AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 21 SEP 2000 09:07:58 GMT

    Predizborna Srbija

    ***Poruke predsednickih kandidata

    Sloboda je bila najčešće izgovarana reč na poslednjim predizbornim skupovima Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića, dvojice kandidata koji će se, po svemu sudeći, odmeriti u drugom krugu izbora za predsednika SR Jugoslavije. Sve ostalo kao da je rečeno na međusobno veoma udaljenim svetovima

    AIM,Podgorica, 21. 9. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Slobodan Milošević je u sredu 20. septembra govorio na vojnom aerodromu u Beranama, pred oko 15 hiljada Crnogoraca i uz nezapamćeno policijsko i vojno obezbeđenje. Iste večeri i uz slične mere predostrožnosti – sa oklopnim transporterima, vozilima za razbijanje demonstracija i zatvaranjem saobraćaja u velikom delu Novog Beograda – održan je i završni skup koalicije SPS i JUL. I u Berane i u sportsku dvoranu ,,Beogradska arena,, deo publike dovožen je organizovano.

    Vojislav Koštunica je na skup Demokratske opozicije Srbije (DOS) došao pešice i do bine se dugo probijao kroz masu od oko 150 hiljada ljudi okupljenih na platou ispred zgrade skupštine SRJ, u Pionirskom parku, na trgu Nikole Pašića (ex Marksa i Engelsa) do Terazija na jednoj, i Tašmajdana, na drugoj strani. Upadljivog obezbeđenja nije bilo, u šta se izveštač AIM-a lično uverio i posle skupa kada je, tražeći kolege u obližnjem kafiću – zatekao predsedničkog kandidata u opuštenom razgovoru sa dvojicom ,,običnih ljudi,,.

    ,,Beogradska arena,,, sportska dvorana koju je Milošević odabrao za poslednji predizborni skup koalicije SPS/JUL, ima poprilično čudnu istoriju. Započeta je u vreme sankcija 1992. kao dvorana u kojoj je trebalo da se održi svetski šampionat u košarci. Radovi su prekinuti posle odluke da prvenstvo bude održano u Atini, da bi četiri godine kasnije bili nastavljeni, ovog puta za svetsko prvenstvo u stonom tenisu. Po oduzimanju i tog šampionata radovi su ponovo prestali. Tek pre petnaestak dana primećeno je noćno osvetljenje u hali i užurbana gradnja prilaznih ulica. Dan pre skupa objavljeno je da će se on održati, ali mesto njegovog održavanja iz razloga bezbednosti nije saopšteno do poslednjeg trenutka.

    JEZIK I PORUKE: Očito se trudeći da govor prilagodi tradicionalnom crnogorskom duhu, Slobodan Milošević je neuobičajeno oštrim rečima – čak i po kriterijumima koje je njegov režim uveo u politički život – napao crnogorske vlasti i srpsku opoziciju zbog ,,pasje lojalnosti,, neprijateljima protiv kojih je ,,Srbija ratovala za sve buduće ljude,,. Pravi Srbi i Crnogorci su džinovi koji su hiljadama puta pobeđivali velike sile, a suočeni su ,,sa menažerijom zečeva, pacova, pa čak i hijena, koji bi da od svog džinovskog naroda naprave nakolmovanu pudlicu s kojom strani gazda, kada mu je dosadno, može da se zabavi.,,

    Petnaestominutni govor pred 20 hiljada ljudi u nezavršenoj novobeogradskoj sportskoj dvorani je takođe bio zasnovan na alternativi ,,sloboda ili kolonija,,. Samo slobodna država može se osloboditi sankcija, izboriti mir, uspešan razvoj, saradnju sa svetom; ,,kao kolonija nikada se ne bismo oslobodili sankcija, jer je sam kolonijalni status najveća sankcija, sankcija nas sankcijama, sankcija od koje nema oslobađanja putem pregovora i rezolucija, od koje se oslobađanje može izvrsiti samo putem oružja. Kao kolonija, imali bismo i lažni mir, mir koji vlada u tamnici iz koga bi samo rat za slobodu predstavljao šansu za spas,,, rekao je Milošević.

    JOŠ NEPRIJATELJA: Obnova i razvoj Jugoslavije, smatra Milošević, izazvali su ,,očekivani gnev naših neprijatelja,, a njegovi zastupnici u zemlji su ,,neuspešni, ucenjeni i potkupljeni ljudi kao sledbenici interesa NATO vlada,,, ,,ljudi razorenog uma,, i stranke koje neprijatelji ,,formiraju, udružuju, finansiraju i instruiraju,,, zadužene za ,,razaranje uma jugoslovenske dece i omladine kao glavne strateške mete posle neuspešno vođenog rata NATO-pakta protiv naše zemlje. Mreža te mržnje, destrukcije, jednog novog psihološkog nasilja nad našim životom širi se preko stranaka koje su na ovim izborima opozicija,,. Predsednik SRJ i kandidat za bar još jedan mandat na tom mestu ocenio je da ,,psihopatološki pritisak,, spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja dostiže vrhunac pred ove izbore. ,,Tobožnje političke partije,, šire laži, terorizam, šovinizam, anacionalizam, drogu i verske sekte – da bi za račun svojih mentora razorili um omladine onako kako su to ovi učinili svojim građanima.

    ,,Moje je da mislim i govorim o ovom narodu,,, rekao je Milošević i dodao da je na NATO agresiju odgovoreno odlučnim otporom, na sankcije ,,veličanstvenom obnovom i razvojem,,, a na medijski i psihološki rat ,,demokratskim slobodnim izborima slobodnog i nepobedivog naroda,,. Ukratko: odbrana, obnova i izbori isto su što i slobodna Jugoslavija.

    KONTRAEFEKAT: Pomenuta dva Miloševićeva govora prenosilo je svih 13 državnih i paradržavnih tv-kanala u Beogradu. Njima je završena tromesečna predizborna kampanja u kojoj je režim svoje političke protivnike proglasio neprijateljima, izdajnicima i krivcima za sve što se događalo u proteklih deset godina. Ocenjujući za Analitički servis beogradskog Medija centra da je ova režimska kampanja radikalnija od svih dosadašnjih, komunikolog Snježana Milivojević zaključuje da vlast televiziju sve više zamenjuje policijom. ,,Posle deset godina mrcvarenja, zatvaranja i svakojake represije, u Beogradu nema nijedne televizije na kojoj se vidi bilo šta osim režimske propagande. Potpuno paradoksalno, kada je ostala jedina, poruka režimske propagande zvuči prazno i neuverljivo kao nikada do sada.,,

    Isto se može reći i za anahronu, socrealističku scenografiju režimskih ,,veličanstvenih,, predizbornih skupova sa otvaranjem fabrika, puštanjem u pogon trafo-stanica, puteva ili – najčešće – pri polaganju ,,kamena-temeljca,, za neki novi objekat, što se uglavnom svodi na bacanje lopate betona u rupu iskopanu u zemlji. Za subotu, 23. septembar, u vreme izborne ćutnje, najavljeno je otvaranje mosta na Dunavu u Novom Sadu: u Beogradu se već danim sklapaju opklade da li će ga – kao predsednik SRJ a ne predsedničlki kandidat, dakako – otvoriti Slobodan Milošević.

    PEŠKE U NAROD: Vojislav Koštunica i DOS – uz podršku Otpora,ne vladihin organizacija i grupe G17 čiji su ekonomski program prihvatili – odlučili su se na kampanju ,,od vrata do vrata,, i znatno drugačije ne samo poruke biračima, nego i jezik komunikacije. U proteklih nekoliko nedelja Koštunica je prešao više od 6000 kilometara po Srbiji, veoma brzo savladavši izvesnu ,,profesorsku,, zakopčanost i neiskustvo u neposrednom obraćanju običnom svetu. Jedini je od sva četiri kandidata bio i na Kosovu, izdržavši kamenovanje koje su mu u Mitrovici priredile plaćene Miloševićeve pristalice.

    Za razliku od SPS/JUL slogana ,,Za Jugoslaviju,, – koja je sve manja, siromašnija i izolovanija što se Milošević za nju više bori i ,,pobeđuje,, – DOS je svoju kampanju zasnovao na poruci ,,Promene,, i obećanju da će, ukoliko pobedi na izborima, zaustaviti propadanje i rasparčavanje Srbije, uspostaviti stručnu i odgovornu vlast, ukinuti sankcije i obnoviti saradnju sa Evropom, urediti odnose Srbije i Crne Gore po volji građana, nastojati da reši problem Kosova, onemogućiti revanšizam, ukinuti privilegije, pokrenuti istinski ekonomski razvoj, suzbiti kriminal i boriti da se pošten rad pošteno i plati. Za razliku od režimskih govornika, koji su se uglavnom obraćali ,,organizovanim,, članovima i simpatizerima, najčešće u zatvorenom i dobro obezbeđenom prostoru, liderima DOS-a nije bilo teško da zađu na pijace, govore na buvljacima, obraćaju se prolaznicima ili građanima koji bi se na ulicama i trgovima okupili tek na vest da je ,,stigao Koštunica,,. Miloševićevu suprugu Mirjanu Marković takva kampanja navela je da opoziciju – osim standarnim kompletom psiho-političkih epiteta – nazove ,,oni što se zavlače po sokacima i razgovaraju na kapijama,,. Podsmeh i potcenjivanje, čini se, nisu bili na mestu.

    ZAOŠTRAVANJE DO KRAJA: Istraživanja javnog mnjenja konstantno pokazuju rast podrške Vojislavu Koštunici i DOS-u te, što je u izvesnom smislu značajnije, upadljivu sličnost u rezultatima nezavisno od autora istraživanja. Dva dana pred početak izborne ćutnje, Centar za proučavanje alternativa – koji vodi iskusni sociolog Srećko Mihailović – objavio je rezultate poslednjeg predizborbog istraživanja, koji pokazuju da će DOS i Vojislava Koštunicu podržati 38 odsto birača na lokalnim, 39 na saveznim, 41 odsto na predsedničkim izborima u prvom i 50 odsto u drugom krugu. Odgovarajući procenti za SPS/JUL i Slobodana Miloševića iznose 19, 19, 20 i 23 odsto. Ukoliko je ovo opredeljenje biračkog tela dobro ,,uhvaćeno,,, možda će ishod izbora odlučiti još uvek visoki procenti onih koji ne znaju za koga će glasati (29 odsto za lokalne, 31 za savezne, 28 za predsedničke izbore u prvom i 27 u drugom krugu). Druga istraživanja daju nešto izrazitiju prednost Koštunice; možda je to razlog naglo podignutoj žestini režimske – i istovremeno vođene – policijske kampanje.

    U svakom slučaju, Slobodanu Miloševiću i njegovim pristalicama ne može prijati poruka ,,Gotov je,,, slogan Otpora koji se raširio po celoj zemlji, kao ni doskora samo navijačka, sada masovno pevana pesma ,,Spasi Srbiju, Slobodane, i ubi se,, ili pandan ,,Spasi Srbiju iz ludnice, Koštunice,,. Nervoza vlasti raste, potvrđuje i podatak Fonda za humanitarno pravo, da je u protekla tri meseca policija nezakonito privela 2500 građana (2000 pripadnika Otpora, 400 članova opozicionih stranaka i 100 aktivista nevladinih organizacija), da se nasilje i tortura pojačavaju s približavanjem izbora, kao i broj privođenja, hapšenja i kažnjavanja.

    DOS i Vojislav Koštunica u svom ,,pohodu na Srbiju,, na primitivne, bahate i besmislene napade režima nisu odgovarali, kao što se nisu osvrtali ni na medijsku kampanju vlasti. Na velike reči odgovarali su porukom da dele želju građana za normalnim životom, normalnom državom, normalnim komunikacijama unutar zemlje i sa svetom... Efekat je, odmah se videlo, bio neuporedivo jači od halabuke o ,,izdajnicima,,, ,,plaćenicima,,, ,,NATO opoziciji,,, ,,NATO pešadiji,, i ,,petoj koloni,,. Izlazak 150 hiljada Beograđana – što bi, po merilima državne televizije za režimske skupove, odgovaralo broju od 600 hiljada – počeo je, trajao i završio kao veselje, radosno okupljanje vedrih ljudi. I to je najveća razlika u odnosu na vlasti. ,,Običan sam čovek i nije mi namera da preuređujem svet, već mi je namera da sa vama preuredim ovu državu,,, rekao je Vojislav Koštunica. ,,Znam da i vi želite da živite u običnoj, normalnoj, demokratskoj evropskoj državi,,.

    Da li će se 13 godina Miloševićeve vladavine završiti normalno, znaće se u ponedeljak, 25. septembra.

    Aleksandar Ćirić (AIM)