AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 21 SEP 2000 08:46:32 GMT

    Kragujevac: Šamar zbog predsednika

    Kragujevčani su , poput Beogradjana u istom danu, kada je grad posetio predsednik Slobodan Milošević i karavan Demokratske opozicije bili u prilici da vide mimoilaženje dve Srbije: sadašnja, rigidna, policijska i represivna i druga koja je za promene.

    AIM, Podgorica, 19. 9. 2000.

    (Od dopisnika AIM iz Beograda)

    Poseta predsednika Miloševića Kragujevcu, gradu i te kako važnom za eventualni kontinuitet vlasti srpskog režima, protekla je u znaku policijske blokade grada pojačane snajperistima, koji su se pojavili na soliterima u blizini mesta gde je Milošević govorio, ne dozvoljavajući ni ptica da proleti. Nenajavljena i iznenadna poseta predsednika SRJ gradu i Zastavi blokirala je potpuno grad i fabriku, koja inače, ne radi skoro isto onoliko godina, koliko je dugo Milošević na vlasti. Nikada Kragujevčani nisu videli toliko policajaca, u uniformama i u civilu, koji su potpuno zaposeli glavne ulice i ,,Zastavu,, u čijem se fabričkom krugu "voljeni i obožavani vodja" obratio radnicima, pristalicama i simpatizerima. Gradom je zavladao neobični muk i osećaj nelagodnosti, sličan onom osećaju koji je vladao tokom trajanja vazdušne opasnosti za vreme bombardovanja.

    ,,Zašto ga toliko čuvaj, ako kažu da ga narod hoće i voli,, , komentariše jedna sredovečna žena koja ne može da predje ulicu ,,Kneza Mihaila,, na drugu stranu. U neposrednoj blizini osnovne škola ,,Milutin i Draginja Todorović,, grupa učenika drugog razreda objašnjavaj dvojici policajaca da moraju da preću ulicu, žure kući iz škole, bez uspeha. Preko ulice se ne može.

    Ženu koja je u svom stanu na trgu Mala vaga htela da otvori terasu, grubo je sprečio policajac, ošamarivši je. Ona je pozvala lokalne medije i ispričala im šta joj se dogodilo pitajući se kroz plač koga to obilazi predsednik, ako se boji vlastitih gradjana i zašto dolazi u grad u kome i terase moraju da se blokiraju.

    Da bi predsednik posetio svoje gradjane sve je moralo da stane, kao u bajci o Uspavanoj lepotici. Grad je morao da se uspava. Saobraćaj je blokiran. Parkirališta automobila ispražnjena, terase su morale da se zatvore, a deca iz škole nisu mogla da predju ,,predsednikovom maršutom,, , kako bi otišla svjim kućama. Samo je u pokretu bila policija i članovi i simpatizeri koalicije na vlasti, koji su organizovanim prevozom, a zatim u kolonama i pojedinačno, sa transparentima u ruci i porukama ,,voljenom voći,, , žurno ulazili u fabrički krug. Tamo su saslušali poruke predsednika koji je čestitao radnicima na ,,herojskom držanju za vreme rata,, i uspešnoj odbrani i obnovi fabrike posle bombardovanja.

    ,,Nad srušenom ,, Zastavom,, pobednici ste bili vi, jer ste ostali živi, jer ste je ponovo sagradili,, , poručio je Milošević i najavio dalju obnovu zemlje u kojoj će ,,fabrika biti uspešan kolektiv, fabrike će biti zaposlene, bićete ljudi koji vole svoj posao imaju uspeha u njemu i mogu da žive od njega,,. Milošević je prilikom obraćanju radnicima ,,Zastave,, bio neobično darežljiv u obećanjima da nas sve ,,čekaju bolji dani,, u kojima će radnici imati veće zarade i više slobodnog vremena, veći standard i povoljnije uslove za lečenje i obrazovanje,,.

    Medju pristalicama Slobodana Miloševića koje su došle da ga pozdrave, bilo je najviše penzionera. Mnogi su morali da napuste svoje mesto u redu za šećer, ulje i džakčić praška, koje svakodnevno, strpljivo čekaju u redovima ispred prodavnica ili ispred zgrade Udruženja penzionera, gde je red morala da reguliše policija. Ubrzo se pojavio i prodavac kokica sa reklamom za svoje proizvode: ,,Semenke, kokice, kikiriki,, vikao je on, ali posao je slabo išao. Pristalice su užurbano ulazile u fabrički krug, ne zadržavjući se.

    Grupi novinara nezavisnih medija, koji se inače redovno pozivaju na sve konferencije za štampu u Zastavi, na kojima se saopštavaju uspesi u ostavrenoj proizvodnji, ili novi uslovi kreditiranja, nisu mogli da udju u fabriku. Ovoga puta, njihova imena nisu bila na spisku. Žao nam je nema vašeg imena, kratko je odgovorio portir na ulazu Šest topola, mesta koje je u NATO bombardovanju bilo pogodjeno projektilom.

    Pored novinara koji su ostali razočarani, jer nisu mogli da izveštavaju za svoje čitaoce i slušaoce, razočarane su ostale i dve penzionerke koje su došle da vide predsednika. Na pitanje kolika im je penzija i da li su zadovoljne, odgovorile su ,,jako male, ne može sa tim da se živi, ali svaki predsednik mora da se poštuje,,. Niko ne zna kada i kojim pravcem je otišao predsednik. U gradu se osećala neobična tišina, skoro kao nelagodnost. Trebalo je da prodje vreme, da ulice ožive i vrati se uobičajena živost.

    Karavan Demokratske opozicije Srbije stigao je isti dan kasno popodne. Dočekali su ga Kragujevčani razdragano i uz povike ,,Gotov je,,. Praćeni muzikom Dragačevskih trubača učesnici su prošli centalnim ulicama grada do trga ,,Kod Krsta,, gde je održan miting kome je prisustvovalo, prema procenama novinara do 30 000 ljudi. Grad je oživeo, a razdragani Kragujevčani pozdravljali su se medjusobno sloganom ,,pašće,, , ne skrivajući veru da je moguća jedna druga Srbija. U kojoj politički neistomišljenik neće biti neprijatelj i izdajnik. U kome deca neće ginuti u ratovima ukojima ne učestvuje zemlja i u kojima se neće čekati u redovima za život. Govoreći pred oko 30 000 Kragujevčana, predstavnici Demokratske opozicije Srbije bili su jasni i sažeti u svojim porukama gradjanima ,,Izadjite i glasajte. Vi odlučujete. Vreme je.,,

    Utisak je bio da je poruka prihvaćena.

    Olivera S. Tomić (AIM)