AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    WED, 11 OCT 2000 15:08:23 GMT

    Slovenija i izbori

    Čistke na vrhuncu

    Prelazna vlada Andreja Bajuka ne odustaje od novih čistki onih koji zauzimaju važne položaje u privredi i javnim preduzećima, uprkos predstojećim parlamentarnim izborima, zakazanim za 15. oktobar

    Ljubljana, 09.10.2000.

    Iako je ostalo još par dana do slovenačkih parlamentarnih izbora, Bajukova vlada svakog dana iznenadi domaću javnost po nekim kadrovskim potezom. Sve je počelo kada je na čelo jedinog slovenačkog telefonskog operatera (Telekom) postavljen potpredsednik obnovljene Narodnjačke partije Marjan Podobnik. Potom je ministar spoljnih poslova Lojze Peterle opozvao četiri ambasadora. Koji su, treba li reći, akreditive dobili od strane prethodnog ministra. Peterleu je posao privremeno pokvario predsednik države Milan Kučan, koji je odlučio da ne parafira Peterleovu odluku, pošto nije bila obrazložena i "nije običaj da vlada tik pred izbore menja ambasadore". Prepiska izmedju Peterlea i predsednika Kučana, započeta tim povodom, traje već dva meseca, sve do danas.

    To nije sprečilo prvake vlade da nastave sa intervencijama. Pre svega u privredi i školstvu. Direktor jedne od osnovnih škola, na primer, nije dobio saglasnost Ministarstva za školstvo za ponovno imenovanje; formalno zato što mu savet škole nije dao "uverljivu većinu glasova<. Činjenica je, medjutim, da je od devet članova saveta za njega glasalo svih šest koji su došli na sednicu, pa se postavlja pitanje koja bi to većina bila potrebna za "ubedljivo" glasanje. Posebno ako je u javnost procurela vest da je direktor izgubio posao zato što je izrekao nešto kritičnih reči o mešanju Crkve u školstvo.

    Vlada nije gubila vreme, pa je u protekla dva meseca uspela da smeni i programski savet za istraživački rad pri Ministarstvu za nauku. Na čelo organa, koji se inače brine o politici uvodjenja devetogodišnje osnovne škole u sistem obrazovanja postavljena je Darja Piciga, inače osvedočeni protivnik istog projekta. I unutar ostalih ministarstava je došlo do svojevrsnog "provetravanja", čak i izvan dozvoljenog nivoa kadrovskih smena - na nivou državnih sekretara. Akademski kompjuterski sistem (Arnes), koji zaposlenima na Univerzitetu nudi Internet usluge, suočen je sa zahtevom vlade da raskine ugovor o zakupu vodova sklopljen sa Elektroprivredom i preusmeri se na državni Telekom. Onda je usledio udar na Elektroprivredu Slovenije (Eles).

    "Kada sam video zaključak o izmeni statusa Elesa, znao sam da će da me smene," izjavio je posle smaknuća (tada već bivši) direktor Vekoslav Korošec. Odluku o razrešenju je dobio na ruke, od kurira koji ju je doneo direktno iz vlade. Treba priznati da se Bajukova ekipa pošteno namučila da smesti svog čoveka na vrh Elesa. Prvo je morala da isposluje promenu statuta javnog preduzeća. Iz statuta je izbrisala sve (do tada) rigorozne uslove i potrebne kvalifikacije za obavljanje te važne funkcije. Taman tako da kadrovik desnice, vidjen za budućeg direktora Elektroprivrede, nije trebao viskoškolsku spremu ekonomskog, tehničkog ili humanističkog usmerenja, više ne treba da zna dva jezika, ne mora da poznaje slovenački elektroenergetski sistem i ne mora da ima najmanje 10 godina radnog iskustva. Po novom pravilniku je dovoljno poznavanje jednog svetskog jezika, pet godina radnog iskustva i univerzitetska diploma bilo kog usmerenja.

    Zanimljivo - nove uslove je, sve odreda, ispunio podobniji kadar, dosadašnji šef trgovine u Elektroprivredi Vitoslav Turk. "Ne znam šta će o nama misliti u Evropi, ako za protekle dve godine imamo već tri direktora elektroprivrede," upitao se razrešeni direktor, podsećajući da je aprila ove godine Drnovšekova vlada (takodje bez uverljivih obrazloženja) smenila tadašnjeg direktora Iva Baniča. Što je sve u suprotnosti sa praksom u državama Evropske Unije, gde elektroprivredne sisteme vode stručnjaci bez uplitanja politike.

    Ovih dana je usledio i završni udarac. Uostalom, vladi je ostalo još samo par dana da uglavi svoje ljude gde je naumila. Na meti se našao direktor Državne poreske uprave (Durs) Stojan Grilj. Povod je bio spisak najvećih poreskih dužnika državi, koji je vlada objavila pre par meseci, sa zahtevom da Durs energično reaguje. Vreme je prolazilo sve dok državna sekretarka Romana Logar nije zaključila da njeni potčinjeni nisu ništa učinili. Ponudila je vladi izveštaj o nedostacima u radu rečene službe i kabinet se složio s ocenom da je hitno potrebna smena na čelu poreske uprave. Objavljeno je da je Grilj razrešen, posle čega se javlja resorni ministar (finansija) u istoj vladi Zvonko Ivanušič. Ne negira da su kritike na temu rada Dursa opravdane, ali se protivi smeni čelnog čoveka, šta više - vladin potez ocenjuje kao nepotreban i iz protesta napušta sednicu vlade. Pre toga je uspeo da nabroji uspehe poreske uprave.

    Ivanušič je rekao da je Durs u roku od šest meseci uspeo da uvede nov sistem plaćanja poreza na dodanu vrednost (DDV), bez povećanja cena. Zahvaljujući dobrom radu Dursa i njegovog rukovodstva, slovenački poreski dug je smanjen i danas predstavlja svega 2,4 % domaćeg BDP-a, što je najmanje medju državama u tranziciji. Ministru finansija je pružio podršku kolega ministar Andrej Umek. "Odlučno se protivim smenama bez dogovora sa onima kojih se to tiče. Ne podržavam smene po političkim kriterijumima, u suprotnosti sa važećim zakonima, a sve zbog predizbornih interesa. U poreskoj upravi trebamo nepristrasne ljude, stručne, i sve moramo da obavimo prema utvrdjenim postupcima," argumentovao je ministar. A kako vlada ne može da imenuje novog direktora Durs, spor je za sada stavljen "na led".

    Stavljanje direktora Dursa u zamrzivač nije sprečilo Franca Zagožena, šefa partije obnovljenih Narodnjaka spojenih sa demohrišćanima, da u jeku predizborne kampanje uputi nekoliko besnih opaski u pravcu predsednika vlade. Franc Zagožen je možda za to i najpozvaniji, jer je upravo njegova stranka i stavila Bajuka na let Air France-a iz Argentine za Ljubljanu i dovela ga u predsedničku palatu. Bajuk je svojim političkim mentorima vratio tako što je rasturio Zagoženovu partiju SLS+SKD i osnovao, tik pred izbore, sasvim novu partiju na desnici (Nova Slovenija), a pridružili su mu se i Janez Janša i Lojze Peterle. Zagožen danas izjavljuje da je Bajuk bio velika grška, što se vidi i posle lavini čistki u državnoj upravi kojima je kumovao u poslednje vreme. Zagožen tvrdi da je vlada rascepljena (što se vidi i po reakcijama resornog ministra Ivanušiča na smenu podredjenog), da se ne zna deluje li vlada uopšte (bar što se tiče poslova od interesa za vodjenja države), te da bi do izbora trebalo da obavlja samo tehničke poslove. Bajuk je u predizbornom dvoboju odbio Zagoženovu kritiku, a Zagožen je pozvao birače da ne ponove njegovu grešku. I ne daju glas Bajuku. Podeljenost na desnici i u strukturi vlasti je time dostigla vrhunac.

    Netrperljivost medju koalicionim partnerima, koji su još koliko na proleće stvorili zajedničku partiju je tako velika, da više ne može da se prikrije pred očima javnosti. Sve je postalo još jasnije tokom TV suočavanja u predizbornoj kampanji, kada je Janeza Janšu, vodju Socijaldemokrata, direktno napao Franc Zagožen, predsednik nove SLS. Zagožen je odmah posle stvaranja nove partije SLS+SKD iznenadio Janšu time što je prvi odustao od ionako izgubljene bitke za većinski izborni sistem (što je bio Janšin životni projekat). Janša mu je vratio tako što je dao podršku premijeru Andreju Bajuku i delu demohrišćana da razbiju upravo stvorenu partiju. Priča je poznata; SLS+SKD je pocepana na dva dela i u izbornu trku se uključila Nova Slovenija (N.Si)

    Ovakva politička predistorija uticala je da se ministri SLS+SKD u vladi usprotive lancu novih razrešenja i imenovanja. Možda je Zagoženov pokušaj da raskrinka i zaustavi političke ambicije i stil vladanja Andreja Bajuka stigao prekasno. Do sada je s funkcija odletelo oko 300 ljudi. Što za državu sigurno nije dobra reklama. O tome svedoči i izjava britanskog ambasadora u Ljubljani Davida Lloyda, data za Fajnenšel Tajms. Ambasador tvrdi da su zbog politike aktuelne vlade ugroženi svi oni koji su imali uticajnije položaje u poslovnim i akademskim krugovima: "Neke od tih smena, obavljenih u poslovnom svetu, nas, posmatrače dogadjaja - blago rečeno - ostavljaju bez daha." Na biračima je da ocene politiku Janeza Janše, Andreja Bajuka i Lojze Peterlea. Već 15. oktobra.

    Marko Breznik (AIM Ljubljana)