AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 14 SEP 2000 23:09:28 GMT

    Predizborna scena Kosova: Pogled iz Tirane

    Tirana, 14.09.2000

    Bilo je dovoljno samo jednostavno ispitivanje javnosti objavljeno bez mnogo publiciteta u albanskim dnevnim listovima, da bi se shvatilo da se Tirana i Priština nalaze na različitim talasima ili čak imaju različite načine gledanja na političke razvoje na Kosovu. U oktobru će se i u Albaniji i na Kosovu glasati za lokalnu vlast. I kako u Albaniji tako i na Koosvu, unutrašnja politička rivalstva su dostigla vruću tačku.

    Može se bez ustručavanja reći da ni Albanija na Kosovu, a ni Kosovo u Albaniji ne predstavljaju više predizbornu kartu. Glasovi koji su govorili o velikom uticaju Albanije na Kosovu su izbledeli, a na stranicama štampe u Tirani, hronike sa Kosova su u velikoj meri pomerene.

    Prema poslednjim ispitivanjima javnosti realizovanim na Kosovu i objavljenim u Tirani, 44,6 odsto stanovništva preferira partiju Demokratski savez Ibrahima Rugove, 15, 8 odsto Thacijevu Demokratsku partiju i 4, 1 odsto podržavaju Alijansu za budućnost Kosova Ramusha Hajradinaja. Za jednog normalnog građanina Albanije to zvuči apsurdno.

    Jer, Tirana ima jedan sasvim različiti način gledanja na stvari na Kosovu, kao što i Priština ima isto tako sasvim različiti način gledanja stvari u Albaniji. Prema logici Tirane, Rugova je čovek koji je sa njegovom filozofijom mirne rezistencije odveo Kosovo prema katastrofi. Rugova je čovek koji je Kosovarima ugasio nerv otpora i štaviše, nije znao da zauzme dostojanstven stav u najtežem trenutku njihove istorije, tokom NATO bombardovanja. Prizor njegovog susreta sa miloševićem, njegovi hirovi da ne sarađuje sa drugim političkim snagama na vrhuncu vazdušne kampanje, skoro neprijateljski stav prema OVK pre i nakon rata, učinili su da mnogi u Tirani poveruju da nakon toga on više neće imati političku budućnost.

    Obrazloženje koje dolazi iz Albanije je veoma uprošćeno. Put mirne rezistencije doživeo je neuspeh i taj neuspeh nosi u najvećoj meri Rugovino ime. Rugova je mnogo učinio za internacionalizaciju kosovskog pitanja, ali bez obzira na to, Kosovo je ostalo van Dejtona i moglo je ostati definitivno van svega, da se nije rodila OVK.

    S druge tačke gledišta, Albancima je teško da oproste Rugovi, njegovo preterano angažovanje u albanskim unutrašnjim razvojima u periodu 1991. - 1995. godina. Njegov izlazak rame uz rame sa predsednikom Berishom u seriji mitinga održanih tih godina i njegovo direktno angažovanje u kampanji Referenduma za odbijeni Ustav 1994. godine, pridodali su mu brojne znakove pitanja u Albaniji.

    Međutim, analitičari u Tirani i dalje beleže da Rugova još uvek nije dao zadovoljavajuće objašnjenje oko njegovog susreta sa Miloševićem, nije izjavio da li je realno bio taoc ili ne, i posebno nije nikada objasnio ni njegovo odbijanje da poseti Albaniju, zemlju gde se nalazilo više od 500 hiljada kosovskih izbeglica koje je širokogrudo dočekala domaća populacija. Albanci koji su dočekali kosovske izbeglice osećaju se povređenima zbog činjenice što je kosovski lider posetio Makedoniju, ali ne i Albaniju.

    Ova jednostavna logika se ne prevodi na ovaj način na Kosovu. Ispitivanja javnosti govore o suprotnom i postoje veliki izgledi da izbori potvrde njihova predviđanja. Zbog čega Rugova ima i dalje široku narodnu podršku i zbog čega ne ide u prilog OVK?

    Nije preterano reći da je način gledanja na OVK i političke snage koje su iz nje proizašle najveća politička podela između Tirane i Prištine. Ako bi se mirno i objektivno analizirao porast Rugove bilo bi potrebno naređati na desetine detalja koji se više tiču loše administracije vlasti od strane OVK i sa njenog često partizanskim ponašanjem, nego političkih uspeha bivšeg predsednika.

    Mogu ti reći na primer, da su se na ulicama Prištine stuštili seljaci iz Drenice, Dečana ili drugih zona; Da su lokali zamenili muziku Majkla Džeksona sa pesmama o Ademu Jashariju; Da su komandanti OVK prodali lokale u trigačkoj zoni i da se deo njih otvoreno bavi švercom. Svemu tome, mogu da dodam i neku vrstu nelagode zbog dolaska u grad onih koji sebe nazivaju pobednicima, kao i njihovo oštro pitanje: Gde ste bili vi prištevci tokom rata?

    Albanska javnost je često bila iznenađena zbog pitanja kako se može negativno suditi o jednoj političkoj snazi koja je aktivna i koja često pravi greške zbog njene aktivnosti. Ili štaviše, da njene greške postanu bonus za nepostojećeg čoveka koji veoma malo ili uopšte ne izlazi u javnost i koji je iznad svega dokazao da ima malo političkih ambicija za upravljanje zemljom.

    Analitičari u Tirani su podvlačili da glavni razlog široke podrške Rugovi treba tražiti u činjenici da je veliki deo stanovništva Kosova bio nespreman za oružani otpor. Ono je bilo paralizovano strahom od senke jugoslovenske vojske i usped uticaja koje je tamo stalno vršilo srpsko nasilje. Samo ovom logikom se može objasniti činjenica što je otpor OVK imao malo odjeka u Prištini tokom 1998. godine i da se ništa u tom gradu nije pokrenulo sve do dana početka NATO bombardovanja. Čak, nije tajna reći da je sva ta oružana aktivnost tamo tretirana sa humorom i malo je onih koji su verovali u ono što će kasnije postati glavnim faktorom intervencije na Kosovu.

    Isto tako, treba računati da jedan veliki broj stanovništva sa potpunim titističkim formiranjem ili jugoslovenskim i kojoj je teško verovati da Kosovom može da upravlja jedan čovek koji nije završio normalan ciklus jugoslovenskog školstva i koji u svojoj fioci ne drži redovnu diplomu nekog Univerziteta. Ne treba zaboraviti da je jugoslovenstvo bilo snažno i u ostalim republikama bivše federacije, čak i sa republikama sa izrazitim nacionalizmom, kao što su Hrvatska i Slovenija.

    Ovo su kompleksi koji su osporili izlazak OVK i koji se objašnjavaju činjenicom što se veoma mali broj iz redova građanske populacije uključilo u rat. Međutim, nakon rata, suočeni sa zamahom pobednika, najveći deo građanske populacije osetilo se nezaštićenom. Reč je o psihološkoj, a ne fizičkoj zaštiti. I takoreći, svi su oni našli utočište u Rugovinoj filozofiji i na pitanje '' Gde si bio ti Adame kada smo mi ratovali ''?, oni su odgovorili: '' U Rugovinoj mirnoj rezistenciji ''.

    To je manjeviše koje postoji u Tirani oko političkih razvoja na Kosovu i tamošnjim referencijama. Na kraju krajeva, ova analiza podseća na iznenađenje Kosovara 1997. godine, koji nepoznavajući unutrašnje razvoje u Albaniji nisu videli nikakav razlog zbog čega Albanci treba da osporavaju vlast predsednika Sali Berishe i glasaju za njegove rivale, bivše komuniste. Iako je teško, realistički je reći da su načini razmišljanja i političkog rasuđivanja u Prištini i Tirani mnogo različitija nego što se to do sada mislilo.

    Bio je to razlog što je kako izgleda učinio da Tirana postane indiferentnijom prema političkim razvojima na Kosovu i što je obezvredilo sve poruke koje dolaze otud. To čini da se veruje da će albanski uticaj na kosovske izbore ili suprotno, biti veoma neosetan i da se karta Kosova neće moći uspešno koristiti u predizbornoj kampanji za lokalne izbore u Albaniji. I obrnuto.

    AIM Tirana, Blendi FEVZIU