AIM
  • all articles of same month
  • articles of same month and centre
  • all latest articles
  • latest articles of same centre
  • search all articles
  • search same centre
  • www.aimpress.org

    Copyright: The following text is for personal information only. Any professional use or publication in written or electronic form is subject to an agreement with AIM, 17 rue Rebeval, F-75019 Paris, France

    THU, 14 SEP 2000 13:21:36 GMT

    Slovenija i Austrija

    Bauk "nediskriminatorne denacionalizacije"

    Zvaničnici u Sloveniji strahuju da će se ponoviti scenario od pre par godina, kada su u slučaju imovine italijanskih optanata obećanu ulaznicu za EU morali da plate odredjenim koncesijama. Ovoga puta je na redu Beč a koncesije se tiču vraćanja imovine nekadašnjoj nemačkoj manjini, koja je posle Drugog svetskog rata proterana iz Slovenije.

    Ljubljana, 014.09.2000.

    "Moram da vam čestitam na vašoj hrabrosti, hrabrosti koju ste pokazali jer uopšte razgovarate sa mnom, državnim neprijateljem i izdajnikom. Pravo da vam kažem, ja za sve to uopšte nemam reči. Od mene prave izdajnika, mene, koji sam sve uradio kako bi ta država uopšte nastala! Pa to je kompletna ludorija, tu ljudi moraju već jednom da se probude i da se zapitaju šta se dešava. Ili je to - kompletan AVNOJ," rekao je vidno iznerviran posle sednice parlamentarnog odbora za medjunarodne odnose aktuelni ministar spoljnih poslova Lojze Peterle.

    Nekoliko trenutaka pre toga je u parlamentu pokrenuta procedura za njegovo smenjivanje. Interpelacija ima simboličan karakter, pošto je i inicijatorima bilo jasno da usled prestanka rada parlamenta (zbog predizborne kampanje) u ovom sastavu vlade i parlamenta verovatno neće dočekati realizaciju. A posle, u novom sastavu vlade i parlamenta - ionako više nema smisla. Pre i posle interpelacije pale su teške reči. Slovenačka nacionalna partija Zmaga Jelinčiča, partija penzionera DeSUS i nekoliko poslanika Udružene liste (reformisani komunisti) optužili su Peterlea za antidržavno, protivustavno i antislovenačko delovanje na nedavnom susretu sa ministarkom spoljnih poslova Austrije u Alpbahu. Rezime interpelacije jeste da je politika Lojze Peterlea, na funkciji ministra spoljnih poslova, od parafiranja tzv. "Oglejske izjave" pa do Alpbacha - "uništila slovenačku državu". Razljućeni poslanici su podsetili domaću javnost da su i italijanski zahtevi za vraćanje nekretnina optantima prvo krenuli kao regionalna inicijativa, koju je ubrzo preuzeo zvanični Rim.

    Slično se dešava danas, kada zahteve lidera austrijskih desničara Jerga Hajdera preuzimaju ministarka spoljnih poslova Ferero-Valdner i kancelar Šisl. Tako je došlo do situacije u kojoj ministar Peterle "umesto da štiti prava slovenačke manjine u Koruškoj, dozvoljava raspravu o zaključcima AVNOJ-a, čime podriva naše pravo na nasledstvo i medjunarodno-pravni položaj Slovenije". Zbog svega toga i "dodatne činjenice" da Lojze Peterle "ne razume štetnost svojih inicijativa", predlagači zakona tvrde da takav ministar spoljnih poslova nije sposoban da obavlja rečenu funkciju.

    Peterle je inicijativu za sopstveno smenjivanje ocenio kao "prirodan zaključak političke hajke koja traje ne samo nekoliko meseci, već nekoliko godina". Koalicioni partneri iz desnog krila parlamenta odlučili su da neće podržati interpelaciju, a opoziciona LDS Janeza Drnovšeka nije stavila svoj potpis iz pravno-formalnih razloga, pošto će parlament biti raspušten 15. septembra. "Peterleova interpelacija će biti izbori sami", objasnio je stav LDS jedan od njenih čelnika.

    Uticaj AVNOJ-a na proširenje EU

    Suština spora koji je izazvao celu buru i preti da se pretvori u ozbiljan problem na relaciji EU - Austrija - Slovenija, a koji bi mogao da blokira i planirano proširenje Evropske Unije (o čemu će vrh EU raspravljati na konferenciji u Nici decembra ove godine) krije se u jednoj, a možda čak i dve odluke AVNOJ-a. Tu se ne radi o poznatim odlukama od 29.11.1943. godine, već o manje poznatim dokumentima usvojenim 21.11.1944. Prvi papir ima naslov: "Odluka o prelazu neprijateljske imovine u državnu svojinu, o državnom upravljanju imovine odsutnih osoba i o oduzimanju imovine koju su okupatorske snage nasilno otudjile".

    Zaključak ima 12 članova, a za pitanje denacionalizacije je najvažniji prvi član koji odredjuje da sa danom proglašenja odluke u državno vlasništvo prelazi "sva imovina osoba nemačke narodnosti sa izuzetkom onih Nemaca, koji su se borili u redovima Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije ili su gradjani neutralnih zemalja i tokom okupacije se nisu ponašali neprijateljski". Pored toga, nemački izvori se pozivaju i na tzv. "malu odluku iz Jajca" o oduzimanju državljanstava pripadnicima nemačke manjine. Pošto ništa od rečenog nije bilo objavljeno u službenom listu, u Sloveniji ne postoji original ni jedne od dve sporne odluke. Bez obzira na to, upravo ta dva dokumenta predstavljaju najvažnije propise povezane sa aktuelizovanom problematikom vraćanja imovine pripadnicima nemačke manjine u Sloveniji.

    Smatralo se da je još 1955. godine, uspostavljanjem Austrije kao nezavisne države na osnovu Austrijskog državnog ugovora (ADU), rešen deo pitanja vezanih za nekadašnju imovinu Nemaca u Sloveniji. Drugi paragraf 27. člana ADU definiše da "FNRJ može da zapleni ili likvidira austrijsku imovinu, prava i interese koji se nalaze na jugoslovenskoj teritoriji, na dan stupanja na snagu tog ugovora" i da će "austrijska vlada platiti odštetu austrijskim gradjanima" za imovinu, oduzetu na osnovi rečenog člana. U bivšoj državi a potom i u nezavisnoj Sloveniji je taj član ADU tumačen kao delimična kompenzacija za reparacije koje Slovenija nikada nije dobila od Austrije, iako su upravo austrijski državljani počinili ogromna zlodela na teritoriji sadašnje Slovenije. Slovenački pravnici su na osnovu tog člana čak tvrdili da su onima, koji danas zahtevaju odštetu od Slovenije sva prava i potraživanja iz naslova odštete već ugašena i da bi eventualno vraćanje štete predstavljalo "duplu" odštetu za isti račun, pošto je i Austrija na osnovu svojih zakona već isplatila istu odštetu svojim gradjanima.

    Ubrzo se ispostavilo da je problem mnogo teži; kako je zvanično saopštila austrijska ambasada u Ljubljani, službeni Beč smatra da 27. član ADU uopšte ne "pokriva" odštetu državljana za koje se danas zauzima Austrija. Dobar deo sadašnjih austrijskih gradjana posle rata, sve do sredine petdesetih godina, nije imao nikakvo državljanstvo. A to znači - prema interpretaciji Austrije - da im nije pripadala, pa stoga ni isplaćena, nikakva odšteta po 27. članu ADU. Slovenija se sa takvim gledištem ne slaže, ali zbog vlastite krivudave i nedosledne prakse ne želi da se suprotstavi Austriji. Pat pozicija u kojoj se našla Ljubljana je utoliko veća pošto slovenački Zakon o denacionalizaciji iz 1991. godine omogućava da za vraćanje imovine mole i pripadnici nemačke manjine koji su bili razvlašćeni po osnovu AVNOJ-skih dekreta. Što znači da je i Slovenija u praksi ozakonila vidjenje, prema kojem razvlašćeni pripadnici nemačke manjine (u ono doba još bez austrijskog državljanstva) imaju pravo da traže vraćanje oduzete imovine od Slovenije.

    Dokazivanje lojalnosti

    Do sada je pozitivno rešen zanemarljiv broj zahteva pripadnika nekadašnje nemačke manjine u Sloveniji za povratak oduzete imovine, što je zasluga posebnih uslova koje podnosioci takvih molbi moraju da ispune. Do 1997. godine stranci iz navedene kategorije (dakle, svi zainteresovani "bez slovenačkog državljanstva") nisu imali šansi da dobiju pozitivno rešenje o državljanstvu, čime bi ispunili prvi uslov ka povraćaju imovine. Onda je 1997. godine Ustavni sud Slovenije omogućio podnosiocima zahteva za denacionalizaciju da na sudu dokažu lojalnost jugoslovenskoj državi tokom Drugog svetskog rata, što je uzimano kao dovoljan uslov da im se odobri vraćanje imovine u naturi. Lojalnost je, naravno, kategorija koja pruža mogućnost sudu da od slučaja do slučaja formira različite odluke. Medjutim, upravo je to tačka koju sada osporavaju austrijski pravnici, ocenjujući da predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava njihovih klijenata.

    Austrija tvrdi da je postupak u kome je podnosilac molbe nemačke nacionalnosti prisiljen da dokazuje svoju lojalnost u suprotnosti sa principom nediskriminacije (jer se isto ne traži od drugih, dakle, slovenačkih državljana koji pokreću postupak za denacionalizaciju); dalje, smatraju da je dokazivanje lojalnosti u koliziji i sa principom presumpcije nevinosti te da je zasnovan na kolektivnoj krivici. Slovenački Ustavni sud je razmotrio kritiku i došao do suprotnog zaključka; ocenio je kao antiustavno kolektivno oduzimanje državljanstva sa stanovišta današnjih pravnih standarda, ali kao opravdano i u skladu sa načelima koje su prihvatili civilizovani narodi, posle pretrpljenih nacističkih i fašističkih zločina.

    A pošto je sud ipak dopustio potencijalnim moliocima da ostvare svoja prava putem dokazivanja "lojalnosti", slovenački političari su smatrali da je problem AVNOJ-a "saniran". Sada otkrivaju da nije baš tako, jer je kroz proceduru pridobijanja državljanstva uz dokazivanje lojalnosti pripadnika nekadašnje nemačke manjine u slovenačkom zakonodavstvu ponovo oživljen duh kolektivne krivice, zbog čega sve glasnije protestvuju desničarski krugovi u Austriji, koji su se sada obrušili na AVNOJ i traže njegovo ukidanje. AVNOJ je za njih avnoj, i nisu se spuštali u distinkcije da postoje dve vrste odluka, odnosno da su mnogo važnije odluke AVNOJA donešene 1943. godine. To je iskoristio predsednik Slovenije Milan Kučan, koji se usprotivio Hajderovim zahtevima za "ukidanje AVNOJ-a", braneći odluke iz 1943. godine kao jedan od temelja slovenačke državnosti.

    Zaplet je, dakle, vraški komplikovan i pogodan za političko razračunavanje. S jedne strane je tačno da su argumenti o diskriminaciji u postupcima ponovnog dobijanja slovenačkog državljanstva (koje iznosi austrijska strana) dobrim delom tačni i opravdani. Slovenačka politika i sudstvo su davanjem malih koncesija Austriji i uvodjenjem nemačke manjine, kao legitimnog potraživača na polju denacionalizacije, upale u kontradiktornost, iz koje nema jednostavnog izlaza. S druge strane je jasno da otvaranje tog pitanja povlači i pitanje revizije mirovnih ugovora s Austrijom i rezultata Drugog svetskog rata, uopšte. Opsežnije vraćanje nemačke imovine nije moguće bez otvaranja pitanja nikada isplaćenih ratnih reparacija

    Sloveniji i sličnih bolnih tema. Zato je razuman kompromis neophodan kako Sloveniji, tako i Austriji - inače bi duhovi prošlosti, koje su podstakli desničarski nemački krugovi, ekspresno mogli da zatruju odnose i u ovom delu sveta.

    Igor Mekina (AIM Ljubljana)