AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 30 SEP 2000 22:12:47 GMT

    Školska godina na Kosovu

    Priština, 30.09.2000

    Iako se očekivalo da početak nove školske godine na Kosovu počne u boljim okolnostima u odnosu na prošlu, to se ipak nije desilo, jer su mnogi problemi ostali isti. Nerešen status nastavnog kadra, neslaganja oko reformi u obrazovanju, problem finasiranja i slično. No, ipak, ova školska godina na Kosovu započela je na vreme. Osnovci i srednjoškolci su selu u svoje klupe 1. septembra. Prema članovima Departmana za obrazovanje i nauku, koji funkcioniše pri UNMIK-u, aktuelno u osnovnim i srednjim školama nastavu pohađa 370 hiljada učenika, a u obrazovni proces je uključeno oko 24 hiljade nastavnika. Kosovo ima 951 osnovnu školu, i 70 srednjih škola (opštih i stručnih). Danas na Kosovu nastavu pohađa i oko 6 000 učenika Bošnjaka i oko 3 000 dece turske nacionalnosti i to na njihovom maternjem jeziku, a što se tiče nastave na srpskom jeziku u Departmanu za obrazovanje i nauku tvrde da ne poseduju takvim podacima. Ono što se zna je da deca srpske nacionalnosti pohađaju nastavu po regijama gde su koncentrisani kosovski Srbi. U oblastima na Kosovu gde još uvek živi mešovito stanovništvo učenike prate pripadnici KFOR-a do škole, a zatim natrag do kuće. Nastavni kadar je finansiran od strane režima u Srbiji, i svakako obrazovni proces se odvija po srpskim planovima i programima. Da li će u narednom periodu doći do drugačijeg odnosa između pripadnika srpske zajednice i Civilne Misije na Kosovu i samim tim integracije učenika i đaka srpske nacionalnosti u novi obrazovni sistem na Kosovu zavisiće izgleda od samih srpskih političkih predstavnika, koji su do sada mogućnost bilo kakvog integrisanja u nove kosovske realnosti odbijali ili pak prihvatali sa velikim rezervama u smislu ''nejasnih'' statusa, poput na primer posmatračkog u administrativnim strukturama Kosova.

    Inače, prema evidenciji međunarodnih humanitarnih organizacija, tokom prošlogodišnjeg rata na Kosovu oštećeno je oko 540 školskih objekata, od kojih je 70 u potpunosti uništeno, tako da učenici ovih škola nastavu i sada pohađaju pod šatorima.

    Što se materijalne situacije u školama tiče, ni ona nije najpovoljnija, a smatra se da je jedan od glavnih razloga što Departman za nauku i obrazovanje nije usvojio regulativu za finansiranje budžeta škola, mada je slična doneta kada je u pitanju visina mesečnih primanja nastavnika. Doduše, lična primanja su veoma niska i ni iz bliza ne mogu da pokriju mesečne troškove porodice prosvetnih radnika. Zbog toga rukovodstva škola i u ovoj školskoj godini računaju na nevladine organizacije koje su ih i ranije pomagale. Činjenica je da su zahvaljujući i posredovanjem UNICEF-a opremljene sve škole neophodnim inventarom, veliki broj škola je dobio kompjutere i kopir aparate, uglavnom iz finasijskih izvora UNMIK-a i Američko - jevrejskog Komiteta., dok se za obnovu školskih objekata najviše starala nemačka organizacija '' GTZ''.

    Stvaranjem Departmana za obrazovanje i nauku i dolaskom na njegovo čelo dr. Mihaila Daksnera, započete su i reforme u albanskom školstvu. Međutim, reforma je naišla na velika protivljenja od strane nastavnika i direktora škola koji su ovakav stav obrazlagali mišljenjem da Reforme nisu ozbiljne i da nemaju nikakve šanse na uspeh. Naime, smatra se da je pre svega neohodno usvojiti Plataformu reformi i formirati nacionalno veće za reforme kao i radne grupe, koje bi sačinjavali domaći i inostrani eksperti, kao i obezbeđivanje finansijske osnove za realizaciju tih reformi. Rukovodioci škola često pokazuju uvažavanje prema nastojanjima kopredsedavajućeg Departmana za obrazovanje Daksnera, ali uvek ističući i određenu dozu skepticizma zbog kako kažu mogućnosti prevazilaženja jaza između potreba za reformom (koja se često naziva transformacijom) i mogućnosti da jedan čovek izvrši reformu bez ikakve pomoći drugih. Međutim, gospodin Daksner kojeg ovde mnogi smatraju ''euformičnim'', izgleda da neće razbijati glavu što ga rukovodstva škola optužuju da on ne ''deluje na osnovu neke regulative, pošto Zakone od pre 1989. ne prihvata, a u međuvremenu nije usvojena nijedna nova uredba''. S druge strane, Daksner tvrdi da sve funkcioniše u najboljem redu, odbacujući optužbu da on rukovidi uvažavajući arbitrarne odluke. Prvo, kao deo reformi u obrazovanju, Daksner je započeo sa procesom potpisivanja individualnih Ugovora u osnovnom i srednjem obrazovanju, istovremeno. Iako je bilo protivljenja ti Ugovori su potpiusani već na početku nove školske godine. Gospodin Daksner je predvideo da u školama radi samo kvalifikovani nastavni kadar i oni koji imaju punu normu, 20 časova nedeljno, dok je predviđeno da se druga faza potpisivanja Ugovora realizuje sa nekvalifikovanim nastavnicima - koji takođe moraju da imaju punu normu.

    Ove Ugovore mnogi smtraju primerom ''klasičnog neprofesionalizma'', jer se njima predviđa da škole nemaju zaposlenog pedagoga, zamenika direktora, sekretara, blagajnika, bibliotekara, dok jedan pomoćni radnik treba da održava površinu veću od 400 kvadratnih metara. Međutim, kada je reč o već pomenutom ''spornom'' školskom osoblju, ne ističe se izričito da oni moraju da odu sa radnog mesta, ali je zato finansiranje izvršeno na takav način da je za ovu strukturu radnika, na primer za školu koja ima manje od sto učenika, odvojena mesečna suma u visini od svega 150 DM. Drugim rečima ovu sumu bi trebalo da deli nekoliko osoba, što je nezamislivo. U školi koja na primer broji više od 2000 učenika biće dodeljeno 1 920 nemačkih maraka mesečno. Takođe je predviđeno da se u ovoj školskoj godini nastavnicima koji imaju preko 65 godina ne ponudi Ugovor, kako bi na njihova radna mesta došao mlađi kadar. No, ni oko ovog pitanja saglasnosti nema. Naime, lokalni direktori škola i rukovodstva smatraju da se me može tek tako udaljiti s posla oni koji su održali obrazovanje na albanskom jeziku u protekloj deceniji dok im se ne obezbedi penzija ili pak socijalna pomoć. Drugi kopredsedavajući Departmana za obrazovanje i nauku Naimu Rustemiju, Daksnerovom desnom rukom, s druge strane objašnjava da je za nastavnike koji će biti udaljeni iz nastavnog procesa zbog starosne dobi, ovaj Departman obezbedio po 800 DM koje će im se uručiti. Nakon ovoga ove osobe više neće biti ''problem'' ovog Departmana, već će preći u kompetencije drugih, koji će se baviti pitanjima penzionera.

    Reformom se predviđa i izmena oko trajanja osnovnog i srednjeg obrazovanja, po formuli 5 +4 +3. To znači da će se prvih pet godina pohađati osnovna škola, četiri naredne niža srednja škola, dok tri poslednje školske godine viša srednja škola. Međutim, rukovodsstva nekoliko škola koje smo posetili tvrde da nemaju podrobnijih informacija o tome i dok da će dok ne budu i zvanično obavešteni o tim izmenama i dalje raditi po starom. To je na neki način povezano i sa nastavnim planovima i programima, za koje je rasporostaranjeno mišljenje da su upravo time i trebale da započnu Reforme u obrazovanju. I dok se i dalje radi po starim planovima i programima, ove godine su po prvi put počela da pohađaju prvi razred deca koja su napunila šest godina. To je izazvalo pravu ''invaziju'' đaka prvaka, posebno u velikim gradovima na Kosovu, koji su preplavljeni stanovnicima iz manjih gradskih centara i ruralnih sredina. Činjenice govore da se po školama u jednom razredu nalazi više od 40 učenika, i smatra se da će iz ovog razloga i nastava biti na niskom nivou. Nije mali broj primera da se na već postojećim školskim objektima gradi još po jedan sprat. Škole na Kosovu aktuelno se suočavaju i sa nedostatkom obrazovnog kadra, posebno nedostatkom nastavnika stranih jezika. Uzrok tome je uglavnom taj što su bivši nastavnici i profesori zaposleni u službama UNMIK-a i raznim međunarodnim organizacijama, a njihova mesečna plata koju dobijaju na primer kao prevodioci petostruko je veća od one koju bi dobili kao nastvanici u obrazovnom sistemu. Ovaj problem priznaje i direktor u upravi za obrazovanje u opštini Priština Zijadin Gashi, koji je podvlači da u školama u Prištini trenutno ne radi nijedan kvalifikovani nastavnik stranih jezika.

    Pripreme za bolji početak školske godine izvršila je i Izdavačka kuća ''Školska knjiga''. Planirano je da samo tokom ove godine tiraž raznih udženika za osnovce koji će ih besplatno dobijati iznosi 248 730 primeraka, a za srednju školu je obezbeđeno 34 940 primerka. Ova Izdavačka kuća sačinila je plan koji predviđa izdavanje 76 naslova školskih udžbenika sa ograničenim tiražom, odnosno 1 028 000 primeraka, čemu treba dodati i ranije rezerve od ukupno milion i 334 195 primeraka, koji će donekle udovoljiti potrebama učenika.

    No, ipak, činjenica je da pravi posao za prosvetare tek predstoji. Reforma kosovskog obrazovanja polako dobija svoje konture. Pitanje je samo vremena i dobre volje jedne i druge strane kada će se ono dobiti svoj pravi oblik.

    AIM Priština, Shaip MUSTAFA