AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    MON, 25 SEP 2000 01:58:29 GMT

    Slovenija i tehnologija

    Minirani koferi

    Ili - kako slovenački ministri prisluškuju sami sebe, uz pomoć mikrofona iz sopstvenih leptopa, koje je prethodno na njihovu prijavu policija digla u vazduh.

    Ljubljana, 22.09.2000.

    "Evo, gledajte! Ovo je nečuveno, to nas vraća na Balkan," soptao je pred okupljenim novinarima i fotoreporterima u četvrtak, 17. avgusta, ministar Jože Zagožen u prostorijama Ministarstva privrede. Razlog njegove nervoze ležao je pred njima - dve plastične krhotine. Upravo one, objasnio je ministar, zabrinuto, jesu delovi sofisticirane sprave za prisluškivanje, koja je pronadjena u nameštaju njegove sekretarice. Sekretar ministarstva Drago Bitenc je prisutnima pokazao čak i rupu na stolici, u koju je bila ugradjena naprava za prisluškivanje.

    Novinarima je u ovoj "savršenoj priči" nešto bilo sumnjivo. Počeli su da postavljaju nezgodna pitanja. Hteli su da saznaju ko je potvrdio da se zaista radi o "bubi". "Jedna državna i jedna privatna institucija," ispalio je ministar. I ko još? "Minstar Janez Janša!" nije se dao Zagožen. A je li, onako, usput, obavestio i kolegu Jambreka, ministra policije? Ne, tvrdoglavo će ministar Zagožen. "Nismo želeli da ga blamiramo." Reporteri tada otkrivaju da je policija o nesvakidašnjem otkriću obaveštena tek posle novinara, pa su inspektori na mesto dešavanja stigli tek pred kraj novinarske konferencije, taman da posluže kao kulisa za okupljene kamermane. Odmah potom su se latili pretpostavljenog mikrofona, koga su svi prisutni već uredno ispipali. Što je, kad bi iko predano čitao zakone, moglo da se shvati kao namerno uništavanje i prikrivanje tragova kažnjive radnje.

    Trebalo je da prodje nekoliko dana, pa da puna istina o "slovenačkom Votergejtu" ispliva na videlo. Istinu je, ma kako trivijalnu, teško objasniti na jednostavan način. Priča vuče korene iz dogadjaja koji se desio 11. avgusta. Neko od zaposlenih u Ministarstvu privrede uočio je tog dana u prostorijama ministarstva dva zaključana kofera, za koja niko nije mogao da se seti kome pripadaju. Nelagodnost je rasla sve dok neko nije prošaptao - bomba?! Ko bi usred avgusta i političke feragoste, kada su slovenački gradovi poluprazni a TV dnevnici traju petnaestak minuta (od čega deset minuta ode na vremensku prognozu), tempirao bombu u Ministarstvo privrede i zašto - ostalo je nejasno. Ali strah je bio veliki, pa su zaposleni u Ministarstvu pozvali policiju, koja je demonstrirala profesionalni pristup u zaštiti državnih institucija; u to ime je ispraznila sve lokale u prizemlju i zatvorila obližnje ulice.

    Zastoj je trajao nekoliko sati, pošto su koferi ispali vrlo žilavi. Nisu reagovali na klasične metode otvaranja. Eksperti za demontažu su stoga odlučili da u prizemlju zgrade izvrše "demontiranje" eksplozivne naprave - uz pomoć eksploziva. Po principu, klin se klinom izbija. Prva aktn-tašna je, stručno rečeno - dignuta u vazduh. Slična sudbina je čekala i drugu, ali se neko dosetio da njen sadržaj pre unštenja proveri na rentgenu. Ispostavilo se da je unutra - običan štampač. Prisutni su odahnuli. I shvatili da je u onim prvom, otvorenom eksplozivom, bio prenosni kompjuter. Što su posvedočili i skrpljeni ostaci iz uništenog koferčeta. Završni udarac celoj operaciji zadao je jedan od službenika u Ministarstvu privrede, koji se pojavio na sceni tek pošto je policija obavila svoje, izvinio se zbog komplikacija i objasnio da su prenosni kompjuter i printer spakovani u kofere zato što su "bili predvidjeni za otpis".

    Ni tu nije kraj šaradi. Jer, svoj momenat koristi resorni ministar, pomenuti Jože Zagožen. Upoznavanjem javnosti sa činjenicom da "ga prisluškuju". Tu uskače kriminalistička služba slovenačke policije, koja je odmah izvestila da su otkriveni plastični delovi ("mikrofoni" koje je na konferenciji za štampu novinarima prikazao ministar Zagožen - plastična slušalica i baterija) prvobitno pripadali kompjuteru, onom koji je avgusta razbucan u prizemlju Ministarstva. Tada se saznalo i da je baterija bila stara, oksidirana, bez napona i prazna, dakle potpuno neupotrebljiva. Ministar je, dakle, upriličio konferenciju za štampu kako bi pokazao delove vlastitog kompjutera koga su, zahvaljujući aljkavosti i histeriji njegovih službenika, nedelju dana ranije uništili specijalci za demontažu bombi.

    Ministru Zagoženu sve to nije smetalo da lansira storiju o prisluškivanju, za koje je optužio "stare sile" i aludirao na "Balkan". Nema sumnje da će se još godinama u slovenačkoj javnosti voditi debate o tome kako je moguće da se nešto slično dogodi, pri čemu je gotovo nevažno je li Zagožen zloupotrebio funkciju, obmanuo javnost kako bi u ulozi žrtve namaknuo još koji glas simpatije na predstojećim izborima, ili mu je ideju "namestio" maštoviti saradnik. U državi, u kojoj nestane vrhunski kombi za prisluškivanje, a političari se svadajaju oko datuma njenog nastanka - sve je moguće. Nešto političke bruke bi bilo izbegnuto da je ministar red poteza prilagodio glasu razuma, a ne želji po samopromociji. Ovako su slovenački stručnjaci za balkanska pitanja, uprkos naporu da sve podmetnu špijunaži, doživeli mali, javni fijasko.

    antrfile:

    U Sloveniji ima još kompjutera, što nije baš sretno saznanje za pučanstvo, u trenutku kada od Španije do Moskve pucaju bombe. Slovenački hemijski institut je, na primer, pre nekoliko dana prikazao svoj najnoviji računarski sistem VRANA 4. Računarska hemija je u Sloveniji već dugo na svetskom nivou, a snažni kompjuteri su neophodni za kompjutersko modeliranje molekula. Radi se o 64 personalnih kompjutera, na bazi trenutno najbržih procesora tipa "Athlon", povezanih u brzu mrežu preko Linuxa. Ideja je odlična, pošto je takav sistem od 10 pa do 100 puta jeftiniji od industrijsko sastavljenih kompjutera, a ujedno je i veoma savremen. "Vrana" se na skali 500 najbržih kompjutera na svetu (http://www.top500.org) trenutno nalazi na veoma dobrom 150 mestu. A kada zastari, opet će moći da se podeli na prafaktore i posluži u funkciji običnih personalnih računara.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)