AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 05 OCT 2000 23:53:48 GMT

    Koncesije za oživljavanje privrede

    Priština, 5.10.2000

    Profesor dr. Musa Limani, koji je do skora bio kopredsedavajući Departamana za trgovinu i industriju na Kosovu bio je mišljenja da davanje industrijskih i rudarskih objekata pod koncesije nije najbolje rešenje. ''Zaostaje se u transformaciji vlasništva, međutim mi nemamo toliko kapitala da bi reaktivirali čitavu industriju i metalurgiju. Zato je davanje pod konsesije, prihvatajući najpovoljnije uslove za nas, možda trenutno i najbolje rešenje'', kaže dr. Limani koji je usled partijskih pritisaka pre dve nedelje bio primoran da podnese ostavku u administraciji pod kontrolom UNMIK-a. Prilikom otvaranja pitanja tendera za Cementrau i najvećeg proizvođača građevinskog materijala na Kosvu ''Sharr'' u Đeneral Jankoviću, reakcije su bile veoma oštre.

    Gospodin Jakup Krasniqi ministar za obnovu u bivšoj Privremenoj vladi Kosova, u javnom obraćanju je jasno stavio do znanja da će se istrajno protiviti ovom načinu aktiviranja proizvodnih kapaciteta. ''Žele da nas pretvore u koloniju. Žele da ih posredstvom ovog oblika povežu sa korporacijama za koje postoji sumnja da sarađuju sa Srbijom, ili da kosovske kompanije preuzmu oni koji su svo vreme sarađivali sa Srbijom'', izjavljivao je nervozno bivši ministar, a sada Generalni sekretar političkog subjekta koji gaji aspiracije da preuzme vlast na Kosovu, Demokratske partije Kosova koju predvodi Hashim Thaci. Reagovanje gospodina Krasniqija bilo je naglo i emotivno. Njegovo polazište je bilo više sa pozicija jednog revolucionara, nego što se oslanjalo na kosovsku realnost. U tom smislu je zanimlljivo i da su prilikom proglašenja tendera za Cementaru, što se dogodilo dva - tri meseca nakon ove izjave Krasniqija, svi aplaudirali i da nije bilo nijedne primedbe.

    UNMIK nije pripremljen da uđe u dugačak i napron proces vlasničke transformacije, iako to Kosovari istrajno zahtevaju. Problem ne leži u nedostatku sredstava ili pak strategiji, već je to postavljeno kao političko pitanje, odnosno pitanje koje treba da započne i završi se posredstvom državnih institucija, koje su na Kosovu nedefinisane i još uvek neopipljive.

    ''Trenutno će pitanje vlasništva biti ostavljeno po strani. Mi stvaramo uslove da ljudi rade'', izjavljivali su u UNMIK-u prilikom davanja Cementare pod koncesije, kao i prilikom objavljivanja planiranih koraka koji će se preduzeti u cilju aktiviranja ''Trepče''.

    Koncesije mogu biti rešenje za Kosovo, ali to ipak nije najsrećnije rešenje. ''Nedostatak sistemskih zakona sprečava obnovu i razvoj Kosova. Zamislite, mi nemamo čak ni zakon ili uredbu o davanju koncesija, a mnogi objekti se daju u ovom obliku za korišćenje'', upozorava dr. Musa Limani.

    ''Bez obzira na to što se smatra da je međunarodna administracija na Kosovu privremena, a koncesije se daju na deceniju ili više, kompanije su pronašle svoj interes i u ovakvim okolnostima. One su ubeđene da će se u jednom veoma kratkom periodu stvoriti zakonodavni i politički ambijent u kojem će angažovani kapital biti siguran i profitabilan'', tvrdio je Džoli Dikson - jedini čovek pri UNMIK-u koji je zahtevao najradikalnije reforme u privredi. Sada cementarom u Đeneral Jankoviću upravlja ''Holder Bank'' iz Švajcarske. Ona je ponudila najbolje uslove za uzimanje koncesija jedinog proizvođača cementa na Kosovu.

    Proizvodnja cementa na Kosovu započela je pre 65 godina. Iako je nova cementara počela da radi pre nešto više od dve decenije, ona je ipak amortizovana i takoreći nije u mogućnosti da proizvodi 400 hiljada tona cementa godišnje koliki su projektovani kapaciteti. Iz ovog razloga obnova Kosova se realizuje uglavnom uvozom cementa iz Makedonije, Grčke i Bugarske.

    ''Holder Bank'' će prema uslovima postavljenim na tenderu moći da ovu fabriku koristi u periodu od deset godina i ona će ovde uneti dva miliona dolara, od kojih će najveći deo sredstava biti angažovan u investicije'', kaže inženjer Nazmi Suma, direktor ove Kompanije i član Komiteta za tendere.

    U Cementari još uvek nije počela proizvodnja. Ona je izgubila jednu sezonu izgradnje i obnove. Međutim, obećava se da će naredne godine startovati sa najvećom proizvodnom snagom. ''Holder Bank'' je pronašla svoj interes, jer osim obaveza koje proizilaze iz fiskalne politike koja se vodi na Kosovu, ona nema drugih obaveza, čak ni oko korišćenja prirodnih resursa.

    Međutim, u fabrici ''Feronikl'' ima novih elmenata, sadržajnijih i od većeg interesa za Kosovo. Kriteriji selekcije su: investicije u visini od 45 odsto, zaštita na radu 20 odsto, cena kirije i drugih dadžbina 20 odsto, zaštita životne sredine 10 odsto i iskustvo u regionu 5 odsto, kaže se u kriterijima tendera za ''Feronikl''. ''Investitorima ćemo sugerisati da kompenziraju svaku tonu eksploatisane rude. Kompenzacija će biti vršena na osnovu količine proizvedenog nikla'', kaže David Spira iz Departmana za trgovinu i industriju. Negde do početka sledeće godine neće se znati koja će Kompanija dobiti koncesiju ''Feronikla'' u Glogovcu. Međutim, trenutno jedini proizvođać ovog metala u ovom delu Balkana nudi brojne prednosti. Cena nikla na berzama je u porastu i ona će zavisiti od ponude koja će dolaziti iz Rusije, kao najvećeg proizvođača nikla u Evropi. Istovremeno fabrički objekti, bez obzira na rat i na činjenicu da je u tim objektima duže vremena bila koncentrisana srpska vojna mašinerija, oni su u dobrom stanju, a oba rudnika, onaj u Golešu i Čikatovu imaju rezerve rude u visini od 17, 5 miliona tona, što je dovoljno za još najmanje 20 godina proizvodnje, bez potrebe za komponentama iz uvoza.

    ''Mislimo da ima dosta rezervi za period koji se predviđa za izdavanje pod zakup, ali ne i mnogo duže od toga'', kaže Spira. UNMIK je precizirao kriterije odabira najbolje ponude za davanje ''Feronikla'' pod konsesije. Po UNMIK-u najbolja ponuda će biti ona koja će najviše značaja posvetiti investicijama, zatim radnicima, kiriji i drugim dadžbinama, a na začelju prioriteta UNMIK pominje i životnu okolinu kao i svoje iskustvo poslovanja u regionu.

    Za razliku od prvog tendera ovde je predviđena mogućnost da investitor plaća i za prirodna bogatstva. Plaćanje će biti u skladu sa količinom proizvodnje. ''Holder Bank'' koja je dobila koncesiju u Đeneral Jankoviću ne snosi dodatne troškove za korišćenje sirovine. Uvođenje ove stavke na drugom tenderu od posebnog je značaja za Feronikl i kosovsku industriju. Međunarodni eksperti pri UNMIK-u ističu da značaj ove transakcije ne leži samo u dobiti za konsolidovani budžet Kosova, već će se njome u raznim oblicima pomoći i cela kosovska privreda. ''Time se aktivira jedan segment Elektroprivrede, kao što je proizvodnja električne energije i gasa, ali i infrastruktura, putevi i železnice potrebne za transport gotovog proizvoda ili pak rude'', objašnjava gospodin Spira.

    Ipak, među domaćim ekspertima se postavlja pitanje - da li je davanje koncesija jedini mogući oblik aktiviranja proizvodnih kapaciteta i angažovanja inostranog kapitala. Izgleda da je odgovor pozitiovan, obzirom da politički problem Kosova tj., njegovog statusa, ograničava mogućnosti za druge oblike saradnje. S druge strane, o ovim pitanjima izgleda da Kosovari neće ni biti pitani. To dokazuju ova dva slučaja: rukovodioci Cementare su za tender saznali od jednog njihovog poslovnog pirijatelja u Švajcarskoj, odnosno ljudi iz ''Holder Banke'' koji su kasnije i dobili koncesiju, dok su za ''Feronikl'' sačinjena dva elaborata. Jedan je izradio lokalni staf i za interne potrebe, a drugi međunarodna ekipa. Lokalni staf uopšte nije imao saznanja da to isto rade i međunarodni predstavnici...

    AIM Priština, Ibrahim REXHEPI