AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 07 OCT 2000 23:43:08 GMT

    Prvo politička zrelost, a zatim vlast

    Priština, 7.10.2000

    Svi političari, partije, njihovi aktivisti i delovi elektorata koji se sa velikom strašću angažuju u sadašnjim predizbornim kampanjama, trebali bi da pročitaju Uredbu administratora OUN za Kosovo Bernara Kušnera o opštinskoj upravi. Kada je pročitaju, i ako budu skinuli zavese političkog slepila mogu da zaključe da ne samo da je nepotrebno već je i veoma štetno fanatično angažovanje energije u cilju bezuslovne pobede njihove partije ili bolje reći bezuslovnog poraza rivalske partije.

    Kada bi se ova Uredba završila glavom 8. i članom 45., možda bi se moglo naći i neko ''opravdanje'' ili razumevanje i za prljave predizborne igre. Međutim, ta Uredba ima i nastavak. Do tog nastavka u veoma interesantnim oblicima traže se rešenja za jedno uravnoteženo regulisanje odnosa između organa lokalne vlasti. U tom smislu predstavnici naroda i građani će naići na organizacione forme vlasti i lokalne administracije o kojima do sada ništa nisu znali. U tom dokumentu izvršena su velika nastojanja u oblasti konkretizacije ovlašćenja, takođe i odgovornosti koje imaju za cilj jačanje profesionalizma u radu na svim nivoima, posebno u sferama izvršne vlasti i civilnih službi. Čak, formiranje i kvalitetno kompletiranje svih službi postavlja se kao jedan od preduslova za transfer vlasti -od međunarodnih predstavnika na izabrane lokalne organe. Polazeći od sastava opštinskih organa i procesa odlučivanja, snažno dolaze do izražaja stremljenja za rigoroznom zaštitom manjina i njihovih interesa. Stiče se utisak da u procesu odlučivanja o tim pitanjima nacionalna majorizacija ima toliko prepreka da je ona skoro nemoguća. Ipak, reč je o jednom modelu koji se, kako se tvrdi, oslanja i na međunarodne konvencije o lokalnoj samoupravi i oko svih ovih pitanja on mora da se potvrdi u praksi.

    Izabranici naroda i opštinski funkcioneri će se suočavati i sa normiranim pravilima koja prelaze u oblast moralnih obaveza. Među njima, najinteresantnija su pravila isključivanja ili privremenog samoudaljavanja iz procesa odlučivanja o pitanjima za koja su direktno zainteresovani oni ili njihovi bližnji. Isto tako, pre prvog sastanka Skupštine njeni članovi treba da javno ponude potpuni izveštaj o njihovim finansijskim interesima, a o izmenama koje će se u međuvremenu dogoditi oni će morati da informišu u najkraćem mogućem roku.

    Koliko se može shvatiti, kosovske političke partije nisu imale primedbi na ovu Uredbu u njenom delu koji se tiče ovlašćenja, procesa odlučivanja, zaštite manjina. Međutim, za jedan deo albanskih političkih partija i nekoliko manjinskih partija bila su i ostale sporna pitanja upotrebe dvojezičnosti (albanskog i srpskog, kao dva zvanična jezika - član 9.) i posebno otvaranje Ureda nacionalnih zajednica kao i njihovih podureda, u kojima bi se građanima manjinskih zajednica pružale sve civilne usluge (poslednji paragraf iz člana 23.). Što se jezika tiče, nezadovoljne partije su zatražile da se odredi barem minimalni kriterij prisustva manjinskih zajednica koji bi omogućavao zvaničnu upotrebu njihovih jezika. Tako, postavljalo se pitanje da li će se dvojezičnost primenjivati i u krajevima gde nema gotovo nijednog pripadnika manjinskih zajednica. Oštrije polemike, međutim, izazvala je najava za otvaranjem Ureda zajednica. Naziv sugeriše da će se takvi Uredi otvoriti za sve nacionalne zajednice. No, reč je praktično o njihovom otvaranju u krajevima gde žive Srbi. Osim Demokratskog saveza Kosova koji je podržao njihovo formiranje i otvaranje, sve ostale albanske partije kao i drugih nacionalnih zajednica nazvale su njihovo utemeljivanje kao tendenciju za kantonizacijom Kosova i privilegovanje Srba u odnosu na druge manjine.

    Nekoliko nedelja zaredom, ova pitanja su intenzivno zaokupljala kosovsku javnost, posebno albansku. Ali, u čitavom tom retoričkom metežu nije se mogla čuti nijedna kritična reč u vezi sa nerednim članovima te Uredbe. Dakle, dokument nastavlja sa glavom 9. koji sadrži nekoliko dugačkih članova koji su nazvani: Specijalne dispozicije. U tom delu se izričito kaže da sve dok se ne usvoji Statut i Pravilnik rada Skupštine i njenih organa, vlast će kao i do sada vršiti organi UNMIK-a. Zatim, neće biti vlasti za lokalne predstavnike, sve dok se ne budu formirale sve opštinske službe koje će profesionalno i odgovorno izvršavati civilne poslove, konstitusati budžet i njegovu potrošnju, kao i efikasnu kontrolu svih finansijskih tokova. I kada se ovi uslovi ispune, civilni administrator Kosova zadržava pravo intervencije u svim slučajevima koje on bude smatrao potrebnim. Do ispunjavanja gore navedenih uslova, opštinom, njenim organima i svim civilnim službama rukovodiće opštinski administrator.

    Statut, Pravilnici rada i biranje funkcionera moraju da se usvoje i izvrše u skladu sa procedurama Sporazuma pune otvorenosti prema javnosti i uputstvima civilnog administratora. To je veoma složena procedura koja se ne može oživotvoriti bez iskrene saradnje i bez neophodnog osećanja za kompromisom. Izvanredno težak posao je formiranje administracije i kompetentnih i odgovornih optinskih službi gotovo od nule.

    Upravo ova iskustva nedostaju albanskim političkim snagama. Imali bi, pa bilo to samo kao neki elementi takvih iskustava. Kada bi oni do sada sarađivali međusobno, barem oko akutnih pitanja. Ali, ne. I sada nastavljaju po starom. Na kraju krajeva, albanske političke sbage će biti primorane da sarađuju zajedno i popuštaju jedna drugoj. Međutim, do tada one će biti van procesa odlučivanja o suštinskim pitanjima. Nastavljanjem konfrontacija, one direktno deluju protiv njihovih nastojanja da preuzmu vlast. Takođe, svađe i predizborni konflikti dokazuju da se sasvim uzalud troši toliko mnogo energije zbog nečega što ne kazuje ništa drugo nego da ove snage nus zrele da vrše vlast i da im se to neće dozvoliti sve dok se ne promene.

    AIM Priština, Fehim REXHEPI