AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    FRI, 06 OCT 2000 12:49:26 GMT

    Kako zivi sirotinja u Makedoniji

    Svakodnevno tiho umiranje Makedonija je jedna od nasiromasnijih zemalja na Balkanu.Vise od 20 posto stanovnistva nema sredstava za osnovnu egzistenciju, 74 posto zaposlenih prima plate od oko 300 DM, i smatra se “srecnim” ako ima da jede jedan put dnevno.

    AIM Skopje, 06.10. 2000

    Zivot je za nekoga proza, za nekoga poezija, kaze jedna narodna poslovica. Za jednu petinu gradjana Makedonije zivot je pravo mucenje, bolje reci, svakodnevno tiho umiranje. Cak 420 hiljada ljudi se ovde smatra siromasnim, jer, prema svetskim normativima, nema mogucnosti da dnevno potrosi 160 denara ili 2,5 dolara.

    Povecanje siromastva i pojava bede u ovoj zemlji, jednoj od danas najsiromasnijih na Balkanu, su postali zvanicno priznat fenomen od 1994 godine. Od tada se prati razvoj te patogene drustvene pojave i preduzimaju organizovane mere za njeno smanjenje, tojest, tamo gde je moguce i njeno eliminiranje. Nazalost, umesto toga, statisticari beleze da siromastvo ovde iz godine u godinu raste. Pa je tako sa 4 posto u 1991 godini, stiglo na 20% u 1996 i od tada do danas se stopa njegovog rasta godisnje krece od 1 do 2 procenta. Broj sirotinje je samo zadnje dve godine porastao za celih 10 % . Sliku opste sirotinje dopunjavaju i podaci koji govore da vise od 22 hiljade firmi sa 127 hiljada radnika

    u Makedoniji ima blokirane ziro racune, 96 hiljade radnika prima plate sa po dva i vise meseci zakasnjenja. Plate su u proseku oko 300 DM i sa njima se tesko sastavlja kraj s krajem. Oko 80 hiljada domacinstava prima socijalnu pomoc koja se krece od 1.700 do 4.000 denara, sto je priblizno od 50 do 150 DM. Sa tim se tesko zadovoljavaju osnovne zivotne potrebe, pa se zivi na ivici bede.

    U svim zvanicnim dokumentima o smanjenju siromastva, posebno u nedavno usvojenoj drzavnoj Strategiji o tome, uradjenoj u saradnji sa MMF i Svetskom Bankom je definirano nekoliko grupa ljudi kojima treba pomoci da bi preziveli. To su tradicionalno siromasni, oni mahom nepismeni i bezzemljasi iz ruralnih sredina, zatim hronicno siromasni - u koje spadaju stariji nemocni za samostalan zivot ljudi i penzioneri,

    i najzad, a u sustini najprioritetnija za zbrinjavanje je grupa takozvanih “novih siromaha”. To su radnici koji su zbog procesa tranzicije jednostavno preko noci ostali bez posla, bilo kao stecajci ili tehnoloski visak. Takvih je prema poslednjim podatcima Zavoda za zaposljavanje, trenutno, 35168 i od drzave primaju mesecnu nadoknadu od 100 DM. Tu ne spadaju oni koji su takav status izgubili posto su na “drzavnim jaslama” vec bili 18 meseci i sada im je ta mogucnost uskracena. Presli su u kategoriju socijalnih slucajeva o kojima brinu makedonski crveni krst i razne medjunarodne humanitarne organizacije. Dodamo li tome brojku o ukupno nezaposlenima u zemlji, koja trenutno iznosi 358.502, i onu pretpostavljenu, da oko 152 hiljade ljudi radi na crno da bi koliko toliko obezbedilo sebi i porodici zivot dostojan coveka, onda mozaik makedonskog siromastva postaje potpuniji. Dominantna sa regionalnog aspekta je ruralna sirotinja, ali je sve izrazeniji trend rasta urbane bede. Ekonomske analiticare osobito zabrinjava to sto takoreci 50% najsiromasnijih ima od 20 do 30 godina, sto zivi demoralisano van drustvenih tokova i strahuje za svoju buducnost. Mnogi od mladih bi rado otisli u inostranstvo i, zavisno od mogucnosti i stepena snalazljivosti, uporno na tome rade.

    Ne cvetaju ruze ni zaposlenima u ovoj zemlji. Prema statistickim podatcima, 74 % od njih prima plate do 10 hiljada denara, (322 DM). Svega 0,2 zaposlenih ima redovna mesecna primanja od 35 hiljada denara ili 1.129 DM. Da bi se napunila korpa sa osnovnim prehrambenim zivotnim namirnicama otprilike treba oko 11.500 denara ili 370 DM. A covek ne zivi samo da bi jeo! Statisticari su izracunali da prosecnom radniku u Makedoniji treba cak 31 plata da bi, na primer, kupio jedan obican, najjeftiniji automobil “Jugo tempo “. Za to mu treba da radi dve i po godine i da stedi celu platu, sto je apsurd. Pod istom pretpostavkom mu, na primer, za nabavku trpezarije trebaju tri plate, kauca 1,2 , zamrzivaca 2, masine za pranje vesa 1,8 ili kolor televizora od 56 santimetara 1,7 plata.

    Nezaposleni i oni koji primaju socijalnu pomoc o gore pomenutom mogu samo da sanjaju. Siromasni ispitanici u jednoj nedavnoj anketi makedonskog Instituta za socioloska i politicko pravna istrazivanja su tuzno i dramaticno izneli svoje dozivljavanje nemogucnosti da zadovolje minimalne zivotne potrebe. Glad je najtezi oblik siromastva i za porodice koje zive na selu i za one u gradu. "Sretni smo ako imamo da jedemo jedan put dnevno, da bi za decu bilo bar dva obroka", kazu roditelji. Uz to dodaju da se svakodnevno mole bogu da im se neko ne razboli. Bolest smatarju “smrtnom presudom”, jer nemaju novac da plate lecenje. Ljudi koji su nekada pripadali takozvanoj srednjoj klasi, siromastvo definiraju mnogo sire. Za njih je ono gubljenje socijalnog statusa, nemogucnost da deci kupe odecu, obucu, da odu u pozoriste ili bioskop, da uzivaju u nekom drugom kulturnom dogadjaju kao nekad, da proslave rodjendane i praznike sa prijateljima. Iskljucenje struje zbog neplacenih racuna smatraju najponizavajucim cinom bede s kojom su, uglavnom, ne svojom krivicom, suoceni. Cak 56,7% ispitanika ankete koju je letos uradio Centar za istrazivanje i analizu “Utrinskog Vesnika” ocenjuje da danas zivi gore nego prosle godine u isto vreme.Da im je poboljsan zivotni standar misli 17,3%, a da ne primecuju promene kazu 24,8 % od 1.040 ispitanih gradjana iz svih krajeva Makedonije. Nije bilo u stanju da proceni kako mu je svega 1,2 posto ljudi. Najnezadovoljniji su ljudi uzrasta od 50 do 59 godina i intelektualci, bez razlike na zivotno doba.

    Zanimljive podatke je nedavno dala i jedna anketa koju su realizovali donatori iz inostranstva da bi ocenili gde da povecaju, a gde da skrate humanitarnu pomoc u Makedoniji. Ispitano je oko 400 najugrozenijih porodica nezaposlenih koji unazad 2 do 5 godina primaju socijalnu pomoc u novcu, od 1.300 do 4.500 denara (31denar = 1DM), mesecno sledovanje hrane ( brasno, secer, ulje, so, pirinac, pasulj, po standardima medjunarodne organizacije za ishranu) i higijenske pakete jednom u dva meseca u kojima ima deterdjenta, sampona, sapuna, kaladonta, cetkica za zube, toalet papira i higijenskih ulozaka.

    Da tesko podnosi svoje siromastvo je izjavilo 83 % ispitanika, jer vise od 40 % novcane pomoci koju dobija trosi za hranu, 8% daje za lekove , 7% za racune za struju i vodu, 6% ide za kupovinu skolskog pribora za decu, 4 % za prevozne i troskove oko smrtnih slucajeva ili porodjaja, 3% za garderobu, ako ostane i samo kad je najnuznije. Da je primorano da radi na crno, jer im nije dovoljno ono sto dobijaju, priznaje 35% ispitanika. Dva posto su rekli da su morali prodati sve iole vredno sto su imali, 9,9% da zive u iznajmljenim stanovima, 41 % da imaju kakav–takav krov nad glavom, a 48% da zivi u zajednickom domacinstvu sa roditeljima.

    Korisnici socijalne pomoci zivot sebi olaksavaju po onoj narodnoj ”snadji se sam”. Njih 15% dobijaju pomoc od nekoliko humanitarnih organizacija istovremeno, a 18 % od rodjaka i prijatelja. Zatim, 23% privremeno ima neki posao, 3,6 % se bavi lovom i ribolovom ili oprobava srecu na lutriji. Nada da ce nekad dobiti Bingo greje im srca i duse i ulepsava snove u retkim nocima kada spavaju mirno i cvrsto.

    AIM SKOPJE

    BRANKA NANEVSKA