AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    SAT, 30 SEP 2000 20:28:05 GMT

    Postizborna Srbija

    Odbrana pobede ili poslednji dani

    Šest dana posle izbora režim se sprema za drugi krug predsedničkih izbora a opozicija i pokradeni gradjani za generalni štrajk koji je u mnogim gradivima Srbije krenuo već juče.

    AIM, Podgorica, 30. 9. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    "Imajući u vidu zvanične rezultate izbora i održavanje drugog kruga glasanja za predsednika Republike 8. oktobra, pozivamo predsedničke kandidate i njihove predlagače da svoja prava vezana za izborni postupak ostvaruju legalnim putem, a sve učesnike u izbornom procesu da izborne aktivnosti obavljaju saglasno zakonu i utvrđenim pravilima", saopštio je u petak 29. septembra Nadzorni odbor za sprovođenje izbora u 2000. godini

    Kasno, izgleda. U Srbiji i Crnoj Gori ,,konačni izveštaj,, Savezne izborne komisije ne priznaje niko – osim naručilaca. A, ako je suditi po ličnom utisku, taj krug se sužava na najbližu Miloševićevu i okolinu njegove žene, Mirjane Marković.

    Pre nego što će biti konačno ,,otpušteni,, iz Savezne izborne komisije (SIK) – zato što je ona dala ,,konačni,, izveštaj – predstavnici DOS-a uspeli su da bar vide deo zapisnika na osnovu kojih je proglašen drugi krug predsedničkih izbora. Rezultati SIK-a su nesaglasni ne samo sa podacima DOS-a, ostalih učesnika izbora i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), već i sa podacima same komisije, počev od ukupnog broja birača u SR Jugoslaviji. Pre izbora SIK je objavio da je u biračke spiskove upisano 7.861.327 građana. ,,Konačnom,, odlukom taj broj smanjen je na 7.249.831. Naknadno ,,objašnjenje,, dao je u ime komisije direktor saveznog zavoda za statistiku Milovan Živković: po njemu, komisija je – zato što na Kosovu nije otvoreno 368 biračkih mesta – proglasila novi ,,potpun broj,, sa 611.496 glasača manje. Usput je SIK na statistički neobjašnjiv način povećao ,,izlaznost,, na izbore – prema proceni CeSID-a i uz poređenje sa podacima stranačkih izbornih štabova – za oko 250.000 glasova.

    A KOFA BUŠNA: Srazmerno povećanje broja glasova u korist Slobodana Miloševića izvučeno je iz kosovskog ,,izbornog rezervoara,,. Letimičan uvid u oko stotinak zapisnika naveo je na sumnju da su falsifikovani zapisnici kojima je ,,pokriveno,, oko 142.000 glasova sa Kosova i Metohije. Neki drugi statistički parametri objavljenih podataka ukazuju na mogućnost da su se Miloševićevi poslušnici poigrali možda čak i sa više od pola miliona glasova. Posle sastanka vrha sa lokalnim rukovodstvima Miloševićeve SPS 28. septembra – na kome su, navodno, neki lokalni odbori tražili priznanje Koštuničine pobede – jedan od glavnih operativaca režima, Nikola Šainović, izjavio je da SPS ,,ide u drugi krug,,. Manjak od 600.000 birača je ,,greška prilikom obrade podataka,,.

    Takve ,,greške,, moguće su, očekivane i, zapravo, čine sastavni deo Miloševićevog održavanja na vlasti još od izbora 1996/97 godine. Prema podacima DOS-a, na 11 izbornih mesta u Gnjilanu ,,glasalo,, je 28.000 birača – dok u Gnjilanu jedva ako ima nekoliko stotina Srba; na biračkom mestu br. 1 u Peći, i to u Patrijaršiji, Milošević je dobio 4553 od ukupno 4653 glasača – a da birališe nije otvoreno, kao ni u mnogim drugim mestima na kojima je ,,pobedio,, opozicionog kandidata (Podujevo, Uroševac, Štimlje, Vitina, Glogovac, Suva Reka, Orahovac, Đakovica, Prizren, Gora, Srbica, Dečani, Klina, Istok i Vučitrn). Iz tog rezervoara Milošević je ,,izvukao,, oko 142.000 glasova, uprkos izveštajima UNMIK-a po kojima je na izbore 24. septembra izašlo oko 44.000 građana.

    SITUACIJA I KRIZA: Tako očigledna manipulacija izbornom voljom građana poslužila je kao poslednji argument protiv prihvatanja ,,džentlmenske,, ponude režima da se o predsedniku odlučuje u drugom krugu izbora. ,,Ako su krali do sad, zašto to ne bi uradili i svaki sledeći put?,, glasi banalno pitanje. Javno odbijanje drugog kruga – čime bi se priznalo da nad biračkom voljom postoji jača, volja jednog čoveka – Vojislav Koštunica ponovio je i na ponudu Grčke da nadgleda ispravnost ponovljenih izbora. Umesto toga, pozvao je sve zainteresovane zemlje da zatraže i uzmu učešće u ponovnom brojanju glasova već održanih izbora. Kopije biračkih spiskova kojima raspolaže DOS upućene su u Moskvu. Njihov prijem zvanično nije potvrđen, ali je ruski predsednik Vladimir Putin u subotu najavio mogućnost da u Beograd uputi ministra spoljnih poslova Igora Ivanova, kao posrednika u rešavanju sukoba oko rezultata izbora.

    Među glasinama koje kruže – od one da je Milošević porodicu sklonio u Moskvu, preko priča o iznošenju novca ,,uglednih firmi,,, do ,,pouzdanih,, vesti o bekstvu novobogataša iz zemlje – ozbiljnu javnu potvrdu imaju samo vesti o buri koju je pobeda DOS-a izazvala u Crnoj Gori. Zoran Žižić, visoki funkcioner Socijalističke narodne partije (SNP) Momira Bulatovića dao je u petak 29. septembra dvosmislenu izjavu da će Crna Gora posle ovih izbora svakako imati mesto saveznog premijera. Time je, indirektno, potvrdio da SNP – ili bar jedan njegov deo – računa na saradnju sa srpskom opozicijom, mada je beogradski centar Jugoslovenske levice to iskoristio da s pojačanim intenzitetom ponavlja kako će imati ,,stabilnu zakonodavnu i izvršu vlast,, u Jugoslaviji.

    RIZIČNE KALKULACIJE: Crnogorski predsednik Milo Đukanović se, izgleda najviše zahvaljujući sopstvenoj lošoj proceni – ili, možda, lošim savetima koji su ga naveli na odluku da savezne izbore ne prizna, ali i ne ometa – našao u veoma neugodnoj situaciji. S jedne strane Socijaldemokratska partija, deo koalicije na vlasti, saopštava da posle izbora ,,Jugoslavija više ne stanuje ovde,, i od predsednika traži raspisivanje dugo najavljivanog refernduma o državnoj samostalnosti Crne Gore. ,,Crnogorska vlast ne može imati duple aršine po pitanju saveznih izbora, pa ih priznavati ako pobedi Koštunica, odnosno ne priznavati u slučaju da Milošević ostane na vlasti,,, poručuju socijaldemokrarti.

    S druge strane, mogućnost da Bulatovićeva SNP kalkuliše sa osvojenih 28 odnosno 19 poslaničkih mesta osvojenih u veću građana i veću republika – koja obezbeđuju relativno udobnu većinu u oba doma skupštine SRJ svakome ko sa SNP sklopi posleizborni dogovor – dodatno uznemirava crnogorskog predsednika. Petog dana po okončanju izbora, Milo Đukanović izjavljuje kako ne veruje da će DOS kao pobednik na izborima sklapati takve poslove. Prema njegovim rečima, Socijalistička narodna partija sada bi htela da nađe partnera u Srbiji i da s 20 odsto podrške reprezentuju Crnu Goru u eventualnoj zajednici: ,,Ne vjerujem da je to moguće, jer ne želim da verujem da će u novoj demokratskoj strukturi Srbije imati partnera za takve planove. Ako ga ipak nađu, onda je definitivno jasno šta je činiti ogromnoj većini od 80 odsto građana Crne Gore, koji nikada neće prihvatiti takvo svoje državno, nacionalno i građansko poniženje, niti anticrnogorsku politiku iz Beograda, diktatorsku ili u demokratskim oblandama, svejedno,,.

    Vojislav Koštunica i DOS, međutim, mogu spokojno da se ne osvrću na crnogorska previranja. Koštunica je, uostalom, do poslednjeg trenutka nastojao da obezbedi Đukanovićevu podršku koja bi bila politički mnogo značajnija od kontrole glasanja i ,,nemešanja,, u izbore. Na isti način, DOS ne ulazi u javne kaklkulacije o mogućnosti da drugo dvoje gubitnika izbora, Šešeljevi radikali (SRS) i Draškovićev SPO, zajednički – sa većinom koju imaju u skupštini Srbije – izazovu krizu vlade i eventualno raspisivanje prevremenih izbora u Srbiji.

    GENERALNI ŠTRAJK: Dosledno se držeći reči koju je dao u svom ,,ugovoru sa Srbijom,, posle prihvatanja predsedničke kandidature, Koštunica je bezuslovno stao na prvoj i poslednjoj tački programa, odbrani biračke volje do poslednjeg glasa kao jednom od temelja demokratije za koju se zalaže. Na prvi poziv građanima da mirno, generalnim štrajkom, odbrane pobedu koju su na izborima postigli, reagovala je cela Srbija. Učenici i profesori srednjih skola u Beogradu, Nišu, Valjevu, Čačku, Jagodini, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Sremskoj Mitrovici i Sremskim Karlovcima napustili su u petak ujutru učionice, saopštivši da se u njih neće vraćati sve dok ne budu priznati rezultati predsedničkih izbora. Izlaskom građana – i radnika ,,državnih,, firmi - blokiran je saobraćaj u Valjevu, Pančevu, Kruševcu, Kraljevu, Čačku, Užicu, Arilju, Guči, Požegi, Kruševcu, Trsteniku, Vrnjackoj Banji, Raškoj, Aleksandrovcu Župskom, Pirotu, Novom Sadu, Šapcu, Subotici, Ljigu, Preljini, Cupriji, Lazarevcu, Vranju, Beogradu... Čak je i na ulice Požarevca, sve do lokalne pobede opozicije posprdno nazivanog ,,srpski Kumrovec,, , izašlo oko pet hiljada građana.

    Lokalne filijale državne televizije (RTS) počele su da emituju i vesti sa opozicionih skupova, a mnoštvo privatnih ,,nepolitičkih,, tv-stanica počelo je da emituje informativni program. Šest od sedamdesetak radnika TV Novi Sad dobilo je otkaze zbog zahteva da se objave i izborni podaci drugih učesnika osim koalicije SPS/JUL.

    Beogradska televizija Studio B, zbog čijeg su ,,podržavljenja,, prošle godine stotine Beograđana danima trpele teške policijske batine – dok su se beogradske opozicione vlasti (Draškovićev SPO) manje-više ćutke pomirile sa gubitkom – demonstrativno je pokazala da u njoj još ima otpora. Tokom emitovanja udarnog večernjeg dnevnika, preko ekrana je išao novi slogan DOS-a: ,,Puk´o je k´o zvečka!,,

    STRAH I NADA: U subotu, 30. oktobra predveče, teško je predviđati na koju će stranu prevagnuti događaji i način na koji će se situacija razrešiti. Vojska Jugoslavije odbila je da primi emisare opozicije – bivšeg načelnika Generalštaba Momčila Perišića i bivšeg portparola JNA Vuka Obradovića – koji su tražili da vojnom vrhu dostave rezultate izbora kojima DOS raspolaže i pozovu na razumno ponašanje u događajima koji predstoje. S druge strane, Milošević još nije posegao za žešćom policijskom intervencijom. Ta činjenica, međutim, ne mora značiti da među njegovim ,,specijalcima,, počinje da preovlađuje nedoumica kao što je to, po svemu sudeći, slučaj u srednjem i nižem oficirskom kadru vojske.

    Nezadovoljstvo socijalista na terenu, onih koji su svesni da će odbijanjem priznanja izbornih rezultata izgubiti i poslednji, komšijski ugled, izgleda dosta jako. Milošević još uvek razmišlja. O tome svedoči to što kampanja za drugi krug predsedničkih izbora na državnim medijima nije počela, uprkos odluci o ,,priznavanju,, izbornih rezultata SIK. Njegov brat – i ambasador u Moskvi – Borislav Milošević, pošto je demantovao glasine o sklanjanju porodice u Rusiju, potom i mogućnost da bi Slobodan Milošević posle priznanja poraza mogao da napusti zemlju u nepoznatom pravcu, sad najavljuje nešto treće: ,,Moj brat bi mogao da postane šef vlade, ukoliko opozicija i da predsednika,,.

    Vojislav Koštunica računa da će već od ponedeljka generalni štrajk potvrditi raspoloženje većine građana da se pobeda odbrani a izbori, konačno, dobiju. Slobodan Milošević možda računa samo na to da će najnovija najava proširivanja optužnice Haškog trbunala protiv njega – još jedan od onih značajnih simptoma da ga međunarodna zajednica još uzima u obzir – izazvati neki novi sukob Vašingtona i Moskve. Ta igra se, međutim, ne može produžavati u beskraj.

    Aleksandar Ćirić (AIM)