AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 13 OCT 2000 00:22:52 GMT

    Dinar skače i pada

    Srbija: Novčane i političke turbulencije

    AIM, Podgorica, 13. 10. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Kao po nekom teorijskom ekonomskom udžbeniku u kome se zastupa stanovište da su novac i politika sudbinski prisno povezani i na najkraći rok, u Srbiji se ovih dana odvija govoto nevereovatna turbulencija crnog deviznog kursa dinara. U vreme pred izbore od 24. septembra, i u danima nakon što je Milošević odbio da prizna njihov rezultat i ode sa vlasti - cena dinara prema stranom novcu je rapidno opadala, pa je sa oko 30 dinara za jednu nemačku marku, u vreme raspisivanja izbora, 17. jula, marka poskupela na blizu 50 dinara (gornji kurs) 5. oktobra – na dan kada su se odvijale demonstracije pred Skupštinom Jugoslavije i kada se Miloševićev režim počeo naglo rušiti.

    Samo 48 sata kasnije, kada je postalo jasno da vlast pada, a ,,demokratska revolucija,, pobeđuje, u toku dvodnevnog pada cene stranog novca i neočekivanog oporavka vrednosti dinara, gornji kurs nemačke marke srušio se na manje od 30 dinara, a marka se se na ulici mogla prodati za najviše 25 dinara. Ovom neverovatnom lupingu sigurno je energiju dalo pismo lojalnosti, koje je 6. oktobra novoizabranom predsedniku SRJ, Vojislavu Koštunici, uputio guverner Narodne banke Jugoslavije Dušan Vlatković, kao i izjava Mlađana Dinkića, menadžera G-17 plus, da je u ime naroda stavio pod kontrolu centralnu banku, službu platnog prometa i saveznu upravu carina. Vlatković je i sam Koštunicu obavestio da je prestao da odobrava kredite iz primarne emisije i da je zaustavio prodaju deviza iz državnih rezervi po bagatelnom oficijelnom kursu od 6 dinara za jednu marku. Zborno dejstvo ovih vesti samo u 48 sati je oborilo cenu deviza za 38 odsto.

    To je bio šok ne samo za špekulante na crnom finansijskom tržištu, nego i za milione građana koji su svoju “poslednju crkavicu”, to jest porodične novčane rezerve godinama konvertovali u nemačke marke. Građanstvo se naprosto uplašilo zbog iznenadnog ,,uspona dinara,,, pošto su cene ostale na dosta visokom nivou, pa su kućne novčane rezerve samo u dva dana bile ,,prepolovljene,,. Posle nekoliko dana, kada su držaoci novca videli da se u Beogradu oteže sa formiranjem nove savezne vlade i da srpska vlada i skupština pokušavaju da se održe i izbegnu dogovoreno raspisivanje vanrednih republičkih izbora – cena marke je opet naglo porasla za oko 15 odsto u jednom danu – pa se za nju 13. oktobra u najvećim srpskim gradovima moralo platiti 35 dinara, a za prodatu nemačku marku moglo dobiti oko 30 dinara. I dalje značajna razlika između prodajnog i kupovnog kursa za stranu efektivu upućuje na zaključak da dileri na crnom deviznom tržištu još nisu sigurni u kojem će se pravcu dalje razvijati politička situacija – od čega će odmah zavisiti i razvoj ekonomskih prilika.

    Svi su pod presijom ,,inflacionih,, ili ,,antiinflacionih očekivanja,,, pa neki prodavci uvozne i svake druge robe spuštaju cene (pošto je u njih ugrađen stari previsok devizni kurs), dok drugi mudro čekaju da vide neće li i DOS, pobednička politička koalicija, čim stabilizuje svoju vlast – početi da destabilizuje novac puštajući u pogon primarnu emisiju dinara.

    Novi ciklus ekonomske erozije u Srbiji, kako je već rečeno, počeo je pre dva meseca, odmah pošto su raspisani septembarski izbori – i verovatno bi građane veoma brzo odveo u stanje još opasnijeg šoka – šoka već viđene hiperinflacije. Naime, u tom dvomesečnom razdoblju, dinar je prema stranom novcu izgubio 55 odsto vrednosti (10 odsto samo u poslednjih deset dana pred izbore), a da se taj tempo propadanja nastavio, kako je izračunao Dinkić, dinar bi na godišnjem nivou opao za fantastičnih 1.262 odsto. Uostalom i viceguverner Žarko Trbojević je samo nekoliko dana posle izbora priznao da je SRJ za osam meseci ove godine imala platni deficit sa inostranstvom od 900 miliona dolara, dok je trgovinski deficit u istom razdoblju dosegao milijardu i 400 miliona dolara. Neobično je da se, priznajući ove podatke, on istovremeno čudio tekućem eksplozivnom padu vrednosti dinara i pripisao ga navodno nerealističnom bekstvu novca preduzeća i banaka u devize iz takozvanih političko-psiholoških razloga.

    I u danima skoka vrednosti bilo je dosta razloga za ťpolitičko-psihološkeŤ turbulencije. Najviše uzbuđenja izazvale su maglovite vesti o raznim tajanstvenim avionima koji odnose narodne pare, a posebno je bila dramatična epizoda sa vanredno kontrolisanom JAT-ov avionu DC 10, u noći između 6. i 7. oktobra, koji je sa beogradskog aerodruma odleteo za Kinu – zbog toga što se proneo glas da je u njemu kontejner sa jugoslovenskim zlatnim i deviznim rezervama (navodno je u rezervama 10,5 tona zlata u vrednosti od oko 100 miliona dolara). Posle kontrole koja je, da se spreči poletanje, ťproizvedenaŤ dojavom o navodnoj bombi u toj JAT-ovoj ťdesetkiŤ, navodno ništa sumnjivo nije pronađeno. Ispostavilo se i da je šefica Beogradske banke Borka Vučić, navodno glavni čuvar i porodičnog kapitala Miloševićevih, u Beogradu, a ne na Kipru ili u Južnoafričkoj republici – kako su bile razglasile neke novine. Sve to, zajedno sa vestima da je Mirko Marjanović, predsednik Vlade Srbije, na svom poslu i da je čak preuzeo i ministarstvo policije – verovatno je bilo od presudnog uticaja da ljudi ponovo izgube veru u zdravlje dinara i da marka opet naglo poskupi na ulicama.

    Uprkos ovoga puta očiglednoj nameri Zapada da pomogne ,,demokratsku revoluciju,, i pad Miloševića kao šefa SRJ – ne samo proklamacijama, nego i finansijskim sredstvima i ukidanjem gotovo svih sankcija, jugoslovenska ekonomija, pa i njen finansijski sektor su u takvom stanju da se čini da dinar doista ťsuviše ozdravioŤ, to jest da njegov rast nadmaša realnosti. Sada se zna da je samo u poslednjih pet meseci novčana masa dinara povećana za pet milijardi i da je tek polovina te sume ,,poništena,, prodajom deviza na unutrašnjem tržištu. Potvrđeno je takođe da je Narodna banka ,,specijalnim korisnicima,, samo tokom ove godine prodala više od 100 miliona dolara po davno pregaženom oficijelnom kursu, itd. Na površinu izbija mnogo podataka o ťispražnjenimŤ državnim budžetima, gubicima preduzeća, raznim krađama i zloupotrebama, a sve to ne govori u prilog stabilnosti dinara.

    Da su režimski ljudi dobro shvatili da je s Miloševićem gotovo i pre izbora, vidi se i po tome što su poslovne banke u poslednjih deset dana pred izbore smanjile saldo svojih računa za 600 miliona dinara, tu sumu pretvorile u devize, a njih verovatno iznele u inostranstvo. U krajnjoj liniji, da je u poslednjim satima režima svako privilegovan sklanjao svoje ili grabio državne pare, vidi se delimično i po tome što je promet na finansijskom tržištu u Beogradu, od utorka do srede, povećan za 100 odsto. Novoj vlasti, zbog svega toga i još mnogo čega drugog, posle izborne pobede prvo sleduje mučan posao suočavanja sa stvarnim stanjem državnih finansija. To stanje će verovatno ubrzati pripreme za stvaranjem potpuno novog konvertibilnog dinara. No, to neće biti ,,demokratski dinar,,, jer, kako je pre dvadeset godina ironično rekao čuveni američki analitičar novčanih tokova Viljem Grejder, novac je suviše ozbiljna stvar da bi bio prepušten demokratskom odlučivanju.

    Dimitrije Boarov (AIM)