AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SUN, 01 OCT 2000 13:03:12 GMT

    Slovenija i SRJ

    Nada u promene

    Iako većina medija i zvanična politika izborne rezultate u Jugoslaviji i pobedu Vojislava Koštunice prate s velikim simpatijama ima i komentatora koje odlazak Miloševića užasava. Do sada je bilo lako markirati krivca za sve probleme u regionu, a sada je potrebno na novo analizirati okruženje i snaći se u političkim prilikama...

    Ljubljana, 30.09.2000.

    Zvanična Ljubljana prati post-izborna dešavanja u SR Jugoslaviji s velikim zanimanjem. Prva je o dogadjajima posle 24. septembra izveštavala STA (Slovenačka novinska agencija), koja inače raspolaže sa tri stalna dopisništva - u Briselu, Zagrebu i Beogradu. Prvu smernicu oko izbora u Jugoslaviji trasirala je Bajukova vlada, još uoči nedeljnih izbora, oglasivši se posebnim saopštenjem. Ton rečenog i potonjih službenih saopštenja jeste prava novina, bar kad je reč o Jugoslaviji. Tokom poslednjih deset godina iz krugova slovenačke politike stizale su uglavnom kritike, upozorenja ili protesti zbog dešavanja u SR Jugoslaviji.

    "Vlada R Slovenije ocenjuje da će gradjani SRJ na izborima 24.09.2000. godine biti suočeni sa jednom od najvažnijih političkih odluka o svojoj budućnosti... Vlada RS je uverena da će izbori, bez obzira na okolnosti i način organizovanja, dati srpskom narodu i svim gradjanima mogućnost da odlučno i na miran način uklone Miloševićevu totalitarnu i autoritarnu politiku manipulacija i kršenja ljudskih prava i sloboda, koja Srbiju vodi u sve dublje siromaštvo i bedu. Izbor demokratskih promena značiće promenu politike medjunarodne zajednice prema Srbiji, čemu će se pridružiti i podržati i Slovenija, uključujući ukidanje sankcija protiv SRJ, podršku nužnim ekonomskim i političkim reformama u Srbiji, kao i osiguravanje potrebne ekonomske pomoći za obnovu. Vlada ocenjuje da će pobeda demokratije dati mogućnost za izgradnju novih temelja za normalizaciju odnosa i saradnju medju prijateljskim narodima. Slovenija želi da demokratska SRJ (Srbija i Crna Gora) kao država koja doprinosi stabilnosti u regiji nadje svoje mesto u evropskoj i svetskoj porodici naroda," pisalo je u saopštenju slovenačke vlade pre izbora.

    To nije bio kraj srdačnim signalima odjednom "prijateljskom srpskom narodu". U ponedeljak, 25. septembra, posle saopštenja prvih izjava o pobedi DOS-a, posebnu izjavu za slovenačke elektronske medije daje i ministar spoljnih poslova Lojze Peterle: "Nezavisni posmatrači iz Srbije izveštavaju da se srpski narod izjasnio za demokratske promene. U Sloveniji tu odluku pozdravljamo... Ubedjeni smo da je to početak promena, posle kojih će Srbija opet postati važan faktor stabilnosti u regiji."

    Ministarstvo spoljnih poslova je istovremeno izdalo i zvanično saopštenje, u kome ističe da je, uprkos činjenici da zvanični rezultati izbora još nisu saopšteni, na osnovu izveštaja nezavisnih izvora "moguće zaključiti da je velikim učešćem na izborima srpski narod uzeo sudbinu u svoje ruke" i "jasno izrazio volju da izvrši demokratske promene i označi kraj politike koja je vodila u izolaciju države". Slovenački MIP zaključuje da su demokratske snage u Srbiji odbacile dosadašnji autoritarizam i "odlučile se za politiku koja će doprinositi bezbednosti i stabilnosti u Evropi i regiji na jugoistoku". Zanimljivo je da je izjava izrečena neposredno posle velike akcije, koju je u koordinaciji sa SAD u Ujedinjenim nacijama vodila slovenačka diplomatija, a čiji cilj je bilo isključivanje SRJ iz OUN. Izbori u SRJ su bili prelomnica. Posle njih se o tome u Ljubljani više ne govori.

    Odmah posle prvih javnih čestitki zbog promene stanja u Srbiji, slovenački mediji su krenuli tragom svog ministarstva. Isprva su reakcije bile retke, pošto su svi čekali na saopštenje Savezne izborne komisije i zvanične rezultate, te Miloševićevu reakiciju. Zanimljivo je da je dopisnik ljubljanskog Dela iz Beograda, u jednom od prvih komentara, iznenada došao do zaključka da je prošlogodišnje NATO bombardovanje bilo "autogol" za demokratske snage te da je bombardovanje razlog što je danas tako teško svrgnuti Miloševića. Dodao je i da su "demokratske snage u Srbiji" time stavljene "u nemoguć položaj, u kome je samo na nivou naučne fantastike moguće očekivati promene na političkoj pozornici".

    U ljubljanskom Dnevniku zaključuju da se "izborno komešanje u SRJ nastavlja", da ćemo "verovatno biti svedoci drugog kruga", da je "Koštunica bez obzira na glasine o lažiranju navodno prikupio dovoljan broj glasova" i da je "Miloševićev zid već pukao". U sledećem tekstu (naslov dostojan svakog tabloida: "Cirkus Srbija") autor kritikuje Zapad zbog preuranjenih ocena o pobedi opozicije i nabraja argumente zašto treba sačekati na zvanične rezultate, jer "još ništa nije jasno". I slično, u onom karakterističnom stilu pisanja nekih slovenačkih medija o Srbima i Srbiji. Očito da se svi komentatori ne snalaze u novoj situaciji, i mogućnost da Miloševića više nema izaziva nervozu zbog radikalne promene na političkoj sceni. Koštunica i takva Srbija nisu po ukusu onih, koji su se navikli na obračun s lakim protivnikom, koga su do sada uvek izbacivali iz ringa već u prvoj rundi, optužbama o totalitarizmu, "urodjenoj sklonosti ka nasilju" i komunizmu.

    U medjuvremenu je podršku kolegama iz Srbije izrazila studentska organizacija Ljubljanskog Univerziteta, koja je upozorila na nedemokratske prilike u Jugoslaviji i dodala "da podržava borbu Otpora". Zato su ljubljanski studenti organizovali i akciju pod naslovom Podrška Otporu. Odmah iza političara, dežurnih komentatora i studenata javili su se i ekonomisti.

    Promena vlasti i demokratske promene u Jugoslaviji mnogi slovenački privrednici vide kao "izvanrednu priliku za Sloveniju". Miroslav Kert, nekadašnji generalni direktor Abanke (bivša Jugobanka), veruje da će doći do demokratskih promena u Srbiji uprkos naporima režima da ih spreči. Saradnja sa SRJ će se, smatra Kert, otvarati na "uporednim kolosecima", a za Sloveniju i dalje ostaje presudno pitanje sukcesije nekadašnje Jugoslavije. Tu će se, kaže Kert, "pokazati pravo lice opozicije - da li zaista želi da uredi odnose sa nekadašnjim državama bivše Jugoslavije ili ne".

    Slovenački privrednici su u niskom startu, već organizovani i spremni na otvaranje jugoslovenskog tržišta. Slovenija u slučaju Jugoslavije ne želi da prodje kao kad je Hrvatska bila u pitanju, gde je izgubila nekoliko dobrih prilika. Poznato je da su slovenačka i srpska privreda komplementarne i da mogućnosti za saradnju ima mnogo. Te ocene su zasnovane na realnom poznavanju činjenica. Slovenačka privreda je ostala prisutna na srpskom tržištu uprkos brojnim preprekama, a uspela je tako što je obezbedjivala dobavu delova i servis aparata slovenačkih proizvodjača. I to čak i onda kada nije bilo gotovo nikakvih šansi za uvoz. To pre svega važi za Gorenje, Tomos, Iskru.

    Velika prilika za slovenačku privredu bilo bi uspostavljanje čvrstog bankarskog sistema, koji je u SRJ u raspadu. Prvi korak u tom pravcu Slovenija vidi u potezu crnogorske vlade, koja je već dodelila prvu licencu za vršenje bankarskih poslova jednoj stranoj banci. Radi se o banci Euromarket, u kojoj je pored Soroševog i deo slovenačkog kapitala. Već se kalkuliše da bi slovenačka preduzeća zbog nižih troškova radne snage preselila deo svojih pogona u SRJ i tako postala konkurentnija na svetskom tržištu. Ali, svi veliki planovi imaju jednu manu - jednostrani su i, što je najvažnije, moraće da sečekaju na drugu fazu. "Prvo Srbiji treba poslati pomoć, da se proizvodnja pokrene," upozorava Miroslav Kert.

    Političko i privredno otvaranje Srbije jeste za Sloveniju dobra vest, kako zbog prilika u regionu, tako i zbog mnogih zakržljalih, ali nikada sasvim prekinutih veza. Dobar deo Slovenaca razume srpski i još se seća doba pre Miloševića, kada su odnosi izmedju Srbije i Slovenije bili prijateljski. Nekada je i robna razmena izmedju dve republike bila ogromna, a potom je splasla.

    U prvih sedam meseci ove godine razmena je iznosila oko sto miliona dolara. Što je mnogo manje od skoro dve milijarde dolara krajem osamdesetih ali je ipak više od samo 45 miliona dolara robne razmene (izmedju SRJ i Slovenije), tokom prošle godine. Nestabilne prilike, političke razmirice i administrativna ograničenja nisu bila dobar osnov za poslovanje. Od jula prošle godine su na adresu Ministarstva finansija u SRJ stigle prijave za samo tri investicije iz Slovenije. Najveći izvoznici iz Slovenije su i dalje Gorenje, Samson, Videm Krško, Sava Tires, Radeče Papir, Lisca, Trimo, Iskra Transmission, Krka i Jelovica, a najveći uvoznici Upimol 2000 iz Slovenske Bistrice, Lisca, Fructal, Talum, Moris, Samson, NBM, Delo Prodaja, NJM i Kovinotehna. Demokratizacija Srbije i Jugoslavije bi značila proširenje ovog spiska, intenzivniju saradnju i korist za obe, nekada isprepletane privrede.

    Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)