredbe starih usaglasiti sa evropskim standardima i kriterijima, produbiti reforme, eliminirati brojne slabosti u organizaciji preduzeca, u proizvodnji, osposobiti menadjerske timove za rad u uslovima zaostrene konkurencije … Ovde naime, postoji bojazan da ce nakon promena u SRJ investitori sada nagrnuti u desetmilionsku Jugoslaviju i da ce vrlo brzo zaboraviti, ili u velikom krugu zaobilaziti, dvomilionsku makedonsku ekonomiju.

    - Dali ce do toga doci, prvenstveno zavisi od Vas, od vaseg ponasanja i sposobnosti prilagodjavanja, od agresivnosti u nastupu pred svetskim finansierima koji nemaju nameru da odustaju od obecane pomoci regionu, ali ni da mole bilo koga, ili da bacaju pare, pokusao je proteklih dana prilikom posete Skoplju, da ubedi sve ovdasnje neverne Tome, prvi covek Pakta za stabilnost u Jugoistocnoj Evropi, Bodo Hombah. Njegova izjava da ce za Srbiju biti odvojena dopunska sredstva, te da za Makedoniju ostaju ona koja su joj vec obecana i dodeljena u okviru Pakta, donekle je umirila duhove, ali do kada ce to trajati, nezahvalno je prognozirati.

    I pred svih ocekivanja da ce se promene u SRJ pozitivno odraziti na makedonku ekonomiju, pojedini ekonomski eksperti podvlace da ce do toga doci tek nakon stabilizacije politickih odnosa, a na to ce morati da se saceka mozda i cele dve godine. Tempo promena ce zavisiti od talenta politicara, i to ne samo onih u Jugoslaviji. Krajnje ozbiljna upozorenja se upucuju licno premijeru Georgievskom, koji, navodno: ” jedno kaze, drugo misli, a trece radi”. Zamera mu se sto je cestitao pobedu Voislavu Kostunici, zatim pozdravio odlazak Slobodana Milosevica u istoriju, a u vlastitoj praksi poceo da uveliko primenjuje njegove recepte vladavine. Evo najdrasticnijeg primera koji trenutno tektonskom jacinom potresa makedonsku ekonomsko -politicku scenu. Na nedavnom velikom mitingu vladajuce koalicije u Skoplju, u oci drugog kruga lokalnih izbora, koji su najmanje to bili, i jos nisu zavrseni, Georgievski je javno, pred vise od 50 hiljada ljudi, bez ikakvih dokaza, optuzio za kriminal generalne direktore Komercijalne Banke Hari Kostova i industrije lekova “Alkaloid” Trajceta Mukaetova, inace rezultatima dokazane sposobne menadjere u najboljim firmama u zemlji, u kojima su investirali svoj kapital EBRD i Svetska Banka preko svoje Agencije IFC. Odmah sutradan je, u potrazi za dokazima, kao nekada Milosevic, u te kolektive poslao cete finansiskih, poreskih i drugih inspektora u pratnji policije. Pukla je velika bruka, izazvan je revolt kako optuzenih, tako i privrednika, pravnika, evropskih i svetskih bankara. Koliko se za sada zna, ispalo je da kontrole nisu nasle ono sto su trazile i da su krivicne prijave podnete tuzilastvu, o kojima se ono jos nije izjasnilo, politicki motivirane. Ili, cin revansizma, kako podvalce pretstavnici politicke opozicije, ubedjeni da se radi o: ”ogromnoj zelji da se zavlada mocnim firmama koje znaju da prave novac, toliko potreban clanovima Vlade da sebi obezbede udoban zivot i sada i kada jednoga dana ne budu vise na tronu. ”Sa takvim potezima se daleko nece stici, upozoravaju oni analiticari koji su ubedjeni da Vlada Makedonije nije spremno docekala promene u SRJ, da je u “mat poziciji” i “nema pojma sta da radi”, jer nema jasan koncept, ideje, program, odnosno strategiju, kako novonastalu situaciju iskoristiti u korist drzave i njenih gradjana.

    Inace, robna razmena izmedju Makedonije i Jugoslavije od januara do kraja avgusta ove godine je iznosila 220 miliona dolara, sa suficitom od oko 50 miliona dolara za makedonsku stranu. Makedonski eksperti procenjuju da bi ovdasnji privrednici bili zadovolnji ako se stabilizacijom SRJ godisnja makedonsko-jugoslovenska ekonomska razmena stabilizuje na 500-600 miliona dolara. Ona u novim okolnostima, kazu, moze cak da iznosi i milijardu dolara , verujuci da ce tako biti vec naredne 2001 godine.

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA